Seminarski Maturski Diplomski Rad

Šta je AutoCAD?

AutoCAD možemo svrstati u grupu programskih paketa namenjenih crtanju, projektovanju i drugim vidovima primene računara u inženjerskoj praksi. Kompjuterski podržano projektovanje (CAD) predstavlja moćnu alatku u rukama savremenog projektanta. Brzina i lakoća s kojom se crteži kreiraju ili modifikuju uz pomoć računara predstavljaju neizmerne prednosti u odnosu na klasičan način rada.

Može se reći da granice primene AutoCAD-a postavljaju sami korisnici, jer sve što se do juče moglo nacrtati na stari, dobro poznat način takođe možemo generisati uz pomoć AutoCAD-a. Evo nekoliko oblasti primene u kojima je AutoCAD već pronašao svoje mesto:

Arhitektonski crteži svih vrsta

Dijagrami toka i organizacione šeme

Ponude i prezentacije

Grafikoni svih vrsta

Crteži iz oblasi elektrotehnike, građevinarstva, mašinstva i aeronautike

Izrada topografskih i geografskih karata

Grafovi i druge vrste predstava matematičkih funkcija

Izrada logotipa, čestitki i drugih vrsta umetničkih crteža

Pri crtanju uz pomoć AutoCAD-a vi stvarate nešto mnogo složenije od samog crteža. Računar može primati informacije o elementima crteža na način koji će kasnije omogućiti njihovu laku dopunu, izmenu ili različitu prezentaciju, sve u cilju izvlačenja maksimuma iz svake od unetih informacija. Uz sve ovo korišćenje AutoCAD-a ne podrazumeva prethodno poznavanje elektronike ni programiranja, već je njegova upotreba prilagođena potrebama savremenog korisnika.

Neophodna računarska oprema

Računarska oprema neophodna za rad sa AutoCAD-om sastoji se od IBM PC ili njemu kompatibilnog računara, i perifernih uređaja kao što su razni crtači, štampači, digitalizatori itd. Za razliku od drugih vidova upotrebe računara (npr. u obradi teksta, bazama podataka i sl.) primena u projektovanju postavlja pred kompjuter znatno veće zahteve, kako u pogledu procesorske snage tako i u specifičnostima pojedinih elemenata konfiguracije. Neophodno je pre svega obezbediti kvalitetan prikaz crteža na ekranu da bi se omogućilo praćenje procesa rada bez zamora očiju operatera. Osim toga sporo procesiranje podataka narušava koncentraciju i otežava efikasan rad, a nedostatak odgovarajuće periferne opreme onemogućava materijalizaciju projekta, što sve prethodne napore čini uzaludnim. Kompletno grafičko radno mesto podrazumeva:

PC računar sa brzim procesorom (Pentium ili Pentium II klase)

Dovoljno raspoložive radne memorije (32-64Mb)

Medijum za arhiviranje crteža - hard disk, dovoljnog kapaciteta (3-5Gb)

Grafički podsistem visoke rezolucije i palete boja (minimum 1024x768 tačaka u 256 boja)

Digitalizator za unošenje podataka i izbor komandi (digitalna tabla ili miš)

Periferne uređaje za štampanje crteža (ploteri ili štampači do formata A0)

Programsku podršku za povezivanje prethodno nabrojanih elemenata sistema

Iz široke palete ponude na tržištu, uvek je najbolje izabrati optimizovane konfiguracije koje će u najvećoj meri odgovarati vrsti i obimu predviđenih zadataka.

Kako AutoCAD tumači crtež?

AutoCAD za označavanje pozicija tačaka i drugih elemanata na crtežu koristi Dekartov pravougli koordinatni sistem. Tačka u ravni je definisana parom koordinata razdvojenih zarezom (npr. 12,6 - predstavlja tačku na rastojanju od 12 jedinica u pozitivnom pravcu X-ose i 6 jedinica u pravcu Y- ose). Treba napomenuti da u AutoCAD-u zarez koristimo za odvajanje X od Y dela koordinate dok se tačka upotrebljava kao oznaka decimalnog mesta.

Rastojanje između dve tačke se izražava u "AutoCAD jedinicama". To je merna jedinica internog karaktera i može se tretirati kao bilo koja stvarna mera. Uobičajno je da se AutoCAD jedinice tretiraju kao milimetri stvarnog sveta, ali ne postoji ograničenje da to ne budu santimetri, metri, inči ili neka druga mera. U praksi to znači da se sve dužine u AutoCAD-u crtaju u stvarnoj veličini bez upotrebe bilo kakve razmere, jer se i inače konačna razmera određuje u trenutku icrtavanja crteža na papiru. Preciznost crtanja koju postižemo u AutoCAD-u je apsolutna jer se za opis položaja svakog elementa koristi i do 14 cifara.

Koje tipove elemenata poznaje AutoCAD?

Izrada crteža u AutoCAD-u se najvećim delom sastoji od postavljanja tzv. entiteta - elemenata na odgovarajuća mesta na crtežu. Entiteti predstavljaju osnovne geometijske forme koje odabiramo i crtamo primenom odgovarajućih komandi. Najčešće upotrebljavani entiteti su linije, krugovi, kružni luci, ali pored njih AutoCAD entitetima smatra i tekst, simbole i kotne linije.

Za crtanje novog entiteta neophodno je AutoCAD-u prvo izdati odgovarajuću komandu (unosom preko tastature ili izborom iz menija). Dalje, u skladu sa tokom funkcije treba uneti određene parametre koji bliže određuju položaj, veličinu i druge karakteristike novog elementa. Po završenom unosu svih potrebnih vrednosti novi element će se pojaviti na ekranu, odnosno u crtežu. Nastavak rada može biti unos neke druge komande i crtanje novog elementa ili neka od drugih funkcija AutoCAD-a kojom se već nacrtani elementi mogu menjati ili koristiti za dalje konstruisanje crteža. AutoCAD poznaje više desetina komandi koje možemo po tipu svrstati u komande za unos novih i izmene već ucrtanih elemenata, upravljanje prikazom crteža na ekranu, očitavanje vrednosti sa crteža, pomoć pri tačnom pozicioniranju i štampanje na ploteru ili štampaču.

Koje su ostale mogućnosti AutoCAD-a?

Vrlo je teško ukratko nabrojati sve mogućnosti tako složenog programskog paketa kakav je AutoCAD, jer one često nisu vidljive same po sebi već proizilaze iz mnoštva mogućih kombinacija pojedinih funkcija. Ipak., ovde će biti reči o najosnovnijim funkcijama koje prate rad u AutoCAD-u i karakterišu njegovu primenu.

Boje i tipovi linija

Svaki element može biti iscrtan određenom bojom i tipom linije. Boje su izražene numeričkom kodovima od 1 do 255 i predstavljaju boju kojom će element biti prikazan na ekranu. Inače osnovna svrha dodeljivanja različitih boja elementima je u tome da se postigne bolja preglednost na ekranu i da pri štampanju možemo definisati da se za različite boje koriste odovarajuće debljine linija.

Organizacija crteža u slojevima - Layer-i

Najveća razlika u koncepciji izrade crteža u AutoCAD-u u odnosu na klasičan način crtanja krije se u mogućnosti "raslojavanja" crteža na neograničen broj slojeva - nivoa. Taj koncept najviše podseća na crtanje pojedinih delova crteža na nizu providnih folija koje se međusobno preklapaju i čine celinu. Svaki od slojeva (Layer-a u terminologiji AutoCAD-a) se može koristiti sa smeštaj određenog dela crteža (npr. posebni slojevi za zidove, otvore, nameštaj, kote, instalacije, opise, itd). To znači da svaki AutoCAD crtež u stvari može predstavljati celokupnu bazu podataka o svim elementima projekta, pa da se onda po potrebi određeni slojevi prikazuju i mogu štampati ili ostaju skriveni (nevidljivi) do momenta kada ponovo poželimo da sa njima radimo.

Tretman crteža

AutoCAD crtež je datoteka u kojoj je sadržan njegov grafički opis. Svaka izvršena komanda automatski usklađuje informacije o elementima crteža. Upotrebom komande za upis podataka u datoteku (Save) trenutno aktuelno stanje se prenosi na disk. Tako formirane datoteke možemo kopirati, prenositi, brisati, itd. ili ih možemo koristiti kao deo nekog drugog crteža. To značI da nijedan arhivirani crtež nije definitivno završen niti neupotrebljiv u novim projektima - jednostavno se može izmeniti, dopuniti ili u celini preneti u novi - i već pola posla može biti gotovo! Datoteke crteža iz AutoCAD-a Release 14 se ne mogu koristiti sa prethodnim verzijama (npr. R13 i R12) ali zato sve crteže kreirane nekom od starijih verzija programa, AutoCAD R14 će bez problema pretvoriti u novi oblik i omogućiti da se na njima nastavi rad. Ako je potrebno da se crteži razmenjuju između različitih verzija treba primeniti komandu Save As i izabrati oblik u kom treba snimiti podatke.

Datoteke crteža AutoCAD-a su u potpunosti portabilne među različitim operativnim sistemima što znači da ih bez ikakve konverzije možemo koristiti na računarima koji rade pod WINDOWS, UNIX, SunOS, VMS ili Apple Macintosh operativnim sistemom.

INSTALACIONI CD

Programski paket AutoCAD se korisnicima isporučuje na jednom kompakt disku. Na njemu su sadržani svi elementi samog AutoCAD-a i još mnoštvo pratećih sadržaja kao što su primeri gotovih crteža, razni tipovi pisama i naravno, kompletna prateća dokumentacija. Za normalno korišćenje AutoCAD-a neophodno je da se podaci sa instalacionog CD-a prenesu na hard disk računara. Taj postupak nazivamo instalacijom programa.

Instalacija programa

Prosec instalacije AutoCAD-a je u velikoj meri automatizovan tako da je uloga korisnika u njemu svedena na najmanju neophodnu meru, odnosno izbor između nekoliko ponuđenih opcija Za aktiviranje ove procedure potrebno je prvo staviti instalacioni CD u CD-ROM računara a zatim izabrati Run komandu iz WINDOWS/START menija. U ponuđeno polje unesite sledeću komandu - X:setup (gde je X oznaka vašeg CD-ROM uređaja) i pritisnite taster ENTER. Posle nekoliko trenutaka na ekranu će se pojaviti pozdravna poruka a za nastavak rada je potrebno izabrati polje Next.

U nastavku instalacije prvo je potrebno izborom polja Accept izraziti saglasnost sa uslovima pod kojim Autodesk predviđa upotrebu programa a zatim u odgovarajuća polja uneti serijski broj i ključ za instalaciju Vaše kopije AutoCAD-a.

Posle unosa podataka o korisniku i prodavcu programa potrebno je potvrditi ponuđeni ili izabrati neki drugi folder u koji će AutoCAD biti instaliran.

Sledeći ekran nudi mogućnost izbora između četiri tipa instalacije koji se međusobno razlikuju po broju elementa programa koji će se preneti na hard disk. Preporučujemo izbor opcije Typical. Po potvrdi kreiranja nove programske grupe i ikonica za sve instalirane komponente programa biće započet i sam proces instalacije AutoCAD-a na vaš računar.

Pokretanje programa

Uspešno završena instalacija programa obuhvata i kreiranje nove programske grupe u okviru Start/Programs menija. Za pokretanje programa dovoljno je izabrati odgovarajuće polje iz AutoCAD R14 menija. Još jednostavniji put do AutoCAD-a je dvostruki pritisak na levi taster miša na ikonicu AutoCAD R14 koja se nalazi da Desktop-u.

Podešavanje radnog okruženja

Po pokretanju programa celu površinu ekrana će zauzeti radni prostor AutoCAD-a. Kao i mnoge druge parametre i izgled radnog okruženja je moguće prilagoditi potrebama i ukusu korisnika. Standarni izgled ekrana u najvećoj meri zadovoljava potrebe prosečnog korisnika pa su promene koje bi trebalo izvršiti minimalne. Konkretno, predlažemo da se umesto bele izabere tamna boja ekrana jer se na taj način smanjuje bljesak a time i zamor pri radu.

Promena boje ekrana se vrši u okviru funkcije Preferences iz TOOLS menija. Ako iz grupe raspoloživih opcija odaberemo Display a zatim i polje Colors imaćemo mogućnost da za željenu zonu radne površine, u ovom slučaju "Graphics window background" odredimo crnu boju. Potvrda izborom tastera OK za oba dijaloga konačno menja boju radne površine u crnu.

KAKO KORISNIK KOMUNICIRA SA AUTOCAD-om

AutoCAD je program koji će slediti svaku vašu naredbu i precizno je izvršavati. Vezu sa njim korisnik uspostavlja koristeći padajuće menije i palete sa alatkama. Preko njih se pokreću AutoCAD-ove komande. One predstavljaju naloge kojima se AutoCAD-u zadaje određeni zadatak, recimo da nacrta liniju ili da obriše neki element crteža. Postoji mogućnost da se komande unose i preko tastature ali je to za manje vešte korisnike teži način u poređenju sa jednostavnim izborom mišem iz nekog od menija ili palete sa alatkama.

Delovi radnog ekrana

Radni ekran AutoCAD-a je podeljen na ukupno pet zona i to su:

prostor za crtanje

komandna linija

statusna linija

zona padajućih menija i

palete sa alatkama tj, komandama.

Prostor za crtanje

Prostor za crtanje predstavlja vašu radnu površinu, ekvivalent crtaće table i logično, zauzima najveći deo ekrana. Sve što crtate prikazuje se na tom mestu. Osim toga, na radnoj površini će biti vidljiv i kursor, element u obliku krsta sa malim kvadratom na mestu preseka vertikalne i horizontalne linije. Njegova uloga je da pokazuje trenutni položaj "alata" kojim sa služite (npr. vrha olovke pri crtanju). Pomeranje miša van prostora za crtanje menja oblik kursora u strelicu i time sugeriše da je i njegova funkcija u tom momentu izmenjena i svedena na mogućnost izbora neke od funkcija iz menija.

Komandna linija

Pri dnu ekrana nalazi se horizontalna površina koja služi za ispisivanje tekstualnih poruka važnih za rad i praćenje izvršavanja komandi. Zato tu zonu i nazivamo komandnom linijom. U situaciji kada je na njoj ispisano samo Command: znači da je AutoCAD spreman da prihvati vašu komandu, odnosnu neku od instrukcija. U toku izvršavanja neke od funkcija za crtanje ili neku drugu namenu na komandnoj liniji će se pojavljivati zahtevi za unos odgovarajućih parametara vezanih za izvršavanje željenog zadatka. Zato je veoma bitno da od samog početka posebnu pažnju posvetite ovoj zoni ekrana jer preko nje AutoCAD u stvari komunicira sa vama. Pored toga što vam prenosi poruke komandna linija služi i za beleženje toka prethodno izvršenih komandi pa zato postoji mogućnost da pritiskom na funkcijski taster F2 otvorimo novi okvir u kome možemo preglednije sagledati šta smo do tog trenutka uradili.

Statusna linija

Statusnom linijom nazivamo horizontalnu traku koja se nalazi u samom dnu ekrana. Na njoj se vrši prikaz trenutnog stanja - statusa pojedinih pomoćnih aktivnosti kao što su vidljivost pomoćne mreže, ortogonalno crtanje, korak kursora itd. Detaljnije objašnjenje ovih funkcija je sadržano u okviru šeste lekcije.

Pored toga na levom kraju statusne linije možemo pročitati koordinate trenutnog položaja kursora. Pratite kako se te koordinate menjaju pri pomeranju miša. Ako je to potrebno pritiskom na funkcijski taster F6 možete isključiti i ponovo uključiti praćenje koordinata.

Padajući meniji

Kao i kod mnogih drugih programa orijentisanih na Windows okruženje, padajući meniji omogućavaju brži pristup mnogim komandama i kontrolama AutoCAD-a. One su tu svrstane po tipu i svojoj osnovnoj nameni a sve radi lakšeg pronalaženja željene funkcije. Kod stavki koje na desnoj strani imaju trougao, izbor ima za posledicu otvaranje nove grupe funkcija pa je tada za konačni izbor neophodno strelicu kusora dovesti do neke od dodatno ponuđenih opcija i pritiskom na levi taster izvršiti njen odabir. Stavke koje imaju na svom kraju tri tačkice služe za aktiviranje odgovarajućeg okvira za dijalog. Kroz ovakve dijaloge se vrši detaljnije podešavenje kod funkcija koje imaju veći broj parametara.

Palete sa alatkama

Namena paleta sa alatkama je slična onoj koju imaju i padajući meniji - lak i brz odabir željene komande ili okvira za dijalog. Njih sačinjavaju ikonice grupisane po nameni funkcija koje njihovim izborom možemo pokrenuti..

Na osnovnoj postavci radnog ekrana su vidljive četiri palete: STANDARD, PROPERTIES, DRAW i MODIFY. Pored njih postoji još niz pripremljenih paleta, ali je za njihovo prikazivanje potrebno pokrenuti funkciju Toolbars iz View menija i markirati polje koje se nalazi levo od naziva željene palete. AutoCAD će istovremeno prikazati izabrane palete, a po zatvaranju dijaloga za izbor im možemo promeniti položaj na ekranu.

Izuzetak od standardnog načina izbora komande jednim kratkim pritiskom na levi taster miša predstavljaju ikonice koje u svom donjem levom uglu imaju mali crni trougao. One u stvari kriju čitav niz novih ikona kojem možemo pristupiti tako što prvo osnovnu ikonu odabiramo pritiskom na levi taster miša i pri tome ga zadržavamo pritisnutim. Zatim, strelicu dovedemo do željene komande i tek tada otpuštamo levi taster miša.

Rad sa mišem

I pored mogućnosti da se za rad u AutoCAD-u koriste različiti tipovi specijalizovanih uređaja kao što su digitalna tabla, trackbool ili slično, najčešće na raspolaganju za rad imamo samo standardni miš. U takvoj situaciji je poželjno da to bude miš opremljen sa tri tastera, jer AutoCAD ima mogućnosti da svaki taster iskoristi za određenu namenu.

Konkretno, namena levog tastera je višestruka jer njime odabiramo komande iz menija ili paleta sa alatkama, zatim određujemo položaj elemenata koje crtamo i treće, vršimo odabir elemenata koje želimo da menjamo.

Desno dugme miša zamenjuje ENTER sa tastature. Njegovom upotrebom štedimo vreme jer je često brže jednostavno pritisnuti desni taster miša nego pogoditi ENTER na tastaturi. Za razliku od levog i desnog tastera čija je namena fiksna, srednji taster može imati različite funkcije. Ipak se najveći broj korisnika odlučuje da zadrži onu podrazumevanu namenu a to je aktiviranje inače često potrebnog menija sa pomoćnim funkcijama.