Trgovanje kapitalom u RS

3. TRZIŠTE KAPITALA

"Bez bogastva - nema kapitala. Bez kapitala - tržišta kapitala ne može biti"

Finansijsko tržište je organizovani prostor na kojem se nude, odnosno traže finansijska-novčana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cijena tih sredstava.

Uloga finansijskog tržišta ogleda se u pružanju i stvaranju mogućnosti alokacije novčanih sredstava.

Prema predmetu poslovanja finansijsko tržište se može podijeluti na:

Tržište novca
Devizno tržište
Tržište kapitala

Tržište kapitala je dio finansijskog tržišta i diljeli se na:

Kreditno-investiciono tržište
Hipotekarno tržište
Tržište efekata ili tržište dugoročnih finansijski instrumenata Tržište efekata sastoji se od:
Emisionog ili primarnog tržišta
Sekundarnog tržišta

Sa aspekta na kom se obavljaju operacije sa HOV tržište kapitala predstavlja jedinstvo:

berzanskog prometa
vanberzanskog prometa

Sve poslove na finansijskom tržištu možemo podijeliti na:

promptne ili gotovinske ili kasa poslove
terminske poslove

Tržište kapitala je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje. Na tom prostoru organizovano se susreću ponuda i tražnja za kapitalom i utvrđuje cijena kapitala.

Transakcije koje se obavljaju na tržištu kapitala i u okviru njegovih institucija nazivaju se kapitalne transakcije ili transakcije kapitalom.

HOV kojima se trguje na tržištu kapitala nazivaju se efekti ili dugoročne hartije od vrijednosti.

Izvori kapitala:

Nacionalna novčana štednja
Trasformacija novca u kapital posredstvom bankarsko-finansijskog sektora
Akumulacija i štednja iz inostranstva

Korisnici kapitala:

Pojedinci
Privredni subjekti svih oblika
Država i paradržavne institucije i organizacije
Banke i finansijske organizacije svih oblika i vrsta

Oblici koriš ćenja kapitala:

Zajmovni kapital
Vlasnički ili akcijski kapital

Zajmovni kapital se može pojaviti u formi:

investicionog kredita
hipotekarnog kredita
dugoročnog zajma

Uticaj centralne banke na tržištu kapitala neuporedivo je manji , što tržište kapitala čini manje zavisnim od monetarne vlasti.

Institucionalne forme tržišta kapitala i oblici trgovanja kapitalom:

Neposredni direktni kontakt
Banke i druge finansijske organizacije
Profesionalne posredničke organizacije za trgovanje dugoročnim HOV Ciljevi tržišta kapitala:
obezbjeđenje nedostajućeg kapitala pod tržišnim uslovima
ostvarivanje optimalne alokacije kapitala
ostvarivanje najveće moguće kapitalizacije
ostvarivanje najvećeg mogućeg efekta na polju povećanja novčane štednje
zaštita interesa vlasnika i korisnika kapitala na najbolji mogući način
onemogućavanje bilo kojeg oblika monopola
utvrđivanje stvarne tržišne cijene koštanja kapitala

Razlikovanje procesa investiranja i dezinvestiranja daje mogućnost podjele tržišta kapitala na:

primarno tržište
sekundarno tržište

Posrednici na berzi i berze efekata

Specijalizovani posrednici u trgovanju dugoročnim HOV popularno se zovu mešetari (brokeri, dileri, makleri ili senzali) Oni predstavljaju sponu između kupca i prodavcaU osnovi postoje tri načina trgovanja dugoročnim hOV:

Neposredna kupoprodaja između prodavca i kupca
Kupoprodaja na nacionalnom tržištu (šaltersko tržište)
Kupoprodaja preko berze efekata

Berza je mjesto na kom se kupuje i prodaje.

Po čemu se onda berza razlikuje od pijace ili bilo kog drugog oblika tržišta? Na berzi se trguje tipiziranom standardizovanom robom. Na berzi se trguje po strogo utvrđenim pravilima - berzanskim uzansama. U zavisnosti od toga šta je predmet berzanskog poslovanja razlikujemo:

Robne ili produktne berze
Novčane i devizne berze
Berze hartija od vrijednosti

Berza HOV objedinjuje dvije vrste specijalizovanih berzi:

Berzu HOV tržišta novca
Berzu efekata - dugoročnih hartija od vrijednosti

Najvažnije karakteristike berze efekata su:

Na berzi efekata se trguje po strogim i unaprijed utvrđenim pravilima
Rad berzi odvija se na sastancima koji se održavaju u tačno određeno vrijeme
Berzanski poslovi se obavljaju posredstvom predstavnika i posrednika ili neposredno među članovima berze
Članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili berzanski posrednici
Berzanski poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i uprave kao i pod nadzorom države i njenih organa

Postoje tri osnovna tipa berze: