Seminarski Maturski Diplomski Rad

MEĐUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE

II kolokvijum

1. Šta je portfolio?

2. Kako se upravlja investicionim portfoliom?

3. Šta je to CAPM (formula i objašnjenje)?

4. Šta iskazuje beta koeficijent?

5. Kako se izračunava stopa prinosa na hartije od vrednosti?

6. Kako se upravlja međunarodnim portfoliom?

7. Šta su investicioni fondovi?

8. Koje osnovne vrste investicionih fondova postoje?

9. Kakva je razlika između otvorenog i zatvorenog investicionog fonda?

10. Kako funkcionišu investicioni fondovi?

11. Koja je uloga finansijskih kompanija?

12. Šta je to ofšor poslovanje?

13. Za šta služe ofšor kompanije?

14. Šta su to izvozni krediti?

15. Koji su osnovni oblici izvoznog kreditiranja?

16. Kakva je praksa izvoznog kreditiranja?

17. Kakvi su uslovi odobravanja izvoznih kredita zemalja OECD?

18. Koji su vidovi osiguranja izvoznih kredita?

19. Koji su vidovi osiguranja izvoznih kredita Bernske unije?

20. Kakva institucionalna rešenja postoje u domenu finansiranja i osiguranja izvoznih kredita?

21. Koje su osnovne vrste komercijalnih bankarskih kredita?

22. Koje su prednosti komercijalnog bankarskog kreditiranja?

23. Koji su troškovi bankarskog kreditiranja?

24. Koje su referentne bankarske kamatne stope?

25. Šta je to sindicirani kredit?

26. Kako banke ulažu u rizični kapital?

27. Kako se određuje cena stranog bankarskog kredita?

28. Šta su međunarodne (strane) direktne investicije?

29. Šta su to zajednička poslovna ulaganja?

30. Koji su oblici spajanja i kupovine preduzeća?

31. Šta su to slobodne zone?

32. Kako se realizuje zamena spoljnog duga u direktnu investiciju?

33. Koji su oblici zaštite stranih investitora od strane zemlje domaćina?

34. Koje su aktivnosti MIGA?

MEĐUNARODNI PORTFOLIO MENADŽMENT

1. 1. Šta je portfolio?

Portfolio u najširem ekonomskom smislu reči znači kombinaciju različitih vrsta aktive. U finansijama portfolio se uzima kao pojam za određivanje investicija u više različitih oblika finansijske aktive, a najčešće različite vrste hartija od vrednosti, različitih vrsta i karakteristika, koje se nalaze u posedu individualnih investitora.

1. 2. Kako se upravlja investicionim portfoliom?

Upravljanje investicionim portfoliom predstavlja upravljanje izborom različite aktive u okviru portfojija. On predstavlja kontinuirano procenjivanje, menjanje, prilagođavanje portfolija postavljenim ciljevima investitora.

1. 3. Šta je to CAPM (formula i objašnjenje)?

Model određivanja cene kapitala – CAPM se zasniva na više pretpostavki. Po CAPM, očekivana ili zahtevana stopa prinosa na investiciju (E) jednaka je stopi prinosa na nerizičnu investiciju (R) uvećanoj za proizvod beta koeficijenta (kao mere sistemskog rizika) i razlike između očekivanog prinosa na tržišni portfolio i prinosa na nerizičnu investiciju (R) : E = R + β (r – R)

1. 4. Šta iskazuje beta koeficijent?

Beta koeficijent je mera sistemskog rizika koja se matematički dobija kao količnik kovarijanse aktive sa tržišnim portfoliom i varijanse tržišnog portfolia, a obeležava se grčkim slovom beta – β.

Beta koeficijent predstavlja najpoznatiju meru sistemskog rizika i on predstavlja relativnu meru osetljivosti prinosa aktive na promene u prinosu tržišnog portfolia tj. meri relativno odstupanje cene HOV u odnosu na neki referentni tržišni prosek.

1. 5. Kako se izračunava stopa prinosa na hartije od vrednosti?

Za izračunavanje stope prinosa (R) potrebno je znati tekuću (tržišnu) cenu hartije od vrednosti (P1), njenu početnu cenu (P0) i sve isplate koje su u posmatranom periodu vršene (dobijane) po osnovu te hartije od vrednosti (I) i to pomoću jednostavnog obrasca: R = (P1 – P0) + I / P0

1. 6. Kako se upravlja međunarodnim portfoliom?

Upravljanje međunarodnim portfoliom je veoma složen i odgovoran posao i zato se ono, prepušta specijalistima za tu oblast i specijalizovanim investicionim i konsultantskim firmama. Oni koriste različite modele i tehnike u tom procesu. Suština je da se u međunarodnom portfoliu HOV napravi odgovarajući balans između rizika i prinosa, pri čemu međunarodni portfolio nudi daleko više mogućnosti za diversifikaciju, ali i znatno više rizika.

INVESTICIONI FONDOVI I FINANSIJSKE KOMPANIJE

1. 7. Šta su investicioni fondovi?

Je vrsta institucionalnog investitora koji privlači sredstva manjih individualnih investitora kojima za njihova investirana sredstva izdaje akcije ili, ređe, udele u finansijskoj aktivi fonda.

Investicioni fond je skup akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti u vlasništvu grupe investitora, kojim upravlja investiciona kompanija.

1. 8. Koje osnovne vrste investicionih fondova postoje?

Prema načinu mobilizacije sredstava fondovi mogu biti:

- otvoreni, zatvoreni

Prema investicionoj strategiji:

- dohodovni, uravnoteženi, deonički, specijalizovani, dividendni, fondovi novčanog tržišta, nacionalni, fondovi rizičnog kapitala i dr.

Prema tome u koje HOV ulažu, tj. prema cilju investiranja:

- fondovi za ulaganje u akcije, fondovi za ulaganje u obveznice, fondovi za ulaganje u akcije i obveznice, fondovi za ulaganje u instrumente novčanog tržišta

Prema ročnosti ulaganja:

- investicioni fondovi na tržištu novca, investicioni fondovi na tržištu kapitala

1. 9. Kakva je razlika između otvorenog i zatvorenog investicionog fonda?

Otvoreni inv. fondovi imaju obavezu da investitorima stalno prodaju na njihov zahtev svoje akcije ili da ih otkupljuju. Kupovina i prodaja akcija ovog fonda vrši se po ceni koja se menja i zavisi od neto vrenosti aktive fonda u datom trenutku.

Zatvoreni inv. fondovi se razlikuju od otvorenih po načinu ulaganja i povlačenja sredstava. Investitori mogu da ulože sredstva, tj. da kupe akcije ovog fonda na inicijalnoj javnoj ponudi kod investicione banke ili na sekundarnom finansijskom tržištu. Investitori mogu da povuku sredstva iz fonda samo prodajom svojih akcija na sekundarnom tržištu.

10. Kako funkcionišu investicioni fondovi?

Manji idividualni investitori ulažu sredstva u investicione fondove za šta za uzvrat dobijaju akcije. Prihodi koje investicionu hondovi ostvaruju daljim ulaganjem tih sredstava dele se akcionarima srazmerno njihovom učešću u sredstvima fonda.

Za efikasnost investiranja sredstava uloženih u određeni investicioni fond brine se tim profesionalnih menadžera tog fonda. Oni vlasnicima sredstava fonda pružaju kompletan portfolio menadžment na osnovu utvrđene investicione stretegije i vrše diverzifikaciju rizika kroz ulaganje u veliki broj različitih HOV, kreirajući na taj način portfolio strukturu (strukturu HOV) u vlasništvu fonda. Za svoje angažovanje investicione kompanije i menadžeri fonda dobijaju unapred utvrđenu proviziju. Ugovorom se određuje odnos između investitora i investicionog fonda, odnos investicione kompanije i investicionog fonda, kao i odnos fonda i banke depozitara.

11. Koja je uloga finansijskih kompanija?

Finansijske kompanije mogu generalno mnogo više da se zadužuju u odnosu na svoj sopstveni kapital nego industrijske kompanije. To je motivisalo mnoge velike firme da formiraju sopstvene finansijske kompanije i da na taj način preko njih povećaju svoj kapacitet zaduživanja. Ove kompanije u vlasništvu matične industrijske kompanije mogu da ostvare poreske i druge beneficije koje će se odraziti na bilans matične kompanije.

12. Šta je to ofšor poslovanje?

Suština ofšor (offshore) poslovanja se zasniva na korišćenju ofšor kompanija osnovanih obično sa relativno malim sredstvima za različite transakcije sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i plaćanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravih vlasnika kompanije.

13. Za šta služe ofšor kompanije?

Ove kompanije se osnivaju sa relativno malim sredstvima za različite transakcije. Cilj je da se izbegne kontrola poslovanja i plaćanje poreza, a nekad i da se sakrije identitet pravih vlasnika kompanije. One se osnivaju u zemlji/teritoriji u kojoj su porezi vrlo niski ili ih uopšte nema (poreski raj), a sve svoje poslovne aktivnosti u celosti obavljaju van nje.

Ofšor kompanije se koriste za izbegavanje plaćanja raznih vrsta poreza ili njihovog plaćanja u što manjoj meri.

Drugi aspekt je izbegavanje kontrole poslovanja, u vidu obaveze podnošenja izveštaja nadležnim državnim organima, kao i deviznih i spoljnotrgovinskih ograničenja.

Još jedan aspekt je 'zaštita privatnosti' odnosno mogućnost da identitet pravih vlasnika bude sakriven.

I, na kraju, one pružaju pravni subjektivitet, uz relativno mala ulaganja.

MEĐUNARODNO TRGOVINSKO KREDITIRANJE

14. Šta su to izvozni krediti?

Kreditiranje međunarodnih trgovinskih transakcija uglavnom se realizuje preko izvoznih kredita, koji su sa stanovišta zemlje uvoznika, odnosno zajmoprimca, uvozni krediti.

15. Koji su osnovni oblici izvoznog kreditiranja?

Izvozni krediti mogu biti u vidu kredita isporučioca i kredita kupcu.

Kredit isporučioca je odobravanje kredita od strane izvoznika direktno inostranom kupcu na koji način se odlaže plaćanje po ugovoru o prodaji.

Kredit kupcu je kredit koji finansijska institucija iz zemlje izvoznika odobrava direktno inostranom kupcu ili njegovoj banci za finansiranje isporuka iz zemlje izvoznika– kreditora.

Posebna vrsta izvoznih kredita su tzv. mešoviti krediti ili 'meki' krediti koji sadrže elemente pomoći za razvoj.

16. Kakva je praksa izvoznog kreditiranja?

Praksa kreditiranja izvoza u svetu uglavnom je oblikovana od strane razvijenih zemalja članica OECD-a njihovim Sporazumom o smernicama za izvozne kredite sa javnom podrškom, tzv. Konsenzus. Sporazum nije formalan pravni akt već neka vrsta 'džentlmenskog sporazuma'. Pored ovog opšteg, postoje i posebni sektorski sporazumi za izvozne kredite za izvoz brodova i aviona, izgradnju elektrana, zemaljskih satelitskih komunikacionih stanica.

17. Kakvi su uslovi odobravanja izvoznih kredita zemalja OECD?

Zemlje su podeljene u dve grupe. Prva grupa su zemlje koje više ne mogu da dobijaju kredite Svetske banke, a druga grupa su ostale zemlje. Maksimalan rok otplate za prvu grupu zemlja je 5 god. a za drugu grupu 10 god. Minimalni avans od 15% se mora uplatiti do isporuke, lokalni troškovi se mogu kreditirati od iznosa avansa i maksimalni rokovi otplate se utvrđuju na bazi bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika.

18. Koji su vidovi osiguranja izvoznih kredita?

Osiguranje izvoznih poslova, izvoznih kredita i investicija u inostranstvo se vrši putem zaključenja ugovora o osiguranju i izdavanjem polise za razne vrste rizika, odnosno davanjem finansijske garancije osiguraniku. Naknada po osnovu osiguranja od komercijalnih rizika kreće se od 80% do 90%, a od nekomercijalnih od 85% do 95% od osiguranog iznosa, ali može ići i do 100%.

19. Koji su vidovi osiguranja izvoznih kredita Bernske unije?

Rokovi na koje se odobravaju izvozni krediti su determinisani i smernicama Međunarodne unije osiguravača izvoznih kredita i investicija tzv. Bernske unije i poslovnom politikom agencija za osiguranje izvoznih kredita. Članice su dužne da se pridržavaju određenih rokova kod osiguranja poslova izvoza robe i usluga na kredit.

Za repromaterijale, sirovine, poluproizvode i potrošna dobra – do 6 meseci

Za trajna potrošna dobra, delove i sklopove – od 6 meseci do 2 god

Za laku opremu – do 5 god

Za investicionu opremu, tj. kapitalna dobra – do 5 god

Za kompletne objekte i izuzetno pojedina kapitalna dobra – preko 5 god (obično do 10 god)

Izvozni krediti do 3 godine odobravaju se za poslove sa minimalnom ugovorenom vrednošću (sa ili bez kamate) do 50.000 dolara, 4 godine za poslove sa minimalnom ugovorenom vrednošću od 100.000 dolara i 5 godina za poslove sa min ugovorenom vrednošću od 200.000 (bez kamate).

20. Kakva institucionalna rešenja postoje u domenu finansiranja i osiguranja izvoznih kredita?

Kratkoročno finansiranje izvoza (do godinu dana) počiva uglavnom na sistemu poslovnog bankarstva koje se vremenom sve više angažuje i u srednjoročnom kreditiranju izvoza (od 1 do 5 godina), ali i u dugoročnom kreditiranju (preko 5 godina), s tim da se srednjoročno i dugoročno kreditiranje i dalje dobrim delom zasniva na finansijskom angažovanju specijalizovanih državnih agencija za kreditiranje izvoza.

U većini zemalja formirane su i posebne nacionalne agencije za osiguranje izvoznih poslova.

Vremenom se u osiguranju izvoznih poslova od nekomercijalnih rizika angažuju i privatne kompanije.

Kod nas postoji Fond za finansiranje i osiguranje spoljnotrgovinskih poslova i Agencija za finansiranje i osiguranje izvoza.

MEĐUNARODNO BANKARSKO KREDITIRANJE

21. Koje su osnovne vrste komercijalnih bankarskih kredita?

Krediti koje komercijalne banke odobravaju mogu biti kratkoročni krediti do godinu dana, srednjoročni krediti na period od 1 do 5 godina i dugoročni krediti preko 5 (10) godina. Ovi krediti mogu biti sa obezbeđenjem ili bez njega. Kada su u pitanju veliki poslovi moguće je aranžiranje i sindiciranih kredita više banaka.

22. Koje su prednosti komercijalnog bankarskog kreditiranja?

Prednosti su višestruke. Zajmoprimac pregovara samo sa bankom o uslovima zaduženja, ti uslovi se prilagođavaju potrebama posla i po potrebi se mogu menjati. Procedura odobravanja je relativno brza i jednostavna.

23. Koji su troškovi bankarskog kreditiranja?

Pored redovne kamatne stope, trebalo bi računati i sa provizijama za obradu kreditnog zahteva i odobrenje kredita. Banke uglavnom naplaćuju i proviziju za neiskorišćeni deo kredita, a tu su i pravni troškovi izrade finansijskih aranžmana, razne takse i porezi.

Za vreme korišćenja kredita, na izvršene isplate obračunava se interkalarna kamata po kamatnoj stopi koja je određena ugovorom.

24. Koje su referentne bankarske kamatne stope?

Kamatne stope koje banke naplacuju na kredite zavise od boniteta zajmotrazioca I ocene isplativosti poslovnog projekta. Za firme I projekte sa odgovarajucim bonitetom, koji mogu da dobiju kredite po baznoj kamatnoj stopi (prime rate), kamatne stope za kredite na duze rokove obicno imaju premiju od 0.5% do 1% iznad kratkorocne bazne stope.

25. Šta je to sindicirani kredit?

Kada je traženi kredit suviše veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti iz svog kreditnog potencijala, grupa banaka se može obavezati da učestvuje u njegovom finansiranju na bazi jednog finasijskog aranžmana, s tim da se utvrdi učešće svake pojedine banke u ovakvom 'finansijskom paketu'. Tada je reč o sindiciranom (sindikalizovanom) ili konzorcijalnom kreditu.

26. Kako banke ulažu u rizični kapital?

Jedan vid angažovanja komercijalnih banaka je i ulaganje u rizični kapital odnosno učešće u vlasničkom kapitalu pojedinih poslovnih poduhvata. To se ostvaruje direktno kroz učešće banke u vlasničkom kapitalu preduzeća ili pružanje finasijske i druge podrške ili indirektno na taj način što banka investira sredstva u (finansijskog) posrednika koji direktno učestvuje u vlasničkom kapitalu ili nekom poslovnom poduhvatu.

27. Kako se određuje cena stranog bankarskog kredita?

Efektivna cena kredita je iznos plaćene kamate (i drugih troškova) za korišćenje kredita, podeljen sa iznosom kredita koji je bio stvarno (efektivno) na raspolaganju preduzeću. Efektivna kamatna stopa uzima u obzir sva primanja i davanja između dve strane u ugovoru i dobija se kao interna stopa prinosa na bazi diskontovanog novčanog toka svih primanja i davanja po ugovoru o kreditu. Kod zaduživanja u inostranstvu bi trebalo imati u vidu i efekte mogućih promena deviznog kursa.

MEĐUNARODNE DIREKTNE INVESTICIJE

28. Šta su međunarodne (strane) direktne investicije?

Međunarodne direktne investicije su ulaganja u vlasnički, odnosno rizični kapital preduzeća, projekta ili zajedničkog poslovnog poduhvata.

Šire posmatrano, međunarodne direktne investicije ili strane direktne investicije predstavljaju takav oblik ulaganja kapitala koji obezbeđuje stranom investitoru sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloženog kapitala.

29. Šta su to zajednička poslovna ulaganja?

Poseban vid direktnih investicija je zajedničko poslovno ulaganje/poduhvat u kojima učestvuju partneri iz različitih zemalja koji ulažu sredstva sa ciljem zajedničkog rada, snošenja rizika i podele ostvarenog profita.

30. Koji su oblici spajanja i kupovine preduzeća?

Udruživanje ili konsolidacija – na dobrovoljnoj osnovi se vrši spajanje dva preduzeća iz različitih država i tako se formira novo preduzeće, a ranija preduzeća prestaju da postoje.

Preuzimanje preduzeća – podrazumeva različite oblike prenosa kontrole nad jednim preduzećem iz jedne države na drugo preduzeće iz druge države, po pravilu, po osnovu prenosa vlasništva.

Akvizicija – kupovina vlasništva (akcija, udela) u drugom preduzeću i po tom osnovu sticanje veće ili manje kontrole nad njim.

31. Šta su to slobodne zone?

Slobodne zone imaju značajnu ulogu u međunarodnoj privredi, a posebno u međunarodnoj trgovini i finansijama. Vremenom se sve više koriste i za lociranje industrijske proizvodnje namenjene izvozu. Sve više postaju i poslovni centri za pružanje raznih usluga na principima ofšor poslovanja.

Osnovna pogodnost koju pružaju domaćim i stranim korisnicima su dobro razvijena infrastruktura i komunikacije, blizina tržišta i izvora snabdevanja, slobodan uvoz i poreske i druge olakšice za obavljanje privredne aktivnosti.

32. Kako se realizuje zamena spoljnog duga u direktnu investiciju?

Konverzija se ostvaruje kroz četiri faze.

U prvoj fazi investitor (domaći ili strani) kupuje na sekundarnom tržištu dug u stranoj valuti uz popust.

U drugoj fazi investitor prezentira otkupljeni dug dužniku.

U trećoj fazi dužnik razmenjuje sa investitorom nominalnu vrednost osnovnog duga u nacionalnoj valuti za otkupljeni dug, s tim da centralna banka ili vlada zadržava jedan deo popusta.

U četvrtoj fazi investitor ulaže domaću valutu u konkretan projekat.

33. Koji su oblici zaštite stranih investitora od strane zemlje domaćina?

Većina zemalja preuzima obavezu garantovanja stranih investicija. Garancije stranim investitorima se često daju u obliku tzv. nacionalnog tretmana, odnosno propisivanja istog položaja stranog ulagača kao i onog koji ima domaći investitor. Stranim ulagačima se garantuje i nepromenljivost pravnog režima po kome je investiranje izvršeno. Drugi aspekt zaštite je stalni trend liberalizacije nacionalnih propisa o stranim ulaganjima u pogledu proširenja prava stranih investitora.

34. Koje su aktivnosti MIGA?

MIGA je multilateralna agencija za garantovanje investicija. Cilj je da podstiče priliv investicija u proizvodne svrhe u zemlje u razvoju. MIGA izdaje garancije (uključujući i zajedničko osiguranje i reosiguranje) protiv nekomercijalnih rizika u vezi sa investicijama u nekoj zemlji članici, koje potiču iz drugih zemalja članica, i izvršava druge aktivnosti kojima se unapređuje priliv investicija u zemlje članice, a posebno, sprovodi istraživanja i obezbeđuje tehničku pomoć.

ZADACI:

IX

1. Imate 800.000€ i rešili ste da ih po tekućem kursu od 1€=1,25$ zamenite za 1.000.000$ kako biste investirali u akcije kompanije u SAD. Posle godinu dana dobili ste dividendu od 50.000$ i prodali ste akcije po ceni od 1.100.000$.
   1. Kolika je stopa prinosa (R) u $?
   2. Kolika je stopa prinosa (R1) u €, ako se kurs nije promenio?
   3. Kolika je stopa prinosa (R2) ako je sada kurs 1€=1,35$?

Rešenje:

1. R USD = (1.100.000 – 1.000.000) + 50.000 = 15%

1.000.000

1. R1 EUR = (880.000 – 800.000) + 40.000 = 15%

800.000

1. R2 EUR = (814.815 – 800.000) + 37.037 = 6,48%*

800.000

* [(1.100.000 : 1,35 – 800.000) + 50.000 : 1,35] : 800.000

X

1. Vi ste investitor koji bi trebalo da se opredeli da uloži u jedan od dva navedena investiciona fonda koji imaju sledeće performanse:
   1. Investicioni fond α koji ulaže samo u akcije preduzeća iz SAD, do sada je imao prosečnu nominalnu stopu prinosaod 15% godišnje
   2. Investicioni fond β koji ulaže samo u akcije preduzeća iz Evrozone, do sada je imao prosečnu nominalnu stopu prinosa od 12% godišnje.

U koji investicioni fond biste uložili svoja sredstva, ako je očekivana inflacija u sledećoj godini u SAD 5%, a u Evrozoni 2% i ako se očekuje da će $ u odnosu na € depresirati za 2%?

Rešenje:

Realna stopa prinosa je, pojednostavljenom računicom, nominalna stopa prinosa umanjena za stopu inflacije. Stoga, investicioni fond α bi trebalo da ima realnu stopu prinosa od 10% (15% - 5%), a investicioni fond β takođe 10% (12% - 2%). Međutim, obzirom da investicioni fond α ulaže u akcije amerikih preduzeća, to znači da će prinos biti u $, a kod investicionog preduzeća β, koji akcije ulaže u preduzeća iz Evrozone, prinos će biti u €, tako da očekivana depresijacija $ u odnosu na € za 2% smanjuje očekivani prinos u $, što znači da bi u datim uslovima bilo bolje uložiti u investicioni fond β.

XI

1. Od stranog dobavljača ponuđen vam je popust od 2% ako porudžbinu platite u roku od 10 dana, ili da platite pun iznos od 100.000€ u roku od 30 dana.
   1. Koliki je trošak odlaganja plaćanja na 30 dana?
   2. Koliki je trošak odlaganja plaćanja, ako se u periodu od 11. do 30. dana kurs promeni sa 1€=80RSD na 1€=85RSD?
   3. Koliki je ukupan trošak odlaganja plaćanja, ako se u periodu od 11. do 30. dana kurs promeni sa 1€=80RSD na 1€=70RSD?

Rešenje:

1. 2/98 x 365/20 x 100 = 0,02 x 18,25 x 100 = 36,5%
2. Dodatni trošak usled promene kursa je: (85-80)/800 x 100 = 0,0625 x 100 = 6,25%.
3. Usled promene kursa trošak se smanjio za: (70-80)/80 x 100 = -0,125 x 100 = 12,5%, tako da je ukupan trošak odlaganja plaćanja 24% (36,5% - 12,5%).

XII

1. Želite da kupite opremu u vrednosti oko 50.000€, željeni rok otplate kredita je 3-5 godina. Izaberite najbolju ponudu, ako je:
   1. Sadašnji nivo LIBORa 4% i EURIBORa 2%
   2. Premija osiguranja kredita HERMESa 1,5%, MEHIBa 1,75%, a SACEa 2%.

Obrazložite odluku.

Ponude za kredite:

1. Kreditor DB Bank, Frankfurt. Rok otplate 5 godina, grace period 1 godina, nominalna kamatna stopa EURIBOR + marža banke 3,5%, provizija za obradu zahteva 1% od iznosa odobrenog kredita. Obavezno HERMES osiguranje. Efektivna kamatna stopa 6,13%, bez HERMESa.
2. Kreditor Banca AVP, Trieste. Rok otplate 3 godine, grace period 1 godina, nominalna kamatna stopa EURIBOR + 2,5% marža banke, provizijaza obradu zahteva 1% od iznosa odobrenog kredita. Obavezno SACE osiguranje. Efektivna kamatna stopa 6,01%, bez osiguranja.
3. Kreditor Export-Import Bank, Ltd. Budapest. Rok otplate 5 godina, grace period 1/2 godine, nominalna kamatna stopa LIBOR +1,5% marža banke, provizija za obradu zahteva 0,5% od iznosa odobrenog kredita. Obavezno MEHIB osiguranje. Efektivna kamatna stopa 6,00%, bez osiguranja.

Rešenje:

Najpovoljnija ponuda je pod (a). Razlozi su:

• Efektivna kamatna stopa 6,13% + osiguranje 1,5% = 7,63%, što je povljnije od 8,01% (b) i 7,75% (c)
• Grace period je 1 godina, isto kao i kod ponude (b), ali je rok otplate 3 godine, dok je kod ponude (c) sa grace periodom od 6 meseci i rokom otplate od 5 godina.

2. Vaše preduzeće ima slobodna sredstva na devoznom računu u vrednosti od 100.000$. Na ta sredstva dobijate kamatu po viđenju u iznosu od 1,2% godišnje. Ne očekujete nikakvo devizno plaćanje u roku od 3,5 meseci, kada prema ugovoru o lizingu dospeva lizing rata u iznosu od 50.000€. Dobili ste sledeću ponudu za oročavanje deviznih srestava:

Kamate na oročene devizne uloge na godišnjem nivou:

Tekući kurs je 1€=1,25$ i ne očekuje se da će se bitnije promeniti u narednih 6 meseci. Ukoliko vršite konverziju, banka vam kao svom komintentu ne naplaćuje proviziju.

Šta smatrate da je najbolje uraditi:

1. Ostaviti 100.000$ na računu
2. Pretvoriti 100.000$ u € po tekućem kursu
3. Oročiti 100.000$ na3 meseca
4. Pretvoriti 100.000$ u € i oročiti dobijena sredstva u € na 3 meseca
5. Pretvoriti 62.500$ u € da bi se dobilo 50.000€ i ova sredstva oročiti na 3 meseca, a preostala sredstva u $ ostaviti na računu
6. ______________________? Obrazložite svoju odluku.

Rešenje:

Odgovor (4). Pretvaranjem 100.000$ bez provizije za konverziju se dobija 80.000€. Ova sredstva se oročavaju na 3 meseca po kamatnoj stopi od 3,30% godišnje, što daje 660€ (80.000 x 3,30% 3/12). Na ovajnačin se ostvaruje kamata koja je u € viša nego u $ (3,30% u odnosu na 2,80% na godišnjem nivou), devizna supstanca se štiti od eventualne promene kursa €/$, a preostala sredstva u € nakon plaćanja lizing rate mogu se ostaviti na deviznom računu po viđenju, s obzirom na to da se i u ovom slučaju nudi bolja kamata za € nego za $.

3. Preduzeće iz SAD je dobilo jednogodišnji kredit od 1.000.000 novozelandskih dolara (NZD) po kamatnoj stopi od 8%. Kredit po prijemu sredstava konvertuje iz NZD u USD kako bi platilo obaveze svojim isporučiocima. Devizni kurs u to vreme je 1NZD = 0,50USD, tako da je 1.000.000 NZD konvertovano u 500.000 USD. Posle godinu dana preduzeće treba da vrati kredit od 1.000.000 NZD, plus kamatu od 80.000 NZD. Pretpostavimo da je u međuvremenu NZD apresirao sa 0,50 USD na 0,60 USD. Koliko sredstava preduzeće treba da vrati u USD i koja je cena kredita (efektivna stopa finansiranja)?

Rešenje:

Preduzeće treba da konvertuje 648.000 USD (1.080.000 x 0,60) kako bi dobilo odgovarajući iznos NZD da izmiri svoju obavezu. Kako bismo izračunali efektivnu stopu finansiranja, treba prvo utvrditi koliki je iznos u USD pozajmljen i koliko je otplaćen. Pošto je preduzeće pozajmilo 500.000 USD, a otplatilo 648.000 USD, cena kredita (efektivna stopa finansiranja) je 148.000/500.000 = 29,6%. Da je devizni kurs ostao nepromenjen do otplate kredita, ukupno plaćanje bi bilo 540.000 USD, što bi dalo efektivnu stopu finansiranja od 8% (540.000/500.000).

4. Vaše preduzeće je početkom 2008. Godine dobilo 3 ponude za devizni kredit na 5 godina, pod sledećim uslovima:

1. Kredit u CHF, fiksna kamatna stopa od 8% godišnje, otplata u 10 polugodišnjih rata
2. Kredit u USD, kamatna stopa LIBOR (trenutno 5%) + 2%, otplata u 10 polugodišnjih rata
3. Kredit u EUR, kamatna stopa EURIBOR (trenutno 4%) + 2%, jedna godina počeka, otplata u 4 godišnje rate.

Koju biste od ovih ponuda izabrali? Obrazložite svoju odluku.

Rešenje:

Kredit u CHF, koji je inače vrlo stabilna valuta, ima fiksnu kamatu koja je relativno visoka, a u svetu je uglavnom prisutan opšti trend smanjenja kamatnih stopa. Kredit u USD ima trenutno nižu kamatnu stopu (5%+2%), a trend smanjenja kamatnih stopa je posebno izražen u SAD, kao i slabljenja USD prema drugim valutama. Kredit u EURima nižu kamatnu stopu od kredita u USD (4%+2%), a prisutan je i trend smanjenja kamatnih stopa u Evrozoni (ali sporiji nego u SAD), kao i apresijacije EUR, naročito prema USD; period počeka izgleda privlačno, ali se za to vreme obračunava kamata na ceo glavni dug, tako da u 4 godišnje rate treba otplatiti ceo dug (koji posle godine počeka iznosi 100 + 6%). Na osnovu toga, trenutno je relativno najpovoljnija ponuda za kredit u USD, pogotovo ako se nastavi trend opadanja kamatne stope (LIBOR) i slabljenja USD.

XIII

1. Preduzeće iz Velike Britanije želi da formira svoje preduzeće u Indoneziji. Kao finansijski menadžer preduzeća, trebalo bi da pripremite za Upravni odor predlog za investiciju, koji bi trebalo da obuhvati aspekte koji su kritični za investiranje, a ne spadaju u one koji su iz užeg komercijalnog domena, kao što su troškovi proizvodnje, tržište, cene i konkurencija. Koje biste od ovih rizika za investiciju posebno istakli?

Predlog odgovora: rizik deviznog kursa, inflacija, politički rizik, ograničenja u transferu dividendi, blokada sredstava... Obrazložiti ove rizike.

1. Multinacionalno preduzeće iz Japana ima svoje preduzeće u Nemačkoj koje po osnovu dividende godišnje doznačava 10 miliona EUR matičnom preduzeću u Japanu. Ako je EUR ______ u odnosu na JPY, iznos sredstava koja se doznačavaju u JPY _________.

Izaberite tačan odgovor:

1. Apresira / će se smanjiti
2. Depresira / neće se promeniti
3. Apresira / neće se promeniti
4. Depresira /će se smanjiti
5. Apresira / će se povećati.

Rešenje:

Odgovor pod (d).

1. Hotelsko preduzeće iz SAD želi da investira u izgradnju hotela u Srbiji. Inicijalna investicija bi trebalo da iznosi 20 miliona USD, ili 1.300.000.000 (1,3 mlrd) RSD prema tekućem kursu (1USD = 65RSD). Profit u prvih 5 godina će se reinvestirati, a na kraju ovog perioda preduzeće iz SAD planira da proda hotel u Srbiji, s tim što se očekujeda će vrednost investicije tada biti oko 30 miliona USD.
   1. Navedite koji su faktori, prema Vašem mišljenju, relevantni za ocenu ove investicije.
   2. Kako će promene vrednosti RSD uticati na investiciju?
   3. Navedite koji su mogući načini procene kursa USD/RSD u sledećih 5 godina.

Rešenje:

1. Faktori koji su relevantni za ocenu investicije su: pretpostavke na kojima se bazira predviđanje – inflacija u Srbiji, očekivana stopa prinosa u Srbiji, budući kurs USD/RSD, inflacija u SAD, očekivana stopa prinosa u SAD. Suština je u poređenju da li je sadašnja investicija od 20 miliona USD manja od 30 miliona USD za 5 godina, odnosno, da li se dobija pozitivna neto sadašnja vrednost.
2. Značajnija depresijacija RSD u odnosu na USD dovešće do toga da se za 5 godina neće moći ostvariti projektovana stipa prinosakoja će vrednost investicije uvećati na 30 miliona USD.
3. Mogući način promene kursa USD/RSD je preko očekivanih stopa inflacije u SAD i Srbiji u narednoh 5 godina (preko pariteta kupovne moći).

Komentari (0)

RSS link na komentare

Ime

Email

Komentar

smanji | povećaj

Dodaj komentar