Seminarski Maturski Diplomski Rad

1. Medjunarodni ugovor o stranim ulaganjima i koncesiji

Medjunarodni ugovor o stranim ulaganjima – Zakon o stranim ulaganjima predvideo je da strana lica radi obavljanja delatnosti u nasoj zemlji mogu pod uslovima reciprociteta ulagati sredstva u preduzeca i druge oblike organizovaja u cilju obavljanja delatnosti, kao i osnivati preduzeca. Zakonom o stranim ulaganjima restriktivno su predvidjene odredjene oblasti kao sto su: proizvodnja i promet oruzja, javno informisanje,sistem veza, kao i na podrucjima koja su odredjena kao zabranjene zone u kojima strano lice ne moze samo ili sa drugim licem osnivati preduzece. Ugovor o stranom ulaganju je dvostrano obavezan,teretan,formalan i pismen. Kao ugovorne strane pojavljuju se domaci i strani ulagaci. Kao strano lice pojavljuje se pravno lice sa sedistem u inostranstvu i fizicko lice sa boravistem u inostranstvu.

Sadrzina ugovora: oznacenje ugovornih strana;oznacenje preduzeca u koje se ulaze i koje vodi poslove za racun ugovorenih strana;ciljevi tj. poslovi koji su predmet ugovora;vrsta i visina uloga;nacin raspodele dobiti i pokrica gubitka;trajanje ugovora;nacin vracanja uloga;upravljanje poslovanja;uslovi i nacin raskida ugovora;resavanje sporova itd. Zakonom se predvidja da su ugovaraci duzni da autentican tekst ugovora o ulaganju na srpskom jeziku, kao i izmene i dopune, prijave Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom u roku od 30 dana od dana potpisivanja.Ulog stranog lica moze biti u devizama, uslugama, stvarima, imovinskim pravima, hartijama od vrednosti i dinarima koji se mogu transferisati u inostranstvo. Strani ulagaci imaju jednak i ravnopravan polozaj u pogledu prava i odgovornosti na jugoslovenskom trzistu sa domacim privrednim subjektima( princip nacionalnog tretmana stranog lica). Sporovi koji nastaju po osnovu stranih ulaganja resava nadlezni sud ili ugovorena arbitraza.

Medjunarodni ugovor o koncesiji - nas Zakon o stranim ulaganjima predvidja mogucnost da strano lice moze dobiti dozvolu(koncesiju) radi koriscenja privrednog bogatstva ili dobra ili za obavljanje delatnosti od javnog interesa u nasoj zemlji. Takodje, strano lice moze da izgradi ili rekonstruise objekat, postrojenje ili pogon.Strano lice moze dobiti koncesiju u trajanju od 30 godina.U taj rok se ne racuna vreme neophodno za obavljanje pripremnih radnji na nekom objektu.Koncesija se daje pod uslovom da se obavljenim delatnostima obezbedjuje odrzavanje tehnicko- tehnoloskog jedinstva sistema, njegovo efikasno funkcionisanje,racionalno upravljanje i da se ne ugrozava zivotna sredina.Po dobijanju koncesije,koncesionar osniva preduzece za obavljanje delatnosti koja je predmet koncesije u skladu sa Saveznim propisima.Ugovorne strane su: koncedent- davalac koncesije, koncesionar-primalac koncesije. Drzava odnosno neki drzavni organ se pojavljuje u ulozi davaoca koncesije, a u ulozi primaoca pojavljuju se pravna lica koja ispunjavaju uslove za dobijanje koncesije.Sa usvojenim izmenama i dopunama Zakona o stranim ulaganjima iz 1996 god., predvidjeno je da ugovor o koncesiji sadrzi sledece odredbe: ugovorne strane, predmet koncesije i vreme trajanja pripremnih radnji, vrema trajanja koncesije,uslovi koriscenja, nacin i rok obezbedjivanja sredstava za finansiranje, naknada za koriscenje,prava i obaveze,uslovi raskida ugovora, nacin resavanja sporova.Zakljucenje medjunarodnog ugovora o koncesiji vrse Vlade i koncesionar. Za dobijenu koncesiju placa se tzv koncesiona naknada u skladu sa koncesionim aktom i ugovorom o koncesiji koja je prihod republike.

Vrlo cesto primalac koncesije, po ugovoru na koncesiju preuzima obaveze jer se radi o dvostranom teretnom ugovoru.Radi se o obavezama kao sto su: da izgradi odredjene objekte,da exploatise prirodno bogatstvo, da izgradi puteve i infrastrukturu, da plati naknadu drzavi itd. Sporove koji nastaju resava nadlezni Sud u SRJ, kad ugovorom nije drugacije odredjeno.Do prestanka ugovora o koncesiji moze doci i istekom roka , raskidom ugovora,otkazom jedne od ugovornih strana, usled vise sile.

2. Medjunarodni ugovor o menadzmentu

Ovo je ugovor kojim se upravljanje i rukovodjenje pravnim licem, preduzecem, poverava nekom drugom obicno inostranom pravnom licu ili preduzecu uz odredjenu naknadu a na osnovu utvrdjenih kriterijuma.Pod rukovodjenjem preduzeca se smatra planiranje,organizovanje, kontrola i vodjstvo.Medjunarodni ugovor o menadzmentu ima i elemente medjunarodnog ugovora o uslugama, elemente ugovora o statusnom regulisanju itd.Menadzer ovim ugovorom stice upravljacka prava, a za obavljanje ugovornih obaveza dobija naknadu ali ima i pravo ucesca u kapitalu tog preduzeca, osim ako ugovorom nije drugacije predvidjeno. Inostrani menadzer tj. operator preuzima kompletnu menadzersku odgovornost za vodjenje poslova.U ovaj poslovni odnos su ukljucena tri lica: vlasnik preduzeca koji je u poteskocama; menadzer,

operator - to je najcesce pravno lice specijalizovano za ove delatnosti;preduzece. Ugovor moze da zakljuci menadzer sa vlasnikom preduzeca ili sa samim preduzecem. Ako je u pitanju javno preduzece koje je u teskocama, onda menadzer stupa u poslovni odnos i sa drzavom.Ugovor sadrzi i odredbe o predmetu ugovora, vremanskom trajanju ugovora, pravima i obavezama menadzera, pravima i obavezama pravnog lica, njihovim odgovornostima,ciljevima,raskidu ugovora.Predmet medjunarodnog ugovora o menadzmentu je vodjenje poslova i rukovodjenje preduzeca koje je u teskocama.U ugovoru se predvidja i trajanje ugovora osim u slucaju da zakljucen na odredjeno vreme.Ukoliko je ugovor zakljucen na odredjeno vreme a standardno vreme je 3-5 god., ugovor se moze produziti.Ugovor o medjunarodnim hotelskim uslugama o menadzmentu se zakljucuje na duzi period od 10-20 godina.

Menadzment naknada je naknada koju daje vlasnik preduzeca u krizi stranom menadzeru, koja pokriva troskove menadzera, ali predstavlja i deo njegovog profita.

Postoji bazicna i podsticajna naknada. Bazicna naknada se utvrdjuje u fiksnom iznosu, a podsticajna naknada se odredjuje na bazi dobiti i sluzi za motivisanje menadzera.Po medjunarodnom ugovoru o menadzmentu, operator preuzima odgovornost za usmeravanje i osposobljavanje osoblja u obavljanju poslova u preduzecu.Menadzer moze po osnovu ugovora da angazuje tim eksperata kako bi se postigli predvidjeni ciljevi.Menadzer je duzan da obavlja poslove sa paznjom dobrog privrednika, da izvestava vlasnike preduzeca o obavljanju posla, da cuva pouzdane informacije o radu preduzeca itd. Vlasnik preduzeca je obavezan da olaksa izvrsavanje aktivnosti i svih obaveza iz ugovora kao i da obezbedi pocetna obrtna sredstva za poslovanje.Menadzment kompanije i menadzeri po pravilu ne prihvataju odgovornost za posredne stete i gubitak, tako da je vlasnik preduzeca u poziciji da odgovara za finansijske rezultate.Iz tog razloga prilikom sklapanja ugovora o menadzmentu, vlasnik preduzeca zahteva da menadzer snosi odgovornost, srazmerno ovlascenjima u poslovanju preduzeca tako da se deo finansijskog rizika prenosi na menadzera.Ako je menadzer namerno prouzrokovao stetu on odgovara za nju.Ugovor se moze raskinuti sporazumom obe ugovorne strane. Takodje, do prestanka ugovora moze doci i iz drugih razloga: otkazom jedne ugovorne strane, stecajem i likvidacijom jedne od ugovornih strana. Do raskida ugovora moze doci i ako je u ugovoru predvidjena mogucnost prestanka ugovora usled nepostignutih rezultata u poslovanju a koja su odredjena u ugovoru. Ovaj ugovor daje niz pogodnosti za obe ugovorne strane. Za vlasnika preduzeca to su: poboljsanje upravljanja i rukovodjenja preduzeca; uspesno poslovanje i ostvarivanje veceg profita.Menadzer ostvaruje novi profit bez angazovanja sopstvenih finansijskih sredstava.

3 MEĐUNARODNI UGOVORI O VIŠIM OBLICIMA PRIVREDNE SARADNJE

Međunarodni ugovor o transferu tehnologije (licenca) – ugovor u kojem davalac tehnologije, ustupa pravo na privredno iskorišćavanje prava intelektualne svojine, kao i nezaštićenih prava zajedno sa opremom i odgovarajućim tehnološkim procesima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehničku pomoć-određenom privrednom subjektu, tj., korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati određenu naknadu.

U predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava intelektualne svojine (patent, model, uzorak, žig, geogr.oznake proizvoda, know-how...).

Ovakav ugovor spada u dvostrano pravne, teretne i komutativne ugovore, ugovore sa trajnim prestacijama, ugovore intuitu personae, kao i formalne ugovore.

Jedna od osnovnih obaveza davaoca tehnologije je da preda predmet međ. ugovora, u cilju iskorišćavanja, korisniku tehnologije, a u određenom roku i uz svu potrebnudokumentaciju. Zatim, da garantuje za tehnička svojstva, itd.

Od obaveza korisnika tehnologije osnovna je da predmet ugovora iskorišćava na ugovoreni način, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama; obaveza korisnika je i da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju, itd.

Međunarodni ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji – takav pravni posao kod kojeg ugovorni partneri (kooperanti), koji se nalaze u dve različite države, obezbeđuju tehnički, tehnološki, energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda koja je predmet kooperacije. Obaveza je da ugovorni partneri iz ugovora o međ. dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji isti ugovor, kao i njegove izmene i dopune, podnesu nadležnom saveznom organu, u roku od 30 dana od dana njegovog zaključenja ili od dana njihovih izmena i dopuna, u originalu i overenom prevodu, sa specifikacijom robe koja se izvozi i uvozi i to zbirno i po godinama, za vreme trajanja ugovora, u cilju dobijanja odobrenja.

Ovaj ugovor je posebno značajan kada se radi o kooperaciji domaćih preduzeća sa inostranim pravnim subjektima koji omogućava veću privrednu saradnju, veći obim proizvodnje, kvalitetniju proizvodnju, kao i veći devizni prihod iz inostranstva.

Pored osnovnih, ovaj ugovor sadrži i druge elemente: cena, vreme početka proizvodnje, odredbe o zajedničkom programu razvoja, odredbe o osvajanju proizvodnje, vreme početka isporuke sastavnih delova, specifikacija sastavnih delova, valuta i način plaćanja, itd. To je obligaciono pravni ugovor koji je dvostrano obavezan i teretan i zakljucuje se saglasnoscu volja ali je istovremeno i formalan i za zakljucenje se zahteva pismena forma.

Međunarodni ugovor o franšizingu – izraz ¨franšizing¨ potiče od engl.reči-franchising- koja označava sistem poslovnih odnosa (koji se zaključuju ugovorom o franšizingu). Ovim ugovorom se smatra poseban oblik neimenovanog ugovora kojim se davalac franšizinga obavezuje da će obavljati sukcesivno isporuku roba i pružati određene usluge, prenoseći svoja znanja i iskustva (know-how) u poslovanju na primaoca franšizinga, koji se obavezuje da za to plati određenu naknadu, a koji se po pravilu nalaze u dve različite zemlje.

Ovaj ugovor ima poseban značaj sa gledišta davaoca franšizinga jer se putem njega omogućuje povećani promet roba i usluga, osvajanje novih tržišta i povećanja dobiti.

Obaveze davaoca franšize: ustupanje prava isključive prodaje robe i vršenja usluge; obaveza ustupanja upotrebe robnog i uslužnog žiga, ustupanje prava upotrebe firme, ustupanje know-how,itd. Negativna obaveza: ne sme da pravi diskriminaciju između primaoca franšize.

Obaveze primaoca franšizinga: odnose se na spoljni i unutrašnji izgled sedišta (radnje); uz ime davaoca, upotrebljava i svoju firmu; mora da sledi poslovnu politiku koju je odredio davalac franšizinga.

Postoje dve vrste franšizinga: 1. prometni (ima se u vidu plasman robe, proizvoda krajnjem korisniku, gde se zaključuju dva ugovora), 2. proizvodni (davalac franšizinga ustupa primaocu ne samo pravo plasmana robe već i pravo delimične proizvodnje (npr. Coca-Cola).

Međunarodni ugovor o forfetingu – banka (forfeter) iz jedne zemlje, preuzima od svog klijenta, komitenta iz druge zemlje, potraživanja koje on ima prema trećem licu i istovremeno se odriče prava da postavlja regresivni zahtev u slučaju da isto potraživanje ostane neplaćeno, a komitent-klijent je obavezan da banci preda odgovarajuće isprave o dugu, da joj isplati eskontnu kamatu, troškove i proviziju. Dakle, predmet ovog ugovora je uvek neko potraživanje sa dugoročnim dospećem. Banka, primalac toga potraživanja snosi rizik u slučaju da ono ne bude naplaćeno od trećeg lica.

Međ. ugovor o forfetingu je aleatoran pravni posao i to iz razloga što banka kod preuzimanja potraživanja ulaziu rizik da li će isto potraživanje moći da realizuje od trećeg lica. Pri zaključenju ugovora banka ceni sve rizike od kojih zavisi naplata potraćivanja od trećeg lica. Ovaj ugovor je složen pravni posao izaključuje se intuitu personae, između banke i bančinog komintenta, a u cilju ostvarivanjaodređenog potraživanja od trećeg lica, gde je na banku takvo potraćivanje preneo bančin klijent.

Postoje više oblika prenosa potraživanja: a) prenos potraživanja cesijom b) forfetiranje po osnovu otkupa menice koje je cesto ali se u menicu mora uneti klauzula bez regresa. c) prenos komitentovih prava na banku putem dokumentarnog akreditiva.

Međunarodni ugovor o lizingu – nije regulisan materijalno-pravnim odredbama u domaćem pravu. Sam naziv ugovor je dobio od engleske reči ¨to lease¨, što u prevodu znači zakupiti. Međ. ugovorom o lizingu smatra se posebna vrsta ugovora u kojem se jedna ugovorna strana-davalac lizinga obavezuje da ustupi određenu stvar na korišćenje i da obavi određene radnje u vezi iskorišćavanja takve stvari drugoj ugovornoj strani-primaocu lizinga koja se obavezuje da za izvršenu uslugu plati ugovorenu naknadu (zakupninu). Pošto se radi o međ. ugovoru, ove dve strane se nalaze urazličitim državama.

Velikije značaj ovog ugovora je u privredi, jer se pomoću njega omogućava nabavljanje savremene opreme.

Vrste međ. lizing poslova prema osobinama: međ.lizing potrošnih dobara, međ. investicioni lizing, pokretnih i nepokretnih stvari, korišćenih stvari;

Podela međ.lizinga prema dužini trajanja ugovora: kratkoročn tzv servisni lizingi i dugoročni;

Shodno položaju davaoca međ.lizinga razlikujemo: lizing preko lizing društva, međ. koncern lizing, proizvođački lizing, međ. proizvodno-finansijski lizing, ¨sale-and-lease back¨.

Obaveze davaoca bi bile ustupanje stvari, opreme korisniku lizinga na korišćenje (u nekoj drugoj zemlji), a uz plaćanje određene cene zakupa; kao i obaveza održavanja i servisiranja objekta lizinga, zamene istrošenih stvari ili zamene usled grešaka u konstrukciji.

Obaveze korisnika je da plaća lizing naknadu (zakupninu), u skladu sa međ. ugovorom o lizingu; iskorišćavanje lizing objekta na ugovoreni način i u skladu sa njegovom namenom..

Ugovor o međ. faktoringu – to je takav kreditni bankarski posao kojim se bančin klijent obavezuje da na faktora (banku) prenese postojeća ili buduća potraživanja iz ugovora o međ. prodaji robe, međ. vršenja usluge, zaključenih sa kupcem, korisnikom usluga, a faktor banka se obavezuje da uz proviziju i naplatu troškova naplati potraživanja, kao i da kreditira klijenta i vrši druge faktoring usluge. Ovakva delatnost banke-faktora je u funkciji bržeg prometa roba i usluga, što direktno utiče i na povećanje proizvodnje.

Vrste ugovora o međ. faktoringu: 1.otvoreni međ. faktoring (izvoznik prenosi na faktora svoje potraživanje koje ima prema kupcu, s tim što je dužan da o tom prenosu potraživanja izvesti inostranog kupca i pozove ga da kupovnu cenu isplati banci-faktoru);

2. zatvoreni ili skriveni faktoring (izvoznik prodaje banci-faktoru robu za gotovinu i banka se u svojstvu prikrivenog principala pojavljuje preko istog izvoznika i preprodaje robu inostranom kupcu na kredit (povoljnije za banku-nepovoljno za izvoznika)); 3. pravi i kvazi faktoring (pravim faktoringom se obavljaju funkcije: refinansiranje potraživanja, obezbeđenja plaćanja i pružanja stručnih usluga u vezi sa plasmanom robe i naplate cene; kvazi faktoringom banka-faktor obavlja jednu ili dve od navedenih funkcija).

4. Medjunarodni ugovor o transferu tehnologije

Medjunarodni ugovor o transferu tehnologije predsavlja ugovor u kojem davalac tehnologije ustupa pravo na privredno iskoriscavanje prava intelektualne svojine kao i nezasticenih prava zajedno sa opremom i tehnoloskim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehnicku pomoc i to korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati naknadu. U predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava i intelektualne svojine kao sto su: patent, model, uzorak, zig, znanje, iskustvo, kao i nezasticeno pravo industrijske svojine i razne kombinacije zasticenih i nezasticenih prava. Osobine ugovora: medjunarodni ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer prava i obaveze postoje za obe ugovorne strane, za davaoca tehnologije i korisnika tehnologije. Pismena forma je bitan uslov. Pored pismenog zakljucivanja ovog ugovora isti Zakon predvidja da se ovakav ugovor mora prijaviti nadleznom Saveznom organu u roku od 30 dana od dana potpisivanja i smatra se punovaznim tek od dana upisa u registar koji vodi nadlezni savezni organ.Ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrzi: obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da ce primenom doci do ugovorenog kvaliteta; obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da njihovo koriscenje nije stetno za zdravlje i zivit ljudi i zivotnu sredinu; klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet ne povredjuju prava trecih lica.Ugovor o medjunarodnom transferu tehnologije se razlikuje od ugovora o zakupu u tome sto je ovaj prvi licnog karaktera a drugi nije.Predmet zakupa se vraca sopstveniku po isteku ugovora, a kod medjunarodnog transfera tehnologije to je po pravilu nemoguce.Medjunarodni ugovor o transferu tehnologije se razlikuje i od ugovora o ortakluku iz razloga sto kod ortakluka, ugovorne strane- ortaci imaju zajednicki cilj, a kod ugovora o transferu tehnologije svaka ugovorna strana ima svoj cilj.

Vrste ugovora o transferu tehnologije- prema vremenu dele se na vremenski ogranicene i neogranicene ugovore o transferu tehnologije. Ugovorne strane mogu zakljuciti ugovor svojom voljom na odredjeno vreme ili na neodredjeno vreme. Ugovor o transferu tehnoligije moze biti ogranicen na prostor - teritoriju ili da takvo ogranicenje ne postoji. Sledece podela je prema intenzitetu ustupljenog prava: iskljucivi i neiskljucivi ugovori.Iskljucivi ugovori se pojavljuju gde se korisniku transfera tehnologije daje iskljucivo pravo koriscenja predmeta ugovora za vreme trajanja ugovora,a kod neiskljucivih ugovora to pravo se daje vecem broju lica.

Obaveze davaoca tehnologije- jedna od osnovnih obaveza je da preda predmet medjunarodnog ugovora o transferu tehnologije u cilju iskoriscavanja, korisniku tehnologije u ordedjenom roku, uz to davalac tehnologije je obavezan da korisniku preda i svu dokumentaciju , ugovorenu opremu i alate sa uputstvima za koriscenje.On takodje garantuje i tehnicku izvodljivost i tehnicku upotrebljivost predmeta ugovora.

Obaveza korisnika tehnologije- je da predmet ugovora iskoriscava na ugovoreni nacin, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama.Ako to ne postuje tada on odgovara za neadekvatno izvrsenje ugovora u skladu sa opstim pravilima gradjanskog prava.Obaveza korisnika tehnologije je i da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju.Oblici placanja naknade utvrdjuju se ugovorom.Korisnik je u obavezi da tehnologiju cuva i adekvatno korist.

Podlicenca- prema nasem Zakonu o obligacionim odnosima, sticalac iskljucive licence moze pravo iskoriscavanja predmeta licence ustupiti drugome.Ugovorom se moze predvideti da sticalac ne moze davati podlicencu nekomdrugom ili je ne moze dati bez dozvole.

Do prestanka ugovora o transferu tehnologije moze doci usled: prestanka ugovora protekom vremena, smrti, stecaja, likvidacije.

5 Medjunarodni ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji

Medjunarodni ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji je takav ugovor gde ugovorni partneri( kooperanti) koji se nalaze u dve razlicite drzave, obezbedjuju tehnicki, tehnoloski, energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvodakoja je predmet kooperacije. Dakle, medjunarodna proizvodna dugorocna kooperacija, podrazumeva saradnju kooperanata iz najmanje dve razlicite zemlje, pri proizvodnji odredjene vrste proizvoda ili na delovima proizvoda koji se kasnije finaliziraju i ugradjuju u jedan jedinstven proizvod.Nas Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju predvidja da preduzece i drugo pravno lice u okviru svoje proizvodne delatnosti moze sa stranim licem, proizvodjacem da zakljuci ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji, na osnovu odobrenja od nadleznog saveznog organa. Do bi ugovor bio odobren od nadleznog saveznog organa potrebno je da se ispune cetri uslova:

1. da je ugovor zakljucen u pismenoj formi
2. da je rok trajanja ugovora najmanje 3 godine
3. da je vrednost izvoza najmanje jednaka vrednosti uvoza
4. da se razmenjuju reprodukcioni materijali, poluproizvodi, delovi sklopova i gotovi proizvodi u istorodnoj proizvodnji a sa ciljem specijalizacije takve istorodne proizvodnje.

Obaveza je da ugovorni partneri ako ima dopuna i izmena iz ovog ugovora podnesu nadleznom saveznom ogranu u roku od 30 dana od dana njegovog zakljucenja.

Medjunarodni ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji je obligaciono pravni ugovor, dvostrano obavezan, teretan ugovor, formalan ugovor, i zakljucuje se saglasnoscu volja.Zahteva se pismena forma zakljucenja ugovora.Takodje to je ugovor sa trajnim prestacijama.Ovaj ugovor sadrzi u sebi elemente i drugih ugovora : ugovor o licenci, ugovor o ulaganju, ugovor o tehnickoj pomoci, ugovor o pribavljanju i ustupanju prava intelektualne svojine i know-how itd. Ovaj ugovor je posebno znacajan kada se radi o kooperaciji domacih preduzeca sa inostranim pravnim subjektima koji omogucava vecu privrednu saradnju , veci obim proizvodnje, veci devizni prihod iz inostranstva, kvalitetniju proizvodnju.

Elementi ugovora- ugovorne strane se nalaze u dve razlicite zemlje, od kojih na jednoj ugovornoj strani moze postojati i vise lica pod uslovom da ugovorni partneri obavljaju proizvodnu delatnost. Predmet ugovora je proizvodnja delova i njihove ugradnje u finalni proizvod . Ugovor sadrzi i druge elemente kao sto su: cena, vreme pocetka proizvodnje, odredbe o zajednickom programu razvoja, vrema pocetka isporuke sastavnih delova, valuta placanja, obracunska valuta, nacin placanja itd.

Nas zakonodavac je iskljucio restriktivne rezime uvoza i izvoza robe kada se radi o medjunarodnoj proizvodnoj dugorocnoj kooperaciji.

Carinske beneficije i olaksice- predvidjene su carinskim propisima.Carinski zakon nase zemlje predvidja da ako je uvezena roba upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena u inostranstvo, moze se u roku od 6 meseci od dana izvoza podneti zantev za vracanje placene carine i drugih uvoznih dadzbina.Na osnovu odredbe Carinskog zakona propisan je postupak za povracaj carine i drugih dadzbina za uvezene sirovine i reprodukcioni materijal koji su upotrebljeni u proizvodnji robe za izvoz, pod sledecim uslovima: da je roba upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena, da nije korisceno pravo na povracaj carine i drugih uvoznih dadzbina.Ugovorni partneri se najcesce opredeljuju da medjusobna placanja ostvaruju preko posebnih deviznih racuna koje imaju kod ovlascenih banaka za poslove sa inostranstvom u svojim drzavama.

Odgovornost kooperanata- se posebno ogleda za neizvrsenje ugovornih obaveza iz ovog ugovora.Posto je ovo ugovor sa trajnim prestacijamai sa zajednickim interesom, pojavljuju se i odredjene posebnosti u uzajamnom izvrsavanju prava i obaveza kao i posledicama neizvrsavanja.Ako se radi o odgovornosti medjunarodnih kooperanata prema trecim licima, smatra se da se u pravnom odnosu prema trecim licima nalazi samo jedan kooperant, finalni proizvodjac koji odgovara za nekvalitetnu isporuku.Ostali kooperanti odgovaraju finalnom proizvodjacu za materijalne nedostatke robe.

6. MEĐUNARODNI UGOVOR O LIZINGU

Međunarodni ugovor o lizingu je posebna vrsta ugovora u kojem se jedna ugovorna strana –davalac lizinga obavezuje da ustupi određenu stvar na korišćenje i da obavi određene radnje u vezi iskorišćavanja te stvari, drugoj ugovornoj stani-primalac lizinga koji se obavezuje da za izvđenu uslugu plati ugovorenu nadoknadu.Ove ugovorene strane davalac i primalac lizinga se nalaze u dve razlišite države.Ugovor o lizingu nije regulisan materijalno-pavnim odredbama u jugoslovenskom pravu.Ugovor o lizingu je nastao iz prakse velikih američkih kompanija.Ugovor je dobio naziv od engleskog glagola ''to lease''što znači ''zakupiti''ili ''dati u zakup''. Međunarodni ugovor o lizingu se smatra specijalnim ugovorom međunarodnog privrednog prava.Postoje shvatanja da je ugovor o međunarodnom lizingu mešovit ugovor i da se u njemu nalaze elementi drugih međunarodnih ugovora,npr. ugovor o zakupu,prodaji i krediti.Značaj ugovora o međunarodnom lizingu u privredi je što omogućava pribavljanje savremene opreme i drugih stvari određenim privrednim subjektima,koji često nemaju dovoljno finansijskih sredstava da ih nabave.Nihov znašaj je u tome što korisnik ovog ugovora može da se koristi savremenom tehničkom opremom i tehnologijom i omogućava mu se da u oblasti nauke,tehnike stiče potrebna znanja.Postoji više vrsta i podela ugovora o međunarodnom lizingu.Deli se na:1. međunarodni finansijski lizing(gore se davalac lizinga –inostrani finansijer obavezuje da će opremu nabaviti od trećeg lica) 2.međunarodni operativni lizing gde inostrani davalac lizinga istovremeno i isporučuje opremu.

ProfesorCorić je izvšio sledeću podelu međunarodnog lizinga:1.prema osobinama se dele na:-međunarodni lizing potrošnih dobara(automobili,TV aparati i sva vrednija potrošna dobra koja se uvoze ili izvoze iz jedne u drugu zemlju

-međunarodni investicioni lizing(davanje kredita uvidu investicionih postrojenja)

-međunarodni lizing korišćenih stvari(predmet ovog ugovora su korišćene stvari)

2.Podela prema dužini trajanja ugovora:a)međunarodni kratkoročni lizing;b)međunarodni dugoročni lizing3.Podela prema položaju davaoca međunarodnog lizinga:-lizing preko lizing društva(proizvođač ili trgovac daju lizing objekat primaocu,a davalac lizinga sa proizvođačem ili trgovcem se nalaze u kupoprodajnom odnosu,a a primaocem zključuje ugovor o međunarodnom lizingu).-međunarodni koncern lizing (lizing društvo se uključuje u međunarodne koncerne sa proizvođačima,trgovcima).-proizvođački lizing(proizvođač lizinga se pojavljuje kao davalac lizingai primalac lizinga).-međunarodno proizvodno-finansijski lizing,-''sale and back''lizing(lizing društvo kupuje pravo svojine,a objekat lizinga se nalazi na privrednom iskorišćavanju primaoca lizinga)

Međunarodni ugovor o lizingu je dvostruko obavezan ugovor.Obaveze davaoca međunarodnog lizinga su ustupanje stvari tj.opreme korisniku lizinga na korišćenje a uz plaćanje određene cene zakupa.Davalac međunarodnog lizinga ima obavezu održavanja i servisiranje objekata lizinga,zamene istrošenih stvari.Davalac mešunarodnog lizinga je obavezan da obuši stručni kadar primaoca lizinga.Osnovna obaveza korisnika međunarodnog lizinga je da plaća naknadu tj.zakupninu u skladu sa međunarodnim ugovorom o lizingu.Najčešće se ugovara plaćanje naknade za korišćenje lizing dobra na šest meseci ili godina dana,unapred.Korisnik je takođe obavezan da iskorišćava lizing objekta na dogovoreni način i u skladu sa namenom.Takođe,on snosi troškovetransporta i poremestvari po isteku ugovora kao i troškove osiguranja,plaćanja taksi drugo.

7. POJAM I VRSTE MEĐUNARODNIH BANKARSKIH POSLOVA

U međunarodnim bankarskim ugovorima je osnovni posao promet novcai određene usluge koje banke obavljaju sa svojim klijentima,a u vezi sa platnim prometom sa inostranstvom.U platnom prometu novca sa inostranstvom pojavljuje se veći broj različitih bankarskih ugovora.Poslove koje banke obavljaju sa inostanstvom,smatraju se privredno -pravnim poslivima.Bankarski ugovori opših poslova su najčešće formalni ugovori jer se zahteva primena pismene forme za njihovo zaključenje.Takođe su i obavezni ugovori jer se ugovaraju na bazi opštih uslova poslovanjabanaka,na unapred odštampanim formularima.Ugovor je zaključen kad ugovorene strane prihvate i potpišu uslove kojeje banka unapred odštampala.Postoji mogućnost da se unesu i posebne klauzule u kojima se isključuje odgovornost u određenim slučajevima banke ili sse takve izmene čine na zahtev komintenata.Privredno trgovački sudovi su nadležni za sporove u bankarskim poslovima,a u Jugoslaviji nadležnost sudova se određuje prema tome ko je komitent banke.Ako je komitent pravno lice,nadležni su privredni sudovi,a ako je komitent fizičko lice nadležni su građanski sudovi.Prema profesoru Antonijeviću.bankarski poslovi se dele:-aktivne bankarske poslove,gde se banka pojavljuje kao poverilac svoga komitenta,-pasivne bankarske poslove,gde se banka pojavljuje u ulozi dužnika svoga klijenta(emisioni posao,izdavanje bankarskih obveznica,tekući računi,ulog za štednju itd.);-neutralne bankarske poslove,gde banka nije ni poverilac ni dužnik(depozit,sef,poslovi unutrašnjeg prometa,klirinški poslovi,bankarske garancije);-posebni bankarski poslovi(poslovi sa unutrašnjim prometom itd.) Profesor Vasiljević je podelio bankarske poslove na: kreditne poslove,bankarski depozit i bankarski uslužni poslovi.Međunarodni bankarski poslovi takođe mogu biti aktivni,pasivni i neutralni bankarski poslovi(podela je ista kao kod prof.Antonijevića).Međunarodni bankarski poslovi mogu biti:kreditni poslovi (kredit,faktoring,forfeting i lizing), bankarski depoziti(novčani depozit,ulog na štednju,bankarski tekući račun,ugovor o sefu,novčani depozit,depozit hartije od vrednosti) i bankarski uslužni poslovi(akreditiv,bankarske garancije,platni promet,kliring,dokumentarni inkasa).Subjekti bankarskih poslova su banke i bančini komitenti,klijenti.Banke u zavisnosti od vrste posla se dele na emisione banke koje obavljaju emisiju novca i drugih sredstava plaćanja npr.NBJ;-depozitne banke primaju novac,dragocenosti i hartije od vrednosti od klijenata;-založne banke su one gde klijenti zalažu adekvatne stvari(predmete radi dobijanja kredita);-hipotekarne banke su one kod kojih komitenti zalažu nepokretnosti u cilju obezbeđenja kredita.Banke se takođe dele na:međunarodne,nacionalne,lokalne banke, a po nameni na banke za kreditiranje izvoza,bankarski konzorcijum(određuje banka koja daje veće kredite pojedinim preduzećima i društvima),društva za plasiranje kapitala i holding društva(njihovim kapitalom se postiže kontrola nad robom preduzeća u određenoj privrednoj grani).Bančini komitenti mogu biti pravna i fizička lica.U zavisnosti od učestalosti opštenjasa bankom,klijenti se mogu podeliti na stalne i povremene.Stalni komitenti su ona lica koja celokupno svoje finansijsko poslovanje obavljaju preko određene banke.Povremeni komitenti su lica koja povremeno dolaze u poslovne odnosesa nekom bankom.Klijenti mogu biti bančini poverioci i bančini dužnici.Npr.kod ugovora o kreditu,bančin klijent je bančin dužnik.Za banku proveravanje identiteta koje im zahteva kredit traže obezbeđenje od klijenata.Banke od preduzeća kao svojih klijenata zahtevaju da im one podnesu dokumentaciju o vođenju knjigovodstvenog stanja.Obaveza banke je da čuva profesionalnu-poslovnu tajnu i razne poverljive podatke vezane za poslove klijenta.Banka je obavezna da u svom poslovanju postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka.Odgovornost banke prema komitentima je ugovornog karaktera.

8. MEĐUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEĐUNARODNOM KREDITU

Ugovor o međunarodnom kreditu je bankarski posao kod kojeg se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određen iznos novčanih sredstava na određeno ili neodređeno vreme.Za neku namenu ili bez utvrđene namene,a korisnik kredita se obavezuje da banci plaća određenu kamatu i dobijeni iznos vrati na vreme i način kako je utvrđeno u ugovoru.Ugovorne strane su domaća ili strana banka koja se pojavljuje u svojstvu poverioca,kreditora,zajmodavca i druga ugovorna strana je domaći lili inostrani bančin klijent u svojstvu zajmoprimaoca,dužnika.Predmet ugovora je određena suma novca.Ovaj ugovor predstavlja adhezioni ,pismeni i formularni ugovor.Sva važnija pitanjau vezi sa sadržinom ugovora su odštampani unapred na posebnom formularu od strane banke,a klijent samo potpisuje i zaključuje ugovor.Međutim ugovor o kreditu mora da bude zaključen u skladu sa zakonskim propisima,bankarskim opštim uslovima poslovanja i objavljenim uslovima za davanje kredita.U slučaju da je kredit korišćen suprotno njegovoj nameni,ako je korisnik insolventan ili neplaća rate pri otplati kredita,međunarodni ugovor o kreditu banka može da otkaže i pre isteka ugovorenog roka.Takođe,korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo da koristi kredit,može da vrati kredit pre isteka roka ali da obavesti banku,i tada banka neobračunava kamatu za vreme od dana vraćanja kredita ,a do dana kada je kredit trebalo da bude vraćen po ugovoru.

9. VRSTE UGOVORA O MEĐUNARODNOM KREDITU

postoji dosta vrsta ugovora o međunarodnim kreditu,a oni se dele prema nekim od sledećih kriterijuma:1)prema dužini kreditnog odnosa postaje 2)prema karakteru poverioca:još i inostrani krediti 3)prema delatnosti dužnika;turistički,zanatski,ugostiteljski i dr.4)prema obliku međunarodnog kredita u kojem se daju:robni ili komercijalni 5)kamatni ili beskamatni ugovori o kreditu 6)prema vrsti obezbeđenja vraćanja međunarodnog kredita:lični(poenta je u poverenju u dužnika i njegovu platežnu sposobnost)i pokretni kredit 7)prema ekonomskoj nameni:proizvodni i potrošački.Neke vrste međunarodnih kredita,njihove osobine su:1.međunarodni investicioni kredit-najčešće se odobravaju primeni lične,privrednim subjektima,preduzećima,društvima u privredi ali se mogu odobravati i pravnim subjektima u vanprivredi.Međunarodne banke daju investicione kredite za ulaganje u privredne neprivredne investicije.Kada se daju u privredne svrhe,daju se za ulaganja u osnovna i trajnja obrtna sredstva.Ovi krediti se daju na osnovu konkursa.Prilikom odobravanja kredita,međunarodna banka zahteva od investitora da pruži dokaze o svojoj solventnosti i likvidnosti.Banka je obavezna da vodi računa o sigurnosti svojih plasmana prilikom donošenja kredita i o kreditnoj sposobnosti dužnika.Kamata kod ovih kredita može imati redovne i interkamatne2.kratkoročni međunarodni krediti-je onaj kredit koji banka daje na osnovu depozita po viđenju ili kredit dobijen na drugi način,a kijim se utiče na količinu novca u opticaju(u unutrašnjem platnom prometu).Ovi krediti se daju na drugi način,a kojim se utiče na količinu novca u opticaju u unutrašnjem platnom prometu.

Ovi krediti se daju sa rokom vraćanjaod jedne godine i daju se daju se korisnicima kreditima u različite svrhe. 3.Potrošački krediti-su krediti koje banke odobravaju građanjima po posebnim propisima i služi za ličnu potrošnju građana i to u okviru jedne zemlje.Davaoci potrošačkih kredita pored banaka su i preduzeća,kada se radi o kupovini rob ekoju oni proizvode.Turističke organizacije takođe daju ove kredite.Ovi krediti se odobravaju samo radi kupovine robe domaće proizvodnje.Potrošački krediti se najčešće daju radi kupovine potrošačkih dobara;4.ratni krediti-odobravaju ih privredna preduzeća,društva i druge organizacije pri isporuci svojih roba i za obavljanje određenih usluga.Ovaj ugovor se pojavljuje kao prateći ugovor,uz neki drugi ugovor o prometu roba ili usluge.Davalac kredita može dobiti od banke i finansijski kredit da bi mogao finansirati proizvodnju roba.5.međunarodni hipotekarni krediti-su posebna vrsta investicionih kredita se u korist davaoca kredita konstituiše određena hipoteka na nepokretnoj imovini dužnika.Ovaj oblik se često javlja u zemljamaZapane Evrope,SAD itd.6.Akceptni međunarodni krediti-su posebna vrsta bankarskih kratkoročnih kreditakojim međunarodne banke akceptiraju menicu komitentu,koju je on izdao,a u cilju da se poveća bonitet i kvalitet komitentove menice.Komitent takvu akceptovanu menicu koristi radi dobijanja kredita.Banka je po toj menici glavni imeniči dužnik i ima obavezu isplate menice o njenoj dospelosti.Akceptirana menica može se koristiti i kao sredstvo plaćanja. 7.Raznovrsni krediti-su kratkoročn ibankarski krediti i javljaju se u spoljnotrgovinskoj razmeni.Oni su posebna vrsta akceptnog kredita kod koga banka daje kredit izvozniku uz pokriće robnih dokumenata,a stavlja na raspolaganje ivozniku.Uvoznik raznovrsnim kreditom plaća izvozniku kupljenu robu.

10. UGOVOR O MEĐUNARODNOM DEPOZITU I SEFU

Ugovor o međunarodnom depozitu-jedni autori smatraju da je ugovor o depozitu neutralan bankarski posao jer se banka ne pojavljuje ni kao poverilac ni kao dužnik,već nastupa za račun klijenta,(a drugi autori smatraju)ovaj ugovor je jedan oblik ugovora o međunarodnoj ostavi ,ali se razlikuje od građansko-pravnog ugovora o ostavi,prema ugovornim stranama.Postoje različite podele međunarodnih depozita:1.prema kriterijumima prava koja banka ima prema deponentovanim stvarima.Mora iste stvari da vrati deponentu.Kod neopravnog međunarodnog depozita,bankamođe da se služi deponovanim stvarima i ima obavezu da vrati istu vrstu,količinu i vrednost deponovanih stvati.2 prema načinu na koji banke dele depozite:otvoreni i zatvoreni međunarodni depozit.Otvoreni međunarodni depozit je depozit koji deponent predaje banci na čuvanje ili upravljanje(nezapečaćeno)a,kod zatvorenih međunarodnih depozita deponent predaje stvari banci u zatvorenomomotu i sa pečatom deponeta stvari.3.prema vremenu čuvanja:međunarodni oročen i međunarodni depozit po viđenju.Kod prve vrste depozita se predviđa ugovorom otkazni rok i deponent je dužan da banci najavi povlačenje depozita,a banka je obavezna da mu preda te stvari,a kod međunarodnog depozita po viđenju,nije određeno vreme čuvanja ni otkazni rok,pa deponent uvek može zahtevativrćanje deponentovih stvari.4) prema predmetu međunarodnog depozita može biti i novčani i nenovčani.Novčani međunarodni depozit podrazumevahartije od vrednosti zatim dragocenosti i sl.5. Prema cilju zbog kojeg deponentbanci predaje stvari:međunarodni depozit predat samo radi čivanja;međunarodni depozit predat na čuvanje i rukovanje međunarodnim depozitimasa posebnom namenom.Banka ima dosta obaveza.Dužna je da primi na čuvanje deponovane stvari i to kao dobar stručnjak da izda ispravu o primnjenim stvarima deponenti,zaštiti njegove interese,vrati stvari deponenti itd.Deponent je obavezan da banci preda tačan opis stvari koje predaje na čuvanje sa određenom specifikacijom,da banci preda sprovodno pismo u kojem je ime ovlašćenog lica koje može da zahteva izdavanje deponovanih stvari.Ugovor o međunarodnom sefu-to je ugovor o obavljnaju međunarodnih bankarskih usluga,gde se banka obavezuje da da na upotrebu korisniku sefa sef za određeni vremenski period,a on se obavezuje da plati banci određenu naknadu.Sef je kaseta,boks,pregrada u osobnoj prostoriji gde se čuvaju stvari od vrednosti.To je imenovani dvostrano obavezan,neophodan,teretan ugovor,a bitni elementi ugovora su:broj sefa,vreme trajanja ugovora i naknada koju korisnik plaća banci.Banaka ima dosta obaveza:da stavi klijentu sef na raspolaganje,da primi određene stvari,ali vrlo često nezna koje stvari korisnik stavlja u sef.Korisnik sefa je obavezan da ne ostavlja stvari koje bi ugrozile sigurnost banke.Banka je takođe obavezna da čuva taj sef zajedno sa stvarima,a u slučaju da stvari u sefu propadnu,obavezna je da klijentu nadoknadi štetu.Klijent je obavezan da u sef stavlja stvari koje su predviđene bančinim pravilima,da plati banci naknadu za korišćenje sefa.U slučaju ako ostavi predmete koji su zabranjeni obavezan je da banci naknadi štetu.Ako istekne ugovor o sefu,korisnik sefa ne isprazni sef,banka ima pravo da otvori sefsudskim putem,i stvari iz sefa se stavljaju u sudski depozit ili se predaju banci na čuvanje.

11. MEĐUNARODNI AKREDITIV

1) Pojam i značaj međunarodnog akreditiva – Pod akreditivom se podrazumeva određeni instrument plaćanja kojim se banka domaća ili strana obavezuje da po nalogu nalogodavca na osnovu ugovorenih dokumenata obavi plaćanje ili ovlasti drugu banku – korespodentnu banku da izvrši plaćanje trećem licu – korisniku akreditiva ili po nalogu izvrši prenos novca.

Kreditna banka može po nalogu nalogodavca ili uz pomoć druge banke da plati, akceptira ili otkupi menicu vučenu od strane korisnika akreditiva. Kod ovog pravnog posla se pojavljuju tri lica a nekada i četiri: klijent, nalogodavac, banka i korisnik akrditiva. tako se kod akreditiva kao nalogodavac, klijent pojavljuje određeni kupac robe, investitor radova, akreditivna banka koja na zahtev nalogodavca, klijenta otvara akreditiv, korisnik akreditiva je po pravilu treće lice kojem se stavlja na raspolaganje određena svota novca. Pored toga u ovom poslu može se pojaviti i neka druga banka kod koje se otvara akrditiv.

Ekonomski gledano ovaj posao za banku je neutralan posao, kod kojeg banka nije ni poverilac ni du`nik, odnosno ne pojavljuje se ni u aktivni ni u pasivi banke.

Akreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje ime a za račun komintenta, kao komisionar. Druge isplatne banke istupaju u ime i za račun akreditivne banke, kao zastupnici.

Termin međunarodni akreditiv ne sme se shvatiti kao kredit i vezivati za pojam međunatodnog kreditiranja. Iz razloga što su akreditivi kod banke najčešće pokriveni od strane nalogodavca u trenutku njegovog otvaranja. reč “akreditirati’ se ne upotrebljava u smislu reči “davati kredit” već u smislu “ovlastiti ,dati poverenje”.

Na međunarodnom planu, akrditiv je regulisan prvi put još 1933 godine. Jednoobranim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore. Ista su pravila pretrpela pet revizija (1951, 1962, 1974, 1983 i 1993 godine) a predposlednjom revizijom 1983. godine Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive, prilagođena su novim uslovima transporta robe i novim transportnim dokumentima.

2) Vrste međunarodnih akreditiva – Pod običnim međunarodnim akreditivom smatraju se takvi akreditivi kod kojih isplata odre|ene ugovorene novčane svote nije vezana nikakvom posebnom činidbom korisnika akreditiva. Kod ove vrste akreditiva razlikujemo: lični akrditiv, kreditno pismo, permanentni akrditiv i budžetski akreditiv.

Kod međunarodnog ličnog akreditiva banka ne daje klijentu nikakvu posebnu ispravu, nego izdaje nalog nekoj drugoj banci da klijentu, korisniku međuanrodnog akreditiva stavi na raspoalganje određenu sumu novca do određenog isteka vremana. Akreditivna banka kad je međunarodni akreditiv otvoren, obaveštava o tome korisnika međunarodnog akreditiva, korisnik isto pravo može realizovati kad banci podnese kopiju međunarodnog akreditiva. U slučaju da korisnik međunarodnog akreditiva u predviđenom roku ne naplati akreditiv, onda se isti gasi i sredstva koja su se nalazila na akreditivu vraćaju se banci – nalogodavcu koja ih vraća klijentu, odnosno licu po čijem je zahtevu otvoren međunarodni akreditiv.

Međunarodno kreditno pismo – Smatra se posebnom ispravom pomoću koje banka izdavalac isprave ovlašćuje svog klijenta – korisnika isprave da kod neke druge banke naplati određenu sumu novca do iznosa koji je predviđen u toj ispravi.

Permanentni međunarodni akreditiv – Predstavlja posebnu vrstu akreditiva gde nalogodavac ovlašćuje korisnika međunarodnog akreditiva da svakodnevno, nedeljno, mesečno do isteka određenog vremena podiže određene sume novca do predviđenog najvićeg iznosa.

Međunarodni, robni, dokumentarni, uslovljeni akreditiv – Ovaj oblik međunarodnog akreditiva je najčešća i najznačajnija vrsta akreditiva. Korisnik realizuje svoje pravo iz međunarodnog akreditiva kod akreditivne banke deponujući robna ili transportna dokumenta. Najčešće se ova vrsta akreditiva primenjuje kod ugovora o međunarodnoj prodaji ili kod nekog drugog međunarodnog ugovora.

Zaštita interesa prodavca i kupca, kod dokumentarnog akreditiva – međunarodni dokumentarni akreditiv štiti i interese prodavca i interese kupca kod međunarodne kupoprodaje. Zaštita interesa prodavca se ogleda u tome što se sa otvaranjem međunarodnog dokumetnarnog akrditiva obezbeđuje njegova naplata prodate i izvezene robe.

A) Oblici međunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva:

- Opozivi i neopozivi međunarodni dokumentarni, robni akreditivi – Kod opozivog međunarodnog akreditiva nalogodavac ima pravo da opozove akreditiv pre isteka roka na koji je otvoren. Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku i ona ga u svakom trenutku može izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi kada je to u interesu nalogodavca. Kada je opozivi akreditiv prenet na neku drugu banku ili filijalu njegova izmena ili opoziv imao bi pravno dejstvo tek od momenta kada one prime izveštaj o opozivu akreditiva. Kada se radi o neopozivom međunarodnom akreditivu, nalogodavac ne može opozvati akreditiv pre isteka određenog roka kada se sa tim ne saglasi korisnik akrditiva.

- Odlazeći (nostro) i dolazeći (loro) akreditivi, se klasifikuju prema činjenici dali akreditiv otvara domaći uvoznik u korist inostranog izvoznika ili inostrani uvoznik u korist domaćeg izvoznika.

- Prenosivi i neprenosivi akreditivi se javljaju u pravnoj teoriji sa aspekta da li se oni mogu prenositi ili ne. Po pravilu akreditivi su neprenosivi. Oni se mogu prenositi samo kada je to izričito označeno kao “prenosiv” od strane akreditivne banke. Prenosivi akreditiv se može preneti samo jedanput i to od strane prvog korisnika na drugog korisnika, bilo u istoj ili drugoj zemlji, sem ukoliko akreditiv ne određuje što drugačije.

- Jednokratne i revolving (rotativne) akreditive – Jenokratni akreditivi se gase sa iscrpljenjem akreditivnog iznosa. Isti se otvara u vezi sa određenim poslom na određeni iznos i njegovim potpunim korišćenjem iscrpljuje. kod rotativnog akreditiva postoje tri varijante: a) akreditiv se automatski povisuje na prvobitnu visinu posle svakog pojedinog korišćenja i bez obzira da li je pojedina tranša iskorišćena ili ne, b) akreditiv se vraća na prvobitnu visinu tek kada pojedine akreditivne traše budu u celini iscrpljene, i c) akreditiv se vraća na svoju prvobitnu visinu tek po prijemu naknadnog naloga inostrane akreditivne banke a na zahtev isplatne banke.

- Akreditivi po viđenju i terminski akreditivi – Akreditivi po viđenju su oni akreditivi kod kojih se isplata korisniku obavlja odmah posle blagovremenog prezentiranja ispravnih akreditivnih dokumenata. On predstavlja najpovoljniji oblik međunarodnog akreditiva .Međutim postoje i oni akreditivi gde se isplata prezentiranih akreditivnih dokumenata vezuje za određeni rok. Kod ovih akreditiva, dokumenta takođe treba da budu podneta unutar određenog roka ali se njihova isplata ne obavlja odmah već tek po isteku određenog perioda.

- Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu – kod akreditiva čije mesto plaćanja je u zemlji domaćeg uvoznika ili domaćeg izvoznika, onda se radi o akreditivu domiciliranom u zemlji, ako je isplata kod banke u zemlji inostranog uvoznika ili inostranog izvoznika, onda je akreditiv domiciliran u inostrnstvu.

- Akceptni dokumentarni akreditivi – su oni akreditivi kod kojih se zahteva akceptiranje trasirane menice od strane akreditivne ili konfirmirajuće banke ili nekog drugog trasata. To će biti na primer slučaj kad jugoslovenski kupac kupuje od inostranog prodavca robu na poček, s tim što do visine fakturisanog iznosa vuče menicu na neku poznatu banku iz prodavčeve zemlje koja će takvu menicu uz predaju određenih robnih i transportnih dokumenata akceptirati i u roku honorisati. da bi se ovaj akcept dobio od neke poznate banke u zemlji prodavca najčešće se događa u iznetom slučaju da na primer jug. kupac otvori akceptni akreditiv a preko korespodentne jug. banke prodavčevoj zemlji.

- Negocijabilni akreditivi predstavljaju posebnu vrstu akrditiva koji se vrlo često praktikuje u trgovini sa zemljama Dalekog Istoka gde kupčeva banka na Dalekom istoku ovlašćuje svoga korespondenta u Evropi na primer da otkupljuje trate koje će prodavac vući na svoga kupca gde je banka po čijem se nalogu otvara negocijabilni akreditiv u obavezi prema svom korespondentu da mu pribavi pokriće za izvršene isplate.

Paking akreditivi i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom – pakin akreditiv se najčešće javlja kod zemalja Južne Afrike, Australije, Novog Zelanda, Azije i drugih u trgovini sa vunom, pamukom, pirinčem i čajem kod kojih nije razvijeno kreditiranje izvoza i kod njih se omogućava da korisnik akreditiva može da podigne kod lokalne banke jedan deo akreditivnog iznosa u vidu avansa – akontacije u cilju pakovanja i pripreme robe radi otpreme pri izvozu. - Reeksportni akreditivi služe za obavljanje reeksportnih poslova. Reeksportni poslovi podrazumevaju višestrano obavljanje uvoza i izvoza odre|ene robe iz jedne u drugu zemlju a preko određene tranzitne zemlje. Ti reeksportni poslovi u međunarodnoj trgovini omogućavaju trgovinu često između onih zemalja čiji međusobni bilansi sa aspekta plaćanja ne dozvoljvaju neograničenu trgovinu ili trgovinu u oba pravca.

- Podakreditiv (Back to back credits, Contre credits, credit secondary, Gegenakreditiv, credito supsidario)

Podakreditiv predstavlja oblik prenosivog akreditiva, s tim što se on javlja u slu~ajevima kada nije dozvoljeno prenošenje kreditiva sa jednog na drugog korisnika. To može biti u slučaju kada se prodavac nije dogovorio sa kupcem o otvaranju prenosivog akreditiva ili kada je ovaj otvoren, ali sadrži klauzule koje ne odgovaraju stranom liferantu ili kada prodavac neće da otkrije kupcu inostranog proizvođača ili isporučioca robe. Podakreditiv se otvara na osnovu prvobitnog akreditiva pod istim uslovima sem cene, datuma utovara i važnosti . Ciljevi koji se postižu prenosom akreditiva mogu se realizovati i otvaranjem podakreditiva pod kojim se podrazumeva dokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca na osnovu posebnog sporazuma o pokriću izdaje banka u korist drugog korisnika. Glavni akreditiv je finansijska podloga prodavcu za otvaranje podakreditiva. Prodavac koristi neki već postojeći akreditiv koji je otvoren u njegovu korist kao finansijsku podlogu za otvaranje drugog aktreditiva na način da on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. Glavni akreditiv i podakreditiv se potpuno pravno samostalni i odvojeni i stoga podakreditivna banka, posebno zbog karaktera pokrića mora da vodi računa da honoriše samo ona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od glavnog akreditiva, da bi ih kasnije mogla naplatiti od bnke koja je izdala glavni akreditiv. Kad podakreditivna banka isplati akreditiv koji je izdala, onda ona poziva prodavca da svojom fakturom zameni fakturu korisnika iz podakreditiva i iskupljene dokumente prezentira akreditivnoj banci iz glavnog akreditiva.

11. MEĐUNARODNI PLATNI PROMET

Međunarodni platni promet podrazumeva sva plaćanja koja se izvršavaju između učesnika u platnom prometu preko računa kod nosilaca pratnog prometa.Prema našem zakonu o platnom prometu,poslovi platnog prometa su:otvaranje i ukidanje računa,plaćanje sa jednog računa na drugi,praćaenje likvidnosti učesnika i nosilaca platnog prometa i drugi poslovi.Učesnici platnog prometa sa inostranstvom su pravna lica.Preduzetnici koji obavljaju poslove sa inostranstvom su takođe nosioci platnog prometa sa inostranstvom(Narodnom bankom)zaključuju ugovor o otvaranju računa,vođenju sredstava na računu kod nosioca platnog prometa i plačanju nekog računa.Nosioci unutrašnjeg platnog prometa u Jugoslaviji su:Narodna banka Jugoslavije,Poštanska štedionica,druge finansijske organizacije i preduzeća PTT saobraćaja. Zakonom o platnom prometu predviđeno je da Narodna banka Jugoslavijepreko specijalizovane organizacije u svom sastavu Zavoda za obračun i plaćanje(ZOP),obavlja niz poslova platnog prometa i to su:-vođenje žiro računa,obračunskih i drugih računa,organizovanje obračunskih mesta i obavljanja dnevnog i povremenog obračuna između nosilaca platnog prometa i učesnika u platnom prometu,vođenje računa za naplatu javnih prihoda,raspoređivanje sredstava sa tih računa,vodi račune iz oblasti finansijskog poslovanja SRJ,vođenje račun na kojima su evidentirane svoje emisije,depoziti i plasmani,vođenje jedinstvenog registra emitovanih hartija od vrednosti,vršenje prinudne naplate sa računa učesnika u platnom prometu,plaćanje likvidnosnih učesnika u platnom prometu,praćanje likvidnosti nosioca platnog prometa,primanje udepozit po viđenju sredstava javnih prihoda sredstava banaka depozita,utvrđuje promet i stanje depozita evidentira ga na računu,primanje uplate,izvršavanje isplate,obavljanje blagajničko-trezorskih poslova i čuvanje gotovog novca,staranje o razvoju i unapređenju platnog prometa i obavljanje drugih poslova platnog prometa.Prema zakonu o platnom prometu iz 2

1998 god.NBJ daje ovlašćenjenosiocima platnog prometaza obavljanjeplatnog prometa,kad ispune određene uslove (da imaju važeći žiro-račun kod Narodne banke YUG.)da je obim njihovog posla usklađen sa saveznim zakonom,da vode uredno knjigovodstvo računa depozita,da raspolažu računsko-komunikacionom opremomza elektronsko praćenje,da posluje uspeđno,da održavaju likvidnost i dr.NBJ propisuje način obavljanja platnog prometa.Nalog za plaćanje je uput učesnika koji je poslat u pismenoj formi ili elektronskim putem nosiocu platnog prometa da se isplati određeni iznos novca drugom učesniku,koji je naveden u nalogu za plaćanje.Učesnik platnog prometamože imati računekod više nosilaca platnog prometa,plaćanje u platnom prometu između učesnika se obavlja do visine pokrića sa kojeg se obavlja plaćanje.Plaćanje je izvršeno kada nosilac platnog prometa prenese sredstva na račun učesnika platnog prometa kojem su sredstva uplaćana.Postoje dve vrste platnog prometa:a)prema kriterijumu sediđta nalogodavca i korisnika naloga;b)domaći i međunarodni platni promet.Postoji i podela na gotovinski i negotovinski platni promet.Gotovinski platni promet podrazumeva sva plaćanja gde se isplate vrše u gotovom novcu.Kod nas je ovaj promet ograničen jer postoji obaveza pravnih subjekata da primljeni novac u gotovom uplate istog dana.Bezgotovinski platni promet obuhvata promet gde se prenos novčanih sredstavaobavlja sa računa jednog lica na drugi račun.Obavlja se isključivo između pravnih lica.Bezgotovinski platni promet je brži i bezbedniji.

Postoje tri vrste instrumenata bezgotovinskog platnog prometa:instrumenti doznake,instrumenti obračuna i krediti instrumenti. Putem instrumenata doznaka omogucava se prenos sredstava nalagodavca na korisnika u okviru iste banke ili putem jedne banke kod druge banke. U ove instrumente spadaju: nalog banci da izvrsi doznaku, postanska uplatnica, cekovi, virmanski nalozi, budzetski nalozi i dr. Na osnovu instrumenata obracuna postizu se medjusobna izravnavanja, putem banke izmedju njenih komintenata. U iste spadaju kompenzacioni, asignacioni i cesioni nalog sa pratecim dokumentima. Kao kreditni instrumenti javljaju se; akceptiranje menice, indosiranje menice, akreditiv sa odlozenim rokom placanja i dr.

Virman- je poseban nalog pravnog subjekta,organizaciji nadležnoj za platni promet,da obavi zaduživanje sa njegovog računa u korist računa korisnika. Virmanski nalog sadrzi: firmu, naziv i broj ziro racuna, iznos doznake i mesto i datum izdavanja naloga.

Akceptni nalog-u bankarskom poslovanju predviđena je mogućnost da dužnik izda poveriocu i posebne instrumente obezbeđenja plaćanja(koji sadrži nalog za prenos sa upisanim datumom dospeća.Nadležna organizacija za platni promet je obavezna da na osnovu izdatog akceptnog naloga koji je dospeo za naplatu, a kada na žiro računu nema sredstava,da blokira isti žiro žačun sve dok sredstva ne budu prispela.

12. KLIRINŠKI,KOMPEZACIONI POSLOVI I POSAO DOKUMENTARNOG INKASA

Klirinški poslovi su posebna vrstakompezacionih poslova,gde se uzajamna potraživanja,dugovanja prebijaju preko posredstvom države.Ovi poslovi se obavljaju preko zbirnih računa po kojima se obračunavaju sve uplate i isplate u prometu između određenih država,a posle se vrši prebijanje međusobnih potraživanja i dugovanja. Klirinški računi se vode kod jednog predviđenog klirinškog mesta.Po isteku važnostiklirinškog sporazuma,vrši se utvrđivanje klirinđkog salda.Postoji više vrsta u zavisnosti od broja učesnika:1. jednostrani kliring-to je oblik kliringa gde jedna zemlja svojim imperativnim propisima jednostavno obavezujesve dužnike sa sedištem u njenoj zemljida svoja potraživanja prema inostranim poveriocima izmiruju samo u domaćoj valuti kod ovlašćene banke u toj zemlji.Ovo važi i za poverioce sa sedištem u toj zemlji.Ovaj kliring se javlja u bankovskom poslovanju.2. Dvostrani kliring-nastaje sporazumom dve države.Svaka država ugovornica izvršava svoje obaveze prema drugoj državi u svojoj domaćoj valuti preko određene banke,a to banka kao obračunska banka vrši prebijanje međusobnih potraživanja.Obično su to emisionebanke tih država.Svrha ovog kliringa je sprečavanje prenosa domaćih sredstava plaćanja preko granice.3.Višestrani kliring –to je međunarodni sporazum gde se više zemalja uključuje u zajednički i istim sporazumom se određuje valuta u kojoj će se obavljati obračun.Ova vrsta kliringa je zastupljena u odnosima pođtanskih organizacija,vazdušnog saobraćaja i železnice.Postoji i podela na robni i nerobni kliring.Kompezacioni poslovi podrazumevaju prebijanje potraživanjaizmeđu domaćih i stranih privrednih subjekataili drugih lica,odnosno vrši se prebijanje vrednosti uvoza sa vrednošću izvoza.Ovi poslovi se obavljaju preko ovlašćenih banaka.

Posao dokumentornog inkasa- bankarski posao ,kod kojeg banka preuzima obavezu da po nalogu i za račun svog nalogodavca naplati potraživanja prema trećem licu,na osnovu menice i određenih dokumenata na osnovu kojih može raspolagati robom.Komitent nalogodavac je obavezan da plati proviziju banci i troškove kojeje imala pri izvršavanju naloga.Učesnici u dokumentima inkosa su:nalogodavac koji angažuje svoju banku sa ciljem naplate potraživanja dostavne banke-komitent,kupac-trasat koji je obavezan da izvrši akcept menice i druge banke koje angažujedostavna banka-remitet. U zavisnosti od vrste isprave kojom se dokazuje postojanje potraživanja dokumentacija inkoso se dele:-čisti inkoso i robni dokumentarni inkoso.Kod čistog inkosa.naplata potraživanja se vrši putem hartije od vrednosti,a kod robnog inkosa obavlja se naplata hartija od vrednosti sa robnim dokumentima,kao i naplata robnih dokumenata bez hartija od vrednosti.U zavisnosti od mesta, obavljanje se deli na:nostro inkase i loro inkase.

Dokumentarni inkas se regulišu jednoobrazovanim pravilima za inkase(koja je donela Međunarodna tgovinska komora u Parizu 1978 god.).U ovom poslu javljaju se određeni pravni odnosi:prvi odnos je između nalogodavaca(prodavca)i kasata(kupca)koji se zasniva na ugovoru o prodaji;drugi odnos je između nalogodavca i dostavne banke koji predstavlja ugovor o dokumentovanom inkasu.Može se pojaviti odnos između dostavne banke i inkasa koji se zasniva na ugovoru o nalogu ili ugovoru o robi .Banka je odgovorna za gubitke dokumenata i ispravnost potpisa na menici, za ovlašćena lica koja spropisuju menicu i dr.

13. POJAM, KARAKTERISTIKE I ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti se definiše kao pismena isprava kojim se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj prismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu. Elementi hartije od vrednosti su: 1) hartija od vrednosti je pismena isprava; 2) ona sadrži obavezu izdavaoca; 3) pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti se mora izvršiti njenom zakonitom imaocu. U hartiji od vrednosti je inkoporisano određeno pravo koje se može prenositi i pošto se i sama hartija od vrednosti prenosi. Prava iz hartije od vrednosti, koja su najčešće po svojoj prirodi obligaciono – pravna, sjedinjuju sa pravom na hartiju, koje je po svojoj priprodi stvarno-pravne prirode. U našem pravu, postoji niz nedostataka zakonske definicije pojama hartije od vrednosti po nekim autorima i oni smatraju da se kod hartije od vrednosti ne može raditi o svakoj vrsti obaveze, već prvenstvo o onoj koja je imovinskog karaktera. Po ovim autorima najveća mana u našem Zakonu o obligacionim odnosima je što nije posebno istaknuta njihova inkorporanost, odnosno da se pravo koje je pismeno označeno na hartiji od vrednosti ne može ostvariti na drugi način, samo upotrebom te hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti moraju da sadrže određene bitne sastojke jer ako ne sadrže te sastojke koje zahteva Zakon o obligacionim odnosima ne važe kao hartije od vrednosti. To su sledeći bitni elementi: 1) označenje vrste hartije od vrednosti, 2) firma tj, naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti, 3) firma, odnosno ime lica po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili oznaka da ona glasi na donosioca, 4) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, 5) tačno označenje obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti, 6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti. Uloga hartija od vrednosti mogu imati kreditnu ulogu ( menica u nekim slučajevima trgovačka uputnica, obaveznica i dr.) i ulogu platežnog sredstava (ček) itd. Veliki broj hartija od vrednosti služi i kao sredstvo pri transakcijama u međunarodnom robnom prometu (teretnica – konosman, tovarni list, skaldišnica i dr), pomoću kojih se sa robom može raspolagati u slučaju kad nije roba u posedu kod vlasnika, kao i vršiti prenos vlasništva ove robe ili stavljanje u zalog. Razlog pojavljivanje hartije od vrednosti u pravnom prometu je taj što daje znatno veću sigurnost poveriocu, da realizuje svoje potraživanje ili neko pravo bez potrebe dokazivanja po kojem osnovu on je stekao određeno pravo. Dužnik mora da izvrši svoju obavezu,onom licu koje mu prezentira hartiju od vrednosti, u kojoj je inkorporirano određeno pravo poverioca. Dužnik je takođe bolje zaštićen kad postoji hartija od vrednosti. Dužnik ne mora svoju obavezu da izvrši, bez obzira na postojanje njegovog duga, sve do trenutka dok mu ne bude podneta hartija od vrednosti. Po izvršenju svog duga iz hartije od vrednosti, dužnik ima pravo da zadrži hartiju od vrednosti koja sad predstavlja priznanicu da je izvršio dug prema poveriocu. Značajna uloga hartije od vrednosti je što su prikladne za jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu. Hartije od vrednosti se izdaju na strogo propisanim formularima, pa se na taj način izbegava mogućnost falsifikovanja. Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose prava iz hatrije od vrednosti, na primer: pravo na potraživanje određene sume novca (menica i ček), pravo svojine ili zaloge (teretnica i skladišnica) ili pravo u češća u upravljanju u akcionarskom društvu (imovinsko pravo i sl), u kojoj će novi član biti označen kao korisnik isprave. U zapadnim zemljama za hartije od vrednosti koje se kupuju i prodaju na berzi, pre prenošenja hartije mora se izvršiti pretvaranje u hartiju na donosioca, o čemu vodi računa berzanski posrednik. U francuskom i italijanskom pravu se prilikom prenosa hartije od vrednosti na ime, prenosilac mora da da izjavu koja se upisuje u registar izdavaoca isprave i na taj način dužnik zna ko je novi poverilac. Naš Zakon o obligacionim odnosima predviđa da se pravo iz hartije od vrednosti na ime, prenosi cesijom. Hartije od vrednosti po naredbi i prenos istih – hartije od vrednosti po naredbi su one kod kojih je ime korisnika označeno u samoj ispravi, ali je korisniku dato pravo da svojom naredbom odredi neko treće lice kao korisnika, isprave. Ove hartije se mogu prenosti posebnom izjavom imaoca hartije ponaredbi na njenoj poleđini. Ovakvo prenošenje naziva se indosiranjem, a izjava o prenosu indosament lice koje prenosi hartiju po naredbi zove se indosment, a lice na koje se prenosi indosator. Podela inosamenta obzirom na formu: 1) puni indosoment – sadrži klauzulu o prenosu hartije od vrednosti po naredbi, ime indosatora i potpis indosanta, 2) blanko indosament – sadrži samo potpis indosanta na poleđini hartije po naredbi, 3) rekta indosament – sadrži klauzulu “ ne po naredbi”. Prenošenje se ovog građanskog – pravnom cesijom, 4) povratni indosament – indosator se javlja kao izdavalac hartije od vrednosti po naredbi ili neki imalac hartije po naredbi tj. poverilac koji je kasnije izvršio prenos hartije na drugo lice i time stekao položajdužnika indosament se prema sadržini deli na: 1) svojinski (prenosi se pravo svojine); 2) založni ( indosator stiče založno pravo); 3) prokura indosament. Hartija od vrednosti na donosioca i njihov prenos – hartije od vrednosti na donosioca su one kod kojih je izričito navedeno lice koje je korisnik, tako da je svaki donosilac te hartije od vrednosti i njen korisnik. Prenošenje se vrši prostom predajom – tradicijom isprave. Prenošenjem hartije na donosioca predajom automatski se prenosi i prava iz hartije.

14. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI I PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti se dele obzirom: 1) na prirodu inkorporisanog prava, 2) prema načinu određivanja imaoca prava, 3) prema načinu nastajanja prava, 4) prema karakteru potraživanja, 5) prema roku dospelosti, 6) prema vezi u odnosu na osnovni posao, 7) prema mestu izdanja, ispunjenja.

1. Podela hartije od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava; - stvarno pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadrže neko stvarno pravo, kao što su pravo svojine ili zaloge. Ovo pravo se odnosi na pokretne stvari, a može se odnositi i na nepokretne stvari, - obligaciono-pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadrže tranžbeno-obligaciona pravo zakonitog poverioca u odnosu na dužnika. Tu spadaju: menice, ček, kreditno pismo, trgovačka uputnica itd., - hartije sa pravom učešća se još nazivaju korporacijskim papirima i tu spadaju akcije koje izdaju akcionarska društva.
2. Podela hartije od vrednosti prema načinu određivanja imaoca prava: - hartije od vrednosti na ime su one u kojima je korisnik isprave izričito označen u hartiji od vrednosti, mogu se prenositi samo putem građansko-pravne cesije, pa je cirkulacija ovih hartija od vrednosti vrlo otežana, - hartije po naredbi su one kod kojih je njihov korisnik imalac prava označen u samoj ispravi. On nalogom može da odredi neko treće lice kao korisnik hartije od vrednosti; - hartije na donosioca nemaju unapred određenog korisnika, već izdavalac hartije od vrednosti preuzima obavezu prema svakom licu prezentom ovih isprava ili ovakvih hartija od vrednosti postoji klauzula “plativo donosiocu”; -mešovite hartije od vrednosti postoje u slučajevima kada jedan deo hartije od vrednosti glasi na imeili po naredbi, a drugi deo glasi na donosioca.
3. Podela hartija od vrednosti prema načinu nastajanja: - konstitutivne hartije od vrednosti su one kod kojih se sa izdavanjem stvara neko pravo sadržano u hartijama (menica); - nekonstutivne hartije od vrednosti su one koje je prilikom izdavanja hartije inkorporirano pravo korisnika isprave koje je i pre postojalo ( teretnica, skladičnica, polisa transporta i dr.).
4. Hartije od vrednosti prema karakteru potraživanja: - novčane hartije od vrednosti su one koje se odnose na novčana potraživanja (menica, ček, akcija); - robne hartije od vrednosti su one koje se odnose na robno potraživanje (teretnica, skladišnica i dr.).
5. Hartije od vrednosti prema roku dospelosti:- kratkoročne hartije od vrednosti su: komercijalni i blagajnički zapis, ček i – dugoročne hartije od vrednosti su one kojima je rok dospeća duži od godinu dana: akcije, obveznice i dr.
6. Hartije od vrednosti prema vezi sa osnovnim poslom: - kauzalne hartije od vrednosti su one koje su neposredno vezane sa osnovnim poslom; skladišnica i ugovor o skladištenju, teretnice i dr., - apstraktne hartije od vrednosti su one kod kojih nije moguće utvrditi vezu između hartije od vrednosti sa osnovnim poslovima (menica).
7. Hartije od vrednosti prema mestu izdavanja i mestu dospelosti – hartije od vrednosti u unutrašnjem prometu – u međunarodnom prometu. Postoji i podela hartija od vrednosti prema našim pozitivnim zakonskim normama.
8. Podela hartija od vrednosti prema Zakonu o obligacionim odnosima: hartije od vrednosti mogu da glase na ime, donosioca ili po naredbi.
9. Podela hartije od vrednosti prema Zakonu o hartijama od vrednosti: na ime i na donosioca. Ovde spadaju akcije, obveznice, državne zapise i dr. Podela hartija od vrednosti prema poslovnoj praksi tu spadaju: menica, ček, skladišnica, teretnica- konosman, blagajnički zapis i dr.

Hartije od vrednosti na ime i prenos ove hartije – Hartije od vrednosti na ime su one u kojima je tačno označeno ime korisnika, a njihovo prenošenje po naredbi je isključeno. Prenose se građansko-pravnom cesijom, a što je predviđeno i u Zakonu o obligacionim odnosim. U slučaju prenosa ovakve hartije od vrednosti, novi imalac hartije tj, poverilac ima prema dužniku ista prava koje je imao njegov prethodik. Dužniku ostaju prava koje je i ranije imao i vezu isticanja prigovora. Dužnik treba da bude obavešten o cesiji hartije od vrednosti na ime. Novi poverilac može da vrati hartiju od vrednosti njenom izdavaocu i da od njega zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti.

15. MENICA

Nastanak menice vezan je za srednji vek,kada je došlo do razvoja robnog prometa. Savremena menica predstsvlja hartiju od vrednosti koja ima zakonitu (propisanu)formu po kojoj se izdavalac obavezuje da određenom licu isplati određenu sumu novca(sopstvena menica)ili datu sumu isplati licu na koje izdavalac vuče menicu(trasirana)na određenom mestu u određeno vreme.Meničnu sumu može da isplati sam izdavalac ili treće lice (trasat).

Po tome postoje dve vrste menica:sopstvena i trasirana.Kod trasirane,izdavalac(trasant)daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati trecem licu(remitentu) sumu novca koja je označena na menici.kod sopstvene (solo) menice, izdavalac menice trasant se obavezuje da ce u vreme dospelosti menice isplatiti trecem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog treceg lica sumu noivca koja je oznacena na menici. Kod trasirane menice postoje tri podvrste:-po sopstevenoj naredbi;-redovna trasirana menica;-trasirana sopstvena menica.Podela prema poslovima kod kojih se menica pojavljuje i njene uloge u tim poslovima,na:robnu,poslovnu i finansijsku menicu.

Podela prema formi menične islate:na poneti i blanko(koje u momentu izdavanja sadrže neke od bitnijih elemenata ili samo potpis izdavaoca).Kod izbora meničmnog prava,razlikujemo:međunarodne i nacionalne izvore meničnih prava.

Karakterisrike menice ogledaju se i kroz obavezu menične pismene isprave bez koje ne može doći do nastanka,prenošenja i ostvarivanja prava sadržanim u menici.Ovo je hartija po naredbi(eventualno može biti hartija na ime).Iz menice se nemože utvrditi osnov iz kog posla je menica nastala.Nedostatak nekog bitnog meničnog dokumenta,povlači njenu nevažnost.Obaveze iz menice su veoma stroge i prema dužniku i prema poveriocu.Menica predstavlja obligaciono pravnu hartiju od vrednosti,znači da je u njoj sadržano pravno potraživanje prema dužniku.Kao prezentacioni papir,menica se mora podneti dužniku, a sve ono što nije navedeno o neobavezuje dužnika. Osnovna menicna nacela su : nacelo pismenosti odnosno formalnosti koje zahteva da menica bude sastavljena u tacno redvidjenoj pisanoj formi; Nacelo inkorporacije koje ukazuje na neodvojisvost prava iz hartije i prava na hartiju; Nacelo fiksne menicne obaveze tj moze se traziti samo ono sto je na menici;Nacelo strogosti menice koje se ogleda prema menicnom duzniku koji brzo i jednostavno mora da ispuni menicnu obavezu jer su mogucnosti izricanja porigovora veoma ogranicene;Nacelo menicne solidarnosti koje oznacava da svaki menicni duznik ako ih ima vise solidarno odgovara sa drugim menicnim duznicima;Nacelo samostalnosti menicne obaveze koje oznacava da je svaki menicni potpisnik samostalan i nezavistan menicni duznuk; Nacelo neposrednosti menice koje znaci da je svaki od menicnih duznika neposredno odgovoran imaocu menice.Zakon o menici predvideo je njene bitne i nebitne elemente.Kao bitne se javljaju:-označenje da se radi o menici,bezuslovni uput da se isplati odredjena svota; ime lica koje treba da plati menicu-trasata;oznacenje dospelosti menice;oznacenje remitenta tj onoga kome i po cijoj naredbi se mora platiti;datim izdavanja menice; mesto izdavanja menice i potpis trasanta tj lica koje je izdalo menicu.Menični elementi se grupišu na

Opste menicne elemente koji podrazumevaju oiznacenja da je to menica i bezuslovni nalog da se plati odredjena suma nova

Personalne elemente u koje spadaju ime trasata i remitenta i potpis trasanta

Kalendarske menicne elemnte koji obuhvataju datum izdavanja menice i rok dospelosti menice

Geografske menicne elemente u koje spadaju oznacenje mesta izdavanja i mesta placanja menice. U nebitne menicne elemente spadaju fakultativne klauzule i fakultativna lica. Fakultativne klauzule su npr solo klauzula; klauzula o pokricu, o kamati' kasatorna klauzula a nebitna lica su indosant, avalista, cedent, cesionar, akceptant, intrervenijent, multiolikator, instrumentalni svedok i dr.

U menične radnje spadaju: 1 Izdavanje menice koje predstavlja jednostranu izjavu volje kojom trasat daje nalog trasantu da remitentu isplati odredjenu sumu novca u vreme dospeca stavljanjem svoga potpisa na menicu,

2 Umnožavanje menice koje moze da se obavi izdavanjem duplikata ili sacinjavanjem kopije menice Do iydavanja duplikata ne moze doci kada je u menicu umetnuta solo klauzula tj platite za ovu jedinu menicu.,

3 Prenošenje(indosamentom i cesijom) Prenos menice indosamentom se obavlja tako sto se putem izjave menica prenosi sa jednog lica na drugo i to se obavlja na poledjini menice gde je prvi indosant samo remitent jer je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. Indosament moze biti puni, blanko i rektaPrenos menice putem gradjansko pravmne cesije se vrsi kada je trasant ili neki od indosanata u menicu uneo rekta klauzulu tj ne po naredbi sto je pogodno za imaoca menice,

4 Akceptiranje menice predstavlja menicno pravnu radnju gde se neko lice najcesce trasat svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati mencinu obavezu i da ce menicnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Tada glavni duznik umesto trasanta postaje akceptant. Akcept moze biti potpun ili delimican u zavisnost da li se akceptant obavezuje da isplati celi ili deo menicne svote

5 Aval kod menice predstavlja menicno jemstvo u pismenoj izjavi gde lice-avalista unosi u menicu i svojim potpisom jemci da ce neko od psostojecih potpisnika menice tj honorata ispuniti menicnu obavezu cime menicni poverilac stice vecu sigurnost da ce biti izmireno njegovo potrazivanje iz menice. Izjava o avalu se daje na takav nacin sto avalista stavlja klauzulu '' kao jemac'' ''kao poruk'' ''per aval' i sl i posle toga se stavlja ime honorata uz potpis avaliste posle cega on odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice.

6 intervencija kod menice podrazumeva da neko trece lice tzv intervinijent akceptira ili isplacuje menicnu sumu umesto menicnog duznika i ona moze biti pozivna i spontana a moze se podeliti i na intervenciju zbog neakceptiranja ili zbog neisplate menicne svote

7 prezntacija menice koje predstavlja menicnu radnju gde imalac menice u odredjenom roku prezentira menicnom duzniku menicu na akcept ili isplatu

8 isplata menice se obavlja po dospelosti i istu obavlja glavni menicni duznik i sa isplatom menice prestaje menicno-pravni odnos

9 menicni protest predstavlja posebnu menicnu radnju gde imalac menice na verodostojan nacin utvrdjuje da je ostao bezuspesan da naplati menicu ili dobije akcept. Postoje 4 vrste protesta: Zbog neakceptiranja ili delimicnog akceptiranja menice; Zbog neislate ili delimicne isplate menice; Protest zbog nedatiranja akcepta i Prekvizicioni protest

10 Menicna notifikacija podrazumeva obavestavanje ostalih potpisnika menice da je pokusaj imaoca menice da dobije akcept ili naplatu menice ostao bezuspesan

11 Menicni regres je posebna mencina radnja kada imalac menice-poverilac vrsi naplatu menicnog potrazivanja od regresnih duznika kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu od trasta kao glavnog menicnog duznika. Menicni regres moze biti zbog: neakceptiranja ili delimicnog akceptiranja; neisplate ili delimicne isplate i insolventnosti trasanta, trasta ili akcpetanta.

Prestanak menicnih obaveza

Najveci deo prestanka menicnih prava i obaveza odnosi se na slucajeve kada su menicna prava i obaveze uredno i blagovremeno izvrseni. Pored toga menicna prava i obaveze mogu prestati i zbog

1 Prenova (novacije) menicnog duga- Prenovom se umesto menicne obaveze ispunjava druga obaveza prema minicnom poveriocu ili radnja izvan menice koja dovodi do prestanka mence. Ovakav nacin deluje samo izmedju lica kod kojih je doslo do promene u izvrsenju (inter partes)

2 Prestanak menicne obaveze usled prebijanja (kompenzacije) – Tu se primenjuju opsta pravila gradjanskog prebijanja sto znaci da se moraju ispuniti odrejeni uslovi za nastanak kompenzacije tj da se radi o licima koja su u uzajamnim poverilackim odnosima, da su obaveze istovetne po rodu tj novcane, da su obaveze likvidne i prvno valjane i da su obaveze dospele

3 Oprostaj menicnog duga se javlja izmedju konkretnog menicnog dsuznika i odredjenog menicnog poverioca i on moze biti izricit i precutan

4 Konfuzija (sjedinjenje) kao oblik prestanka menicnog duga je spajanje duznickog i poverilackog statusa u odredjenom menicnom odnosu u istom licu tj kada menicni duznik postane i poverilac po istoj menici i obrnuto

5 Prestanak menicne obaveze ponistavanjem menice nastaje usled inkorporacije menicnih prava i obaveza sa menicom kao HOV

16.SOPSTVENA MENICA PROMISSORY NOTE

Sopstvena menica je takva vrsta menice u kojoj se izdavalac menice obavezuje da će u vreme dospelosti menice isplatiti menični svotu korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom.Sopstvena menica sadrži sledeće elemente:oznaka da je menica uneta u sloj meničke isprave,na jeziku na kojem je sastavljena,bezuslovno obećanje da će se određena svota novca platiti,označenje dospelosti,mesto gde se izvršava plaćanje,dan i mesto gde je izdata sopstvena menica,ime lica kome se ili po čijoj naredbi mora platiti,potpis izdavaoca menice.U slučaju da sopstvena menica ne sadrži sve ove elemente,onda ona ne važi kao sopstvena menica.Prema našem zakonu o menici,menica u kojoj nije označena dospelost važi kao menica po viđenju.Kod sopstvene menice u kojoj nije označeno mesto izdanja,smatra se da je izdata u mestu koje je označeno pored izdavačevog imena.Kod sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vuče na drugo lice.Bitne karakteristike sopstvene menice su: 1)obzirom da su trasat i trasat sjedinjuju,sopstvena menicaima samo dva obavezna lica (izdavaoca menice i remitenta-korisnika menice).2)nema izdavanja duplikata jer je izdavalac menice odgovoran za svaki primerak izdate menice.3)kod sopsvene menice nema akcepta,jer je izdavalac menice u obavezi da isplati meničnu svotu na koju glasi menica.4)kod sopstvene menice,nema ni prezentacije na akcept,ni intervencije zbog neakceptiranja.5)ako nije označeno mesto izdavanja,mesto plaćanja,uzima se mesto pored imena izdavaoca sopstvene menice.6)do podizanja protesta kod sopstvene menice dolazi u slučaju neisplate delimične isplate,7)do regresa dolazi zbog neisplate menice,delimične isplate i u slučaju insolventnosti imaoca menice.8)zahtevi prema izdavaocu menice,zastarevaju za tri godine,a prema ostalim licima za jednu godinu.

PROMISSORY NOTE-je u upotrebi u SAD,Velikoj Britaniji i nekim zemljama anglo-saksonskog prava.To je posebna vrsta sopstvene menice i razlikuje se od sopstvene menice evropskog tipa.Obzirom da se u međunarodnoj trgovini javljaju i naše firme sa stranim firmama anglo-saksonskog područja,ovaj tip sopstvene menice anglo-saksonskog prava javlja se i kod naših preduzeća i bankarskih organizacija.Osnovne razlike između Promissory note i sopstvene menice su:označenje da je to menica u samom meničnom slogu nije bitan menični element kod Promissory note; Promissory note može da glasi i na donosioca,što nije dozvoljeno kod evropske sopstvene menice.Prnos Promissory note mođe da se obavlja indosiranjem ,građansko-pravnom cesijom i prostom predajom u zavisnosti od označenjanosioca pravca.Ako se Promissory note prenosi cesijom neophodn je građevinsko-pravni ugovor cesionara i celenta.Podizanja protesta kod Promissory note postoji samo u međunarodnom prometu.Nije dozvoljeno ugovaranje kamate,a i u slučaju kada nije ugovorena obračunava se zakonska kamata kod Promissory note.

17. CEK I VRSTE CEKOVA

Ček je hartija od vrednosti u kojoj njen izdavalac – trasant daje drugom licu trasatu bankarskoj organizaciji bezuslovan uput da licu koje je u čeku naznačeno kao remitent ili samom izdavaocu čeka isplati određenu sumu novca na teret trasantovog pokrića kod trasate. Ček u modernoj trgovini i prometu predstavlja sredstvo plaćanja i njegovim korišćenjem se izbegava upotreba gotovog novca i svi rizici koje nosi trgovine sa gotovim novcem. Takođe se omogućava efikasno plaćanje subjekata koji se nalaze u raznim državama. Postoje međunarodnom i nacionalnim izvori prava kod čeka. Na međunarodnom planu na konferenciji u ženevi 1931.god. usvojene su tri Konvencije iz oblasti čekovnog prava, Konvencija o jednoobraznom čekovnom zakonu i Konvencija o kamatama u materiji čeka, Konvencija za regulisanje sukoba u materiji čeka. Nacionalni izvori čekovnog prava – mnoge države su donele svoje zakone o čeku na bazi ženevskih konvencija, a neke države su to pitanje autonomno regulisale. Naš Zakon o čeku donet na osnovu ideje iz Jednoobraznog zakona o čeku iz 1946. godine. Propisi o čeku baziraju na određenim načelima: 1) načelo pismenosti ili formalnosti čeka – podrazumeva skup pravila koji obezbeđuju valjanost čeka sa zakonom uz postojanje strogo pisane forme i postojanje bitnih elemenata bez kojih se ček ne bi mogao kao hartije od vrednosti pojaviti u prometu. Čekovne obrasce štampaju poslovne banke. 2) načelo inkorporacije – predstavlja sjedninjenost čekovne izjave koja je data u tekstu čeka, koja daje imaocu čeka ne samo pravo svojine na čekovnom obrascu nego i prava iz čekovnog obrasca. Imalac čeka može da realizuje svoje pravo iz čeka, kao hartije od vrednosti prezentacijom čeka trasatu. 3) načelo fiksne obaveze se satoji u dužničkoj obavezi trasanta prema imaocu čeka u visini označenog novčanog iznosa, a da imalac čeka potražuje tačno označeni iznos novca koji je označen na njemu. 4) načelo samostanosti i solidarnosti obaveza – samostalnost čekovne obaveze se sastoji u tome čto se čekovna izjava i potpis jednog lica procenjuje nezavisno od potpisa drugih lica. Solidarnost obaveze označava odgovornost svih potpisnika čeka i svakog pojedinačno prema imaocu čeka. 5) načelo bezuslovnog pokrića – ovo načelo se naziva i načelom efikasnosti. Značaj pokrića čeka dolazi posebno do izražaja kada su u pitanju fiskalne i krivična odgovornosti izdavaoca čeka, u lsučaju da se ček izda bez novčanog pokrića. 6) načelo čekovne strogosti – je bitno kada se radi o čekovnoj formi, rokovima za prezentaciju čeka zahtevima za preduzimanje radnji u cilju zaštite čekovinih prava. 7) načelo neposrednosti – prema Zakonu o čeku, ček mora da sadrži sledeće bitne elemente: označenje da se radi o čeku, naisano u samom tekstu čeka; bezuslovni uput da se plati određena suma novca iz trasantovog pokrića; ime trasata koji treba da plati; mesto plaćanja; dan i mesto izdavanja čeka; potpis lica koje je izdalo ček. Vrste čekova – čekovi se mogu podeliti prema načinu određivanja imaoca čeka i prema njihovoj nameni. Čekovi prema načinu određivanja imaoca dele se na: 1) ček na ime – na njemu je označeno ime korisnika i isplata se mora izvršiti licu na koje ček glasi. Naš Zakon o čeku ne pravi razliku između čeka na ime i čeka po naredbi jer se oba mogu prenositi indosiranjem. 2) ček po naredbi – isplata se može vršiti po naredbi lica koje je označeno u čeku ili licu na koje je ček prenet putem indosiranja. 3) ček na donosioca –u pismeni blanket ovog čeka nije neko ime korisnika ili je uneta klauzula “ platiti donosiocu” . Ova vrsta čeka obezbeđuje brzu i jednostavnu cirkulaciju u prometu jer se prenos čeka obavlja prostom predajom. 4) sopstveni trasirani ček – trasant trasira ček na samog sebe. 5) trasirani ček po sopstvenoj naredbi – jedno lice je istovremeno i trasant i remitent. 6) alternativni ček prestavlja u suštini ček na donosioca jer se na čekovnom blanketu vrši alternativno označavanje korisnika. Često sadrže ime remintetna. Čekovi prema njihovoj nameni se mogu podeliti na: 1) isplatni ček – trasat isplaćuje čekovnu svotu u gotovom novcu, 2) obračunski ili virmanski ček – isplata se na obavlja u gotovom novcu, već se vrši prenos sredstava sa tekućeg računa na trasanta i to obavlja banka trast u korist tekućeg računa imaoca čeka. 3) dokumentarni ček – javlja se u nekim zemljama gde je isplata čeka uslovljena istovremenom prezentacijom robnih dokumenata. 4) putnički čekovi – putnici ovim čekovima podmiruju svoje troškove na putovanju, 5) barirani ček – na čeku se nalaze dve paralelne linije, a naplata ovog čeka od trasata može da se izvrši samo posredstvom neke banke, 6) akreditivni ček, 7) cirkularni ček, i 8) vizirani čekovi.

Cekovni elementi – Postoje bitni i nebitni cekovni elementi. Bitni cekovnu elementi su: 1. oznacenje da se radi o ceku 2 bezuslovni uput da se plati odredjena suma novca iz trasantovog pokrica 3 ime trasanta koji treba da plati , najcesce domaca bankarska org 4 mesto gde treba da se plati 5 dan i mesto izdavanja ceka 6 potpis lica koje je izdalo cek – trasant. Nebitni odnosno fakultativni cekovni elementi su fakultativna lica i klauzule. Fakultativna lica su ime remitenta jer cek moze glasiti i na donosioca kao i avalisti, indosanti, indosatari, multiplikatori, instrumentalni svedoci i dr. Kao fakultativne klauzule se javljaju odredbe o moneti, klauzule po naredbi, rekta klauzule i dr. Cekovne radnje –

1 Izdavanje ceka najcesce podrazumeva ista pravila kao i kod izdavanja menici sa posebnostima kao sto su da je izdavanje ceka uvek prva cekovna radnja, da tu ne dolazi do promene teorija omisije tj propustanja, da u momentu izdavanja ceka mora postojati trasantovo pokrice kod trasata i dr

2 Umnozavanje ceka do koga dolazi izuzetno i u nasem pravu je dozvoljeno umnozbvanje onih cekova kji su izdati ovde a naplativi u inostranstvu i to pod uslovom da ne glase na donosioce

3 Prenos ceka koi se obavlja putem indosamenta kojim se mogu prenositi svi cekovi osim onih koji glase na donosioca, gradjansko-pravne cesije kojom se prenose cekovi sa klauzulom ne po naredbi ili putem proste predaje tj tradicije kojom se prenose cekovi koji glase na donosioca.

4 Aval kod ceka je slica kao i kod menice stim sto ulogu avaliste moze imati svako lice sa pasivnom cekovnom sposobnoscu osim trasata jer bi njegovo jemstvo znacilo akceptiranje ceka koje u nasem pravu nije dozvoljeno

5 Prezentacije ceka se zbog nepostojanja akcepota vrsi samo jednom i to radi isplate

6 Isplatu ceka treba da izvrsi trasat tj banka oznacena na ceku po proveri trasantovog pokrica kod nje

7 Intervencija kod ceka u nasem pravu ne postoji

8 Opoziv ceka se sastoji u tome sto trasant opozivom ceka isti stavlja van snage i zabranjuje banci trasatu da izvrsi isplatu ceka iz deponovanog pokrica

9 Protest kod ceka – imalac ceka moze podici protest zbog neisplate ili delimicne isplate ceka; Zbog odbijanja obracuna kada banka odbije da obavi prenos cekovne svote sa racuna trasanta na racun remitenta; Zbog neisplate protestnih troskova; Perkvizicioni protest koji podize imalac duplikata ceka;amortizacioni protest i intervencijski protest

10 notifikacija kod ceka da koje dolazi pod istim uslovima kao i kod menice s tim sto kod ceka ne postoji notifikacija zbog neakcptiranja

11 Regres kod ceka do koga moze doci zbog insolventnosti trasanta ili trasata

18. AKCIJE I VRSTE AKCIJA

Prema našem Zkonu o preduzećima i Zakonu o hartijama od vrednosti, akcija je prenosiva hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva, koje je imalac akcije uneo kao ulog u akcionarsko društvo. Karakteristike akcija su: 1. akcije koje predstavljaju hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko društvo. Zakon o preduzećima predviđa da akcionarsko društvo osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja određene delatnosti čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Zbir svih nominalnih vrednosti ukupnog broja akcija predstavlja OS kapital akcionarskog društva. 2. Akcije su hartije od vrednosti koje glase na novčane iznose – akcije uvek glase na novac, a nikad na robu. Često se nazivaju i deonicama da bi označile deo osnovne glavnice u akcionarskom društvu. Akcije i ako su izražene u novcu mogu se uplatiti pored novca na koji glase i u stvarima ili pravima izraženim u novcu. Kupac ih može isplatiti odjednom ili u ratama. Pri prvom izdavanju akcija nije dozvoljeno izdavanje akcija ispod nominalne vrednosti. 3. Akcije su isprave koje akcionarima daju određena prava. Pravo učešća u dobiti akcionarskog društva je zasnovano na oplodnji uloženog kapitala od strane akcionara u društvu. Akcionar ima pravo i na deo imovine društva u slučaju likvidacije i stečaja akcionarskog društva. Akcije sa pravom učešća u upravljanju daju pravo akcionaru na upravljanje. To pravo upravljanja daje obična akcija. Akcije pored prava na učešće u dobiti društva daju pravo i na deo likvidacione mase društva. Prioritetne akcije daju imaocu pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obične akcije, pravo prvenstva pri raspodeli likvidacione mase i pravo na isplatu iz stečajne mase u slučaju stečaja društva. 4. Akcije su hartije od vrednosti koje donose promenljivi prihod – dividendu. Prihod, dividende zavisi od poslovanja akcionarskog društva i njegovog finansijskog i privrednog uspeha. 5. Akcije su dugoročne hartije od vrednsti – njihov rok trajanja je duži od godinu dana, od dana emitovanja i cilj im je da akcionaru putem dužeg trajanja obezbeđuju dividendu. 6. Akcije su masovne hartije od vrednosti izdaju se u velikom broju i velikim serijama. 7. Akcije su korporativne i deklaratorne hartije od vrednosti – u akcijama je inkorporirano člansko pravo akcionara u određenom društvu. Ovo pravo obezbeđuje akcionaru učeće u upravljanju u društvu i učešće u dobiti. Akcije su deklaratorne hartije od vrednosti, prava iz akcija se mogu vršiti i bez postojanja akcije kao hartije od vrednosti tj. pravo akcionara prestaje i pre izdavanja hartije od vrednosti. 8. Deljivost i nedeljivost akcija. Nedeljivost akcije označava da akcionarsko društvo ne može izdavati akcije u delovima i da se prava iz akcija ne mogu podeliti na više lica ili više akcija. Akcionar ne može podeliti akciju na više delova bilo jednakih ili nejednakih. Naš Zakon o preduzećima dozvoljava da više lica mogu biti nosioci jedne akcije, ali više ovih lica prema društvu čine jednog akcionara. 9. Negocijabilnost i inkorporiranost prava u akciji – negocijabilnost označava pravo imaoca akcije da akciju može efikasno i lako preneti. Sa prenosom akcije prenose se i prava iz akcija. Akcije su u zavisnosti od vrste prenosa putem indosamenta ( akcije na ime ) i prostom predajom ( akcija na donosioca ). Inkorporiranost akcija označava pravo imaoca akcije na osnovu posedovanja akcije koje je pravo inkorporirano, pripojeno akcijama. Akcija predstavlja ispravu o određenom imovinskom pravu. Postoji nekoliko podela akcija: 1) akcija na ime, na donosioca i mešovite akcije.Akcija na ime je hartija od vrednosti u kojoj je naznačeno ime tj. vlasnik hartije. Kupac akcije koji je poznat, čije ime je napisano u akciji stiče pravo vlasništva nad akcijom kad ispuni obaveze u novcu ili stvarima izraženim u novcu. Ako je kupac akcije fizičko lice u akciji se navodi ime i prezime. Izdavanje akcija na ime zavisi od volje emitenta, on odlukom o izdavanju akcije određuje koju će vrstu akcija izdati, na ime ili na donosioca. Bitna sadržina akcije na ime je da se one mogu izdati samo na jedno ime kao korisnika akcije. Akcije na ime spadaju u vrstu mešovitih hartija od vrednosti zato što plašt akcije glasi na ime a kuponski plašt na donosioca. Prenos ovih akcija je teži u odnosu na akcije na donosioca. Imalac akcije na ime poseduje pravo na hartiju i prava iz hartije koja su inkorporirana u akciju. Prenos akcija na ime obavlja se putem indosamenta najčešće na poleđini akcije. Akcija na donosioca – to mora da bude označeno u samom akcijskom slogu na samom plaštu akcije. One se češće emituju jer se lakše prenose, tj. prostom predajom iz ruke u ruku. Mešovite akcije – plašt ovih akcija glasi na ime a kuponi za naplatu dividende glase na donosioca. 2)Akcije čiji je ulog u naturi i akcije čije ulog plaćen u novcu: - akcije uplaćene u stvarima i pravima, ove akcije su uložne vezane akcije, predstavljaju izuzetak od pravila da se akcaije uplaćuju u novcu, one takođe glase na određeni novčani iznos s tim što su uplaćene u stvarima i pravima koje prethodno moraju biti procenjene – akcije uplaćene u novcu. Prema Zakonu o hartijama od vrednosti moraju da glase na dinarski iznos ili na stranu valutu. Uplata se vrši na računu kod banke. 3) Privremene i stalne akcije: - privremene akcije predstavljaju privremenu hartiju od vrednosti i njeno izdavanje je vezano za uplatu u novca i to u ratama. – Stalna akcija, njom se zamenjuje privremena akcija kada akcionar izvrši celokupnu uplatu svog udela iz više rata. 4) Akcije na stranu i domaću valutu – prema zakonu o hartijama od vrednosti predviđeno je da hartija od vrednosti glase na dinar a da je izuzetno dozvoljeno da obveznica, blagajnički, komercijalni i državni zapisi o depozitu mogu da glase na stranu valutu. Većim osnivanjem vlasničkih društava u našoj privredi i većim prilivom stranih ulaganja, verovatno će se izmeniti izakonski propisi koji bi omogućili da akcije glase i na stranu valutu. 5) Osnivačke akcije i akcije sledećih emisija: - Osnivačke akcije se izdaju da bi se obezbedla osnovna glavnica, osnovni kapital koji je neophodan za osnivanje akcionarskog društva. Akcijama narednih emisija se obezbeđuju dodatna sredstava za delatnost i povećava se osnovni kapital društva. 6) Nominovane i kvotne akcije – nominovane akcije glase na tačno određen dinarski iznos koji je upisan na plaštu akcije. Kvotne akcije glase na određeni deo udela vlasnika akcije u društvu u celini. 7) Obične i prioritetne akcije. 8) Garantovane i negarantovane akcije.

18. SASTVNI DELOVI(ELEMENTI)AKCIJA

Svaka akcija se sastoji iz dva dela:plašt akcije i kupovinski tabak.Po pravilu,plašt i kupovinski tabak su vezani jedno uz drugo posebno kada se akcije izdaju,a posle izdavanja akcija u opticaju se mogu pojaviti i odvojeno.Plašt akcije-je osnovni i veoma bitan deo svake akcije.Prema zakonu o hartijama od vrednosti,svaki plašt akcije mora posedovati sledeće elemnte:1)firmu i sedište emitenta 2)oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije 3)oznaku da je akcija i vrstu akcije 4)redosled emisije 5)mesto i datum izdavanja akcije 6)prava iz akcije 7)ukupan obim emisije,nominalnu vrednost,broj akcije

8)firmu tj.ime kupca ili oznaku na koga akcija glasi 9)faksimil potpisa,ovlašćenog licaemitenta i pečat emitenta.

1) Firma i sedište firme emitent kcije- pod firmom se podrzumeva naziv akcionarskog društva sa njegovim sedištem koje se pojavljuje kao izdavalac akcije. Podaci o firmi i sedištu unose se u akciju na način kako je upisano u sudskom registru i to pun naziv. Firma i sedište emitenta se vidno unose u slog akcije, na mestu koje obezbeđuje da imalac akcije može nedvosmisleno utvrditi ko je njen izdavalac. Vrlo često se unosi odmah posle oznake da je to akcija, a nekad to može biti ispred oznake da je to akcija.

2) Oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije- serijski broj sa kontrolnim brojem jesu dva broja u jednom. Prvi broj je sreijski koji se sastoji od određenog broja cifara, a kontrolni se sastoji od jedne cifre i dodaje se sreijskom broju na kraju.

3) Oznaka da je akcija i oznaka vrste akcije- akcija mora vidno da sadrži oznaku da je ,,akcija,, i na taj način se razlikuje od ostalih hartija od vrednosti. Reč ,,akcija,, može da stoji samostalno ili sa nekom drugom reči, kao ,,osnivačka akcija,,. Akcija i deonice imaju isto značenje, ali se termin akcija upotrebljava u akcionarskom društvu i može da bude napisan ispred emitente ili posle emitenta. Akcije se u zavisnosti od načina određivanja imaoca akcije dele na ime i na donosioca; u zavisnosti od vrste uloga akcije se dele na ulog u novcu i u naturi; po načinu uplate: privremene i stalne; u zavisnosti od cirkulacione sposobnosti: eksterne i interne. Vrste akcija su u pravnoj teoriji određene u zavisnosti od kriterijuma- na ime ili na donosioca, po redosledu izdavanja (prve emisije i sledećih emisija), obične i povlašćene.

4) Redosled emisije, ukupan obim emisije, nominalna vrednost akcije i broj akcije- nominalna vrednost akcije predstavlja iznos na koji ona glasi. Zakon o preduzećima iz 1996. god. Zahteva, odnosno predviđa da najniži nominalni iznos akcije ne može biti manji od 5 $ u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Akcije koje bi imale niži nominalni iznos bile bi ništave, a za štetu bi odgovarali emitenti solidarno. Viši nominalni iznosi akcija treba da glase na dinarsku vrednost, deljivu sa 10. Akcije se ne mogu izdavati ni prodavati ispod svoje nominalne vrednosti pri njenom izdavanju. Nominalna vrednost koju plaća prvi kupac je označena na akciji. Zakonom o hartijama od vrednosti nije predviđeno na kojem se delu akcije plašta upisuje nominalni iznos akcije, bitno je da bude istaknut i lako uočljiv. Zakon o preduzećima utvrđuje novčani minimum osnivačkog uloga jednog akcionara. Broj akcije je određen prema ukupnom novčanom iznosu na koji se izdaju akcije.

5) Firma, odnosno ime kupca ili oznaka na koga akcija glasi- akcija može da glasi na donosioca ili na ime. Ako akcija glasi na ime u slogu akcije mora biti obezbeđen prostor za unošenje firme, naziva ili imena kupca akcije. Ako je preduzeće kupac akcije onda se u slog akcije unosi pun naziv firme preduzeće. Ako se izdaje akcija na donosioca, mora da sadrži oznaku ,,na donosioca,, i tako glasi na svako lice koje je poseduje. Ova akcija se prenosi prostom predajom što omogućava brz i lak promet.

6) Mesto i datum izdavanja akcije sa faksimilom potpisa ovlašćenog lica, emitenta i pečatom emitenta. Sedište akcionarskog društva je mesto u kojem obavlja delatnost, a datum izdavanja akcije je dan kada su se stekli uslovi za izdavanje akcije. Zakon o hartijama od vrednosti ne zahteva da svaku akciju mora da potpiše ovlašćeno lice izdavalac akcije, ali je neophodno da akcij asadržži faksimil potpisa ovlašćenog lica, izdavaoca. Zakonodavac je odredio da akciju i faksimil sa vernom kopijom potpisa potpiše ovlašćeno lice. Na plaštu akcije, faksimil potpisa ovlašćenog lica stavlja se na kraju akcije uz pečat izdavaoca.

7) Prava iz akcije- to su sledeća prava: na upravljanje ili bez prava na upravljanje; na dividendu; na prodaju i prenos akcije; na srazmeran deo imovine u slučaju prestanka društva.

Kuponski tabak – sadrži kupone za naplatu dividendi. Sadrži više kupona, najčešće 10. Donosiocu kupona se isplaćuje dividenda. Elementi kupona su: 1) firma i sedište emitenta – isti je kao kod plašta akcije; 2) oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividenda isplaćuje – isto sadrži kao i plašt akcije; 3) redni broj kupona za naplatu dividende – izdaju se najčešće za 10 godina 4) kalendarska godina za koju se dividenda isplaćuje – uz redni broj na svakom kuponu označava se i kalendarska godina na koju se odnosi isplata dividende koju donosi određena akcija. Kada akcionar iskoristi poslednji kupon obraća se akcionarskom društvu za izdavanje novog kuponskog tabaka za naredni period; 5) faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta – isti faksimil kao na plaštu akcije, tj. Faksimil potpisa direktora društva.

19. SKLADIŠNICA

Skaldišnica predstavlja ispravu koju izdaje javno skladište i koja služi kao dokaz da je roba primljena na čuvanje od deponenta i koja je označena u toj ispravi i na osnovu nje depozitar, javno skladište je obavezno da robu izda licu koje je legitimisano i da je primi prema skladišnici. Skaldišnica je hartija od vrednosti i ona predstavlja tradicionalnu, pravnu i kauzalnu, prezentacionu hartiju od vrednosti. Kauzalna je jer je u direktnoj vezi sa ugovorom o uskladištenju robe, tradicionalna je jer se pomoću nje i njenog prenosa prostom predajom simbolički predaje svojina ili obavlja prenos zaloga sa jednog na drugo lice. Skladišnica kao isprava i samo uskladištenje robe u javnim skladištima i carinska roba u carinskim skladištima kod međunarodnog robnog prometa, ima veliku ulogu pri smanjenju troškova transporta. Može se koristiti i kao isprava kod dokumentarnog akreditiva. Skladišnicu mogu da izdaju javna i carinska skladišta. U Švedskom i Švajcarskom pravu skladišnica glasi na ime, po naredbi ili na donosioca, a u Nemačkom pravu ona glasi na ime a može glasiti i po naredbi. Prema pravima velikog broja zemalja a i prema našem Zakonu o obligacionim odnosima, skladišnica se sastoji iz priznanice i varanta ( založnice ). U Nemačkoj i Engleskoj skladišnica predstavlja jedinstvenu ispravu koja služi za prenos prava svojine i za konstituisanje zaloga. Kao što je rečeno prema našem Zakonu o obligacionim odnosima skladišnica se sastoji iz priznanice i založnice koje imaju sledeće podatke: ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedište, naziv i sedište skladišta, datum i broj skladišnice, mesto skladišta, vrsta i količina robe, itd. U slučaju nedostatka nekog od navedenih elemenata skladišnice, ova isprava bi bila nepunovažna kao hartija od vrednosti, ali bi mogla da posluži kao potvrda o prijemu robe na čuvanje u pravnom prometu. Nebitni elementi skladišnice su npr.: napomene o stanju primljene robe na skladištenje, vidljivim manama na robi i dr. Deponent može zahtevati od skladištara da podeli robu na određene delove i da za svaki deo izda određenu skladišnicu. Imalac skladišnice ima dva osnovna prava: 1) pravo da može raspolagati sa robom naznačenom u skladišnici i to putem prenošenja skladišnice. Prenos skladišnice – kada skladišnica predstavlja jedistvenu ispravu, prenos se obavlja stavljanjem izjavom o prenosu na poleđinu hartije i pod uslovom da skladišnica nije izdata na donosioca. Ako se skladišnica sastoji iz dva dela a oba se prenose na isto lice, tada se vrši odvajanje varanta od priznanice, a izjava o prenosu se stavlja na poleđinu priznanice. Kada se skladišnica sastoji iz dva dela, može doći do prenosa oba dela skladišnice. Prenos samo priznanice – prijemniku daje pravo da zahteva da mu se preda roba pod uslovom da se isplati imaoc založnice ili položi škladištaru za imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude isplaćen na dan dospelosti potraživanja. Prenos zadužnice – daje prijemniku pravo zaloga na robi. Prvi prijemnik založnice je obavezan da momentalno prijavi skladištaru da je na njega izvršen prenos založnice a skladište je obavezno da upiše taj prenos u svoj registar i da na samoj založnici zabeleži da je prenos izvršen. Imalac založnice bez priznanice kojem ne bude u roku isplaćeno potraživanje dužan je da pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosioca i podigne protest prema pravilima zakona o menici. On takođe može posle osam dana od dana dospelosti potraživanja da zahteva predaju založene robe. Imalac založnice može zahtevati isplatu od prenosioca tek kad nije mogao postići potpuno namirenje prodajom založene robe. U pojedinim državama Zapadne Evrope postoje i posebne vrste založnice: industrijska, petrolejska i hotelijerska. Industijski varant podrazumeva zalaganje industrijskih preduzeća prilikom dobijanja kredita od banke. Kod petrolejskog varanta predment zaloga je petrolejsko postrojenje. Izdavanje ovih varanta vrši trgovački sud. Izdavalac hotelijerskog varanta je vlasnik nekog hotela, a predmet zaloga čini hotelski inventar.

20. TERETNICA

Konosman ili teretnica je posebana isprava pomorskog prevoza koja služi kao dokaz, njome brodar potvrđuje da je primio određenu robu ( određene količine ) radi prevoza, na određenom putu u pomorskom transportu. Ona predstavlja zaključen ugovor o pomorskom prevozu kojom se vozar obavezuje da će robu predati ovlašćenom licu, imaocu teretnice u luci opredeljenja. Po osnovu teretnice može se utvrditi vrsta i količina robe koja je predata na prevoz. Teretnica sadrži izjavu brodara da je roba koja je navedena u teretnici primljena na prevoz, u obsvezu brodara da će robu predati legitimisanom imaocu teretnice. Često se teretnica koristi kao dokaz drugoj ugovornoj strani da je određeni ugovor i izvršen. Teretnica je hartija od vrednosti kojom se vrši prenos vlasništva na robi. Teretnica je nastala sa razvojem pomorskog prevoza i pomorske trgovine. Posle ukrcavanja tereta brodar je obavezan da na zahtev krcatelja izda teretnicu. Ona uvek predstavlja hartiju od vrednosti jer se iz nje jasno vidi veza saobraćajnog poslovanja ( ugovor o pomorskom prevozu robe ). Teretnica je prezentirana hartija od vrednosti jer na osnovu nje primaoc može podići robu predavanjem teretnice brodaru. Ona je takođe tradicionalna jer se njenom predajom prenose stvarna prava ( prava svojine ) na robi. Upotrebom teretnice postižu se pogodnosti što se smatra da je roba koja je ukrcana na brod i dalje prisutna na tržištu jer se njom može slobodno raspolagati u smislu prodaje i zaloga robe po teretnici. Da bi bila punovažna teretnica mora sadržati elemente kao što su: firma i sedište izdavaoca teretnice ( brodara ), podatke o brodu, firma i sedište krcatelja, odredište, pristaništa, količinu robe, vrstu tereta, stanje tereta, odredebe o vozarini, mesto i datum izdavanje teretnice. Elemente teretnice može predvideti i Zakon o pomorskoj unutrašnjoj plovidbi a može sadržati i niz fakultativno ugovorenih odredbi. Vrste teretnice ( kao i ostale hartije od vrednosti ) dele se na: teretnice koje glase na ime donosioca i po naredbi, postoje ''čista i nečista'', direktna i naslovljena, grupna ili skupna i u poslednje vreme elektronska teretnica koja može da vrši iste funkcije kao papirna teretnica, ona ima istu snagu i dejstvo i u budućnosi se sve više očekuje upotreba elektronskih teretnica u međunarodnom pomorskom prevozu robe. Teretnice se prenose ustupanjem, cesijom ako glasi na ime ), indosamentom ( po naredbi ), a ako teret glasi na donosioca prenosi se prostom predajom. U Jugoslovenskoj unutrašnjoj plovidbi, koja se izdaje na zahtev ukrcatelja i kod nas teretnica može da glasi na ime, po naredbi i na donosioca.

21. ISPRAVE ZA KOMBINOVANI MEĐUNARODI PREVOZ ROBE

Pri transpotu međunarodne robe pojavljuju se ugovori o kombinovanom prevozu robe, na osnovu kojih se izdaju posebne isprave koje se odnose na kombinovani prevoz robe. Ovakve isprave često se pojavljuju kao hartije od vrednosti. Npr. Direktna teretnica koja se koristi u pomorskom transportu, javlja se i u pomorskom. BIMCO- teretnica za kombinovani transport u Baltičkoj međunarodnoj pomor. predviđa sistem mrežaste odgovornosti kada se ne može dokazati na kom delu puta je nastala šteta. Međunarodna špediterska organizacija FIATA izdala je potvrde FCT i FCR koje mogu izdavati nacionalni šperiterski savezi. Špediterska teretnica za prevoz (FBL) je hartija od vrednosti koja je prihvaćena od strane špeditera u YU. Po njoj špediter preuzima obavezu da će uredno izvršiti čitav prevoz robe do mesta destinacije, a po uslovima izdate teretnice. Špediter pri tome odgovara za radnje i propuste lica čije usluge on koristi pri izvršenju prevoza. U praksi se izdaje veći broj originala i kopija FBL teretnice da bi se mogao ostvariti veći broj poslovnih radnji. Vozarina se naplaćuje u valuti koja se predvidi teretnicom. Teretnica predstavlja veliki doprinos razvoju međunarodnog prevoz i špediterskog poslovanja. Predstavlja značajnu ispravu kao hartija od vrednosti kojim se može prenositi pravo vlasništva na robi. U međunarodnom kombinovanom prenosu robe postoji i jedinstvena isprava za kombinovani prevoz robe prema konvenciji UN. Ovu ispravu daje organizator kombinovanog prevoza i može biti prenosiva i neprenosiva isprava. Kao prenosiva isprava ona ima svojstvo hartije od vrednosti. Može glasiti na donosioca (prenosi se prostom predajom), po naredbi . Izdavanje isprave o multimodalnom prevozu ne sprečava izdavanje drugih isprava koje se odnose na prevoz u skladu sa međunarodnim konvencijama i domaćim propisima,ali druge isprave ne utiču na pravnu prirodu isprave o multimodalnom prevozu.

22. FINANSIJSKI DERIVATI (finansijski terminski, fjučers, svop i opcijski ugovor)

U finansijske derivate spadaju: finansijski terminski ugovor i opcijski ugovor.

Finansijski terminski ugovor – je ugovor o terminskoj prodaji robe, zlata i drugih plemenitih metela, deviza i hartija od vrednosti, kojima se jedna ugovorn strana obavezuje da izvrši prodaju, a druga ugovorna strana da plati ugovorenu cenu određenog dana. Finansijski terminski ugovor se pojavljuje u dva oblika: fjučers ugovor i svop ugovor. Fjučers ugovor je prenosiv ugovor o prodaji standardizovane količine tržišnog materijala. Zaključuju ga pravna lica lica preko berzanskih postrednika. Ugovorne strane su obavezne da polože garantni depozit ne berzi za izvršenje ugovornih obaveza. U slučaju da ugovorna strana odustane od ugovora, ona gubi pravo na položeni garantni depozit. Postoji robni fjučers ugovor i finansijski fjučers ugovor. Robni fjučers ugovor je instrument zaštite od rizika promene cena aktive. Ovo je sstandardizovan ugovor koji se uspostavlja tražbeno – pravni odnos da se kupi ili proda određena aktiva po određenoj ceni na dan zaključenja ugovora ili određenog dana ili meseca. Finansijski fjučers ugovor podrazumeva ugovor po kojem se kupuje ili prodaje određena količina konkretne finansijske aktive na dan zaključenja ugovora ili određenog dana ili meseca po unapred dogovorenoj ceni. Finansijski fjučers ugovor se javlja u tri oblika:1) kamatno-stopni fjučers 2) valutni fjučers 3) fjučersi akcijskih indeksa. Ugovornr strane su upoznate sa elementima ugovora jer su datum isporuke i iznos date aktive unapred određeni. Berzanska-klirinška kuća se nalazi između ugovornih strana i ona realizuje finansijsku transakciju, snosi sve rizike, a kupac i prodavac snose rizik cene.

Svop ugovor je ugovor o istovremenoj promptnoj i terminskoj prodaji tržišnog materijala, kao i zameni jedne bilansne aktive sa drugom ili jedne bilansne pasive sa drugom. U tržišni materijal spadaju žiralni novac, ček, akcije, menice i druge hartije od vrednosti, zlato i drugi plemeniti metali, devize, roba, kapital. Valutni svop se obavlja preko banke koja se javlja kao posrednik. Banka pomaže pozajmljivačima da deo svojih dugova razmenec u drugu valutu. Svaki pozajmljivač pozajmljuje valutu za koju može da dobije kredit, a posle menja uslove ugovora kroz svop transakcije. Kamatno-stopni svopse obavlja neposredno između pozajmljivača i banke. U svop transakciji banka vrši zamenu svoga duga sa fiksnom kamatom za dug društva i korporacije sa promenljivom kamatnom stopom. Svaka strana pozajmljuje na tržištu pod najboljim uslovima i nudi drugoj ugovornoj strani uslove koji njoj odgovaraju, zamenjujući kreditne pozicije.

Opcijski ugovor – predstavlja ugovor o terminskoj prodaji tržišnog materijala kojim jedna ugovorn astrana stiče pravo da kupi ili proda predmet opcije svakog dan ado isteka ugovornog roka, a druga ugovorna strana je obavezna da na njen zahtev bezuslovno preda, preuzme i plati ugovoreni predmet opcije. Ugovorne strane su pravna lica, a ugovor se zaključuje preko berzanskih posrednika. Prodavac je u obavezi da dostavi berzi garanciju za izvršenje svojih ugovornih obaveza. Kupac je obavezan da prodavcu plati premiju kao naknadu za mogućnost kupovine ili prodaje tržišnog materijala. Opcije su hartije od vrednosti kojim vlasnik stiče opcijsko pravo da kupi ili proda određenu aktivu po utvrđenoj ceni i u utvrđenom periodu. Kupac opcije ostvaruje svoje pravo plaćanjem opcione premije, a visinu premije određuje prodavac opcije. Opcije imaju osobine terminskog ugovora.

23. POLISA OSIGURANJA I VRSTE POLISE OSIGURANJA

Polisa osiguranja predstavlja ispravu koja se ispostavlja u određenoj formi prilikom sklapanja ugovora o osiguranju ili posle zaključenog ugovora, koju izdaje osigurač drugoj ugovornoj strani, ugovaraču osiguranja kao dokaz o zaključenom ugovoru. Kao korisnik po polisi osiguranja može da se pojavi ne samo ugovarač osiguranja – osiguranik, već i neko treće lice koje je korisnik osiguranja. Polisa mora da sadrži sledeće bitne elemente: označenje lica, stvari ili robe koja se osigurava, rizike koje pokriva osiguranje, premija osiguranja, osigurana suma, označenje uslova pod kojima se vrši osiguranje. Prema našem Zakonu o oblikacionim odnosima, ugovor o osiguranju je zaključen kada ugovorači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića u koju su uneti bitni sastojci ugovor o osiguranju. Polise prema Zakonu o obligacionim odnosima kod nas ima ulogu hartije od vrednosti i može da glasi na određeno lice- na ime, na donosioca i po naredbi. Polisa po naredbi se može prenositi indosomentom, na donosioca prostom predajom, a na ime građansko-pravnom cesijom. Postoji više vrsra polise: pojedinačne i opšte; pomorske i kopnene; izvozne i uvozne; devizne i dinarske polise; kasko ili kargo polise; prenosive ili neprenosive polise. Vrlo značajna podela je na izvozne i uvozne polise.

Izvozne polise – se ispostavlja za robu koja se osigurava pri izvozu. Ove polise ne služe samo kao instrument osiguranja, već i kao instrument međunarodnog robnog prometa. Izvozna polisa predstavlja dokaz da je sklopljen ugovor o osiguranju za robu u izvozu i iz nje proizilazi obaveza osigurača u vezi sa osiguranjem robe u slučaju nastupanja osiguranog rizika. Međutim ona se ne smatra pismenim ugovorom o osiguranju i ne sadrži iznos premije koju plaća ugovorač osiguranja za određeno osiguranje. Polosa služi kao isprava kojom osigurač potvrđuje svoju obavezu iz ugovor o osiguranju, tj. isprava o dugu odnosno da će u slučaju štete biti u obavezi da istu naknadi. Takođe služi kao instrument pomoću kojeg ugovarač osiguranja može da ustupi svoja prava iz osiguranja trećem licu. Polisa osiguranja takođe služi kao legitimacioni papir osiguraniku, korisniku osiguranja da dokaže da je stekao određena prava iz osiguranja. Korisnik osiguranja mora da dokaže da je u momentu nastanka štete imao interes na robi. U slučaju da ugovarač osiguranja izgubi originalnu polisu tada osigurač ima pravo da dobije odštetni zahtev prema ugovoraču osiguranja. Izvozna polisa se može ispostavljati u više originalnih primeraka. To se radi u slučaju kaad ugovarač osiguranja to zahteva da bi se obezbedio od gubitka originalne polise. Naša osiguravajuća društva pri osiguranju izvoznih roba pomorskim putem ispostavljaju englesku polisu koja odgovara Lojdovoj polisi osiguravajućih društava.

Uvozna polisa – ima karakter dokazne isprave kojom se utvrđuju uslovi zaključenog ugovora o osiguranju i obaveze osigurača. Kod uvoza se uvek zna ko je vlasnik robe i na čiji se rizik ona prevozi, tako da se kod sklapanja ugovora o osiguranju lako može utvrditi ko je ugovarač osiguranja i kakav mu je interes na robi. U YU se kod uvoza uporebljava obrazac transportne polise na srpskom jeziku.

24. Kreditno pismo

Kreditno pismo je posebna vrsta trgovacke uputnice gde dolazi do izdavanja iste u vezi sa bankarskim poslovima a istovremeno je i jedan oblik akreditiva koji se javlja u anglo-americkoj praksi. Izdavalac kreditnog pisma (asignant, banka adresant) daje nalog upuceniku ( asignatu , banci adresatu) da se korisniku iprave (asignatoru, bancinom klijentu) isplati odredjena novcana svota do odredjenog iznosa tj plafona kreditnog pisma. Po pravilu izdavalac krexditnog pisma je banka mada u nekim zemljama to moze biti i trgovac. Korisnik kreditnog pisma je neko pravno ili fizicko lice kojem se isplacuje odredjena sumna novca u nekom drugom mestu a cesto i u drugioj drzavi. Ako se isplata sredsava vrsi na ziro racun korisnika kreditnog pisma onda na istom stoji klauzula samo za obracun. Bitno je da korisnik pisma do odredjenog roka prezentira pismo na naplatu, jer po proteku roka, ovakva isprava kao hov moze biti prejudicirana. Postoje tri vrste kreditnih pisama:

1 Obicno kreditno pismo postoji u slucaju kada se u ulozi banke asignanta pojavljuje samo jedna banka koja je poslovni partner izdavaoca kreditnog pisma

2 Cirkularno kreditno pismo je ono kreditno pismo kod kojeg se u ulozi asignanta-banke pojavljuje vise banaka tako da korisnik moze u razlicitim mestima pa i drzavama naplatiti deo po deo svot iz kreditnog pisma

3Specijalno kreditno pismo je onaj oblik kreditnog pisma gde je u originalnoj ispravi navedena negocirajuca banka i korisnik akreditiva moze da podnosi dokumenta na honorisanje samo kod te banke

25. Obveznice

Obveznicom se smatra pismena isprava kojom se izdavalac-emitent obavezuje da ce licu naznacenom u obveznici ili po njegovoj naredbi, odnosno imaocu-donosiocu obveznice isplatiti odredjenog dana iznos koji je naveden u obveznici tj njenu nomonalnu vrednost i ugovorenu kamatu tj iznos anuitetskih kupona. Obveznice su u neku ruku slicne akcijama ali postoje i vece razlike kao sto su:

1 imalac obveznice je poverilac njenog izdavaoca dok je vlasnik akcije akciomnar

2 Obveznica za razliku od akcije ne daje pravo upravljanja u rustvu

3 Potrazivanja imaoca obveznicde su fiksna dok su prihodi po osnovu akcija varijabilni

4 Imalac obveznice ne snosi rizik a akcionar snosi rizik do iznosa svog uloga

5 Potrazivanje imaoca obveznice je dug izdavaoca a ulog akcionara je imovina izdavaoca

6 Ulog akcionara je rizicno ulozeni kapital a potrazivanje imaoca obveznice se moze obezbediti garancijom

Zavisno od kategorije izdavaoca obveznice se mogu podeliti na Obveznice drzave, obveznice banaka i fin institucija i obveznice oreduzeca i drugih pranih subjekata. Prema nacinu odredjivanja korisnika meogu se podeliti na obveznice na ime koje se prenose indosamentom i obveznice na donosioca koje se prenose prostom tradicijom. U zavisnosti od toga da li je postignuto obezbedjenje obveznice mogu biti garantovane i negarantovane. Prema tome u kojoj se valuti izdaju obveznice mogu biti na domacu ili strranu valutu. Prema emisionaj vrednosti mogu se podeliti na obveznice po nominalnoj vrednosti i one koje se emituju ispod ili iznad nominalne vrednosti. Prema fiksiranosti potrazivanja mogu se podeliti na one sa fiksnim i one sa varijabilnim potrazivanjima. Prema nacinu ostvarivanja prava na komatu mogu biti sa kamatom isplativom odjednom i sa kamatom koja se isplacuje u kamatnoim periodima. Prema mogucnosti zamene mogu biti zamenjljive i nezamenjljive. U zavisnosti od mogucnosti otkupa dele se na one koje izdavalac moze i ne moze otkupiti. Prema posebnim pravima mogu se podeliti na participativne i zamenjljive odnosno konvertibilne.

Kupac stice pravo na obveznicu i prava iz obveznice kada u celini istu isplati. On je moze koristiti kao stvarno pravno sredstvo placanja, za obezbedjenje lombardnog kredita itd.

1. 26. Blagajnicki, Komercijalni i Drzavni zapis

Blagajnicki zapis je HOV i to kratkorocna koja glasi na odredjeni novcani iznos sa odredjenim rokom dospeca i odredjenom kamatnom stopom na koju se emitent obavezuje da ce imaocu u roku dospeca isplatiti nominalnu vrednost oznacenu na njemu. Kod nas se izdaju sa rokom dospeca do jedne godine i svrha im je da emitentu obezbede odredjena novcana sredstva. Blagajnicki zapis kao Hov sadrzi sledece elemente: Oznaku da je to blagajnicki zapis; Firmu emitenta; Firmu ili ime i prebivaliste kupca u zavisnost da li je pravno ili fizicko lice; Nominalna vrednost na koju zapis glasi; Visinu kamatne stope; Mesto i datum emitovanja; Oznaku serije sa kontrolnim brojem; Posebna prava iz blagajnickog zapisa i Faksimil potpisa ovlascenog lica emitenta i pecat emitenta. Moze se prenositi putem indosamenta kada glasi na ime i prostom tradicijom kada glasi na donosioca, moze se koristiti kao sredstvo placanja, obezbedjenja kredita i sl.

Komercijalni zapis je pismena HOV cijom se prodajom prikupljaju kratrkorocna novcana sredstva a istim se emitent obavezuje imaocu komercijalnog zapisa da ce o roku dospeca isplatiti nominalnu vrednost oznacenu na njemu sa sve pripadajucom kamatom. Razlika sa blagajnickim zapisom je u pogledu lica koja se javljalju kao emitenti jer blagajnicki zapis mogu izdatavti Narodna banka, druge fin org i banke dok izdavaoci kom zapisa mogu biti preduzeca, drustva, zadruge i druga pravna lice sem onih koji izdaju blagajnicek zapise. Odluku o izdavanju kom zapisa donosi nadlezni organ emitenta i tom odlukom se utvrddjuje ukupan iznos kom zapisa, namena za koju se izdaju, visina na koju se izdaje pojedinacan zapis, kamatna stopa, rok otplate idr.

Drzavni zapis je kratkorocna HOV kojm se emitent obavezuje da ce imaocu istog o roku dospeca isplatiti nominalnu vrdnost oznacenu na njemu sa pripadajucom kamatom. On se izdaje radi premoscavanja vremenske neuskladjenosti izmedju priliva prihoda i izvrsavanja rashoda budzeta a obaveze po njima dospevaju na naplatu najkasnije do kraja budzetske godine

27.Tovarni list

Tovarni list je prevozna isprava koju izdaje vozar, kojim se potvrdjuje da je on primio na pevoz odredjenu robu i sluzi kao da je zakkljucen ugovor o prevozu robe u domacem ili medjunarodnom transportu. Vozar se obavezuje da robu po tovarnom listu preveze do odredjenog mesta uz naplatu vozarine od posiljaoca. Po jednom gledistu ugovor o prevozu robe je knsenzualan pa se moze zakljuciti i usmeno. Po drugom je ralan i smatra se zakljucenim tek sa predajom robe vozaru, apo trecem on je ralan i formalan koji se zakljucuje predajom robe vozari i stavljanjem ziga na tovarni list. Vrste tovarnih listova su:

1 Prenosivi tovarni list glasi na donosioca ili po naredbi odredjenog primaoca robe i on ima svojstva HOV. U medjunarodnom sobracaju se izdaje medjunarodni tovarni list koji takodje ima svojstva Hov je predstavlja prenosivu ispravu. On se prenosi prostom predajom-tradicijom.

2 Neprenosivi tovarni list ne glasi na ime primaoca robe i kao takv nema osobine HOV

Tovarni list u zeleznickom saobracaju je propisan medjunarodnom konvencijom CIM i COTIF i ima set od pet primeraka listova. U skladu sa zakonom o ugovorima o prevozu robe u zel saobracaju predvidjeno je izdavanje prenosivog tovarnog lista i u skladu sa tim posiljalac i prevozilac se mogu sporazumno dogovoriti da prevozilac izda tovarni list po nardbi ili na donosioca. Moguce je i izdavanje neprenosivog tovarnog lista koji nije HOV pa se pomocu njega ne moze izvrsiti prenos vlasnistva na robi

Tovarni list u drumskom saobracaju – unutrasnjem se ne mora uvek izdati vec samo onda kada to zahtevaju prevozilac i posiljalac ali u medjunarodnom shodno konvenciji CMR za svaku posiljku se mora ispostaviti medjunarodni drumski tovarni list. Popunjava se u tri primerka a cetvrti sluzi za kontrolne organe. Moguce je izdati tovarni list u drumskom saobracaju koji ce glasiti na donosioca ili po naredbi odnosno prenosivi tovarni list na kome to mora biti jasno naznaceno. Tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom primenom propisa o menice sem odredbi o regresu, a tovarni list na donosioca prenosi se prostom pedajom.

Tovarni list u vazdusnom saobracaju ( air waybill) se sastavlja za svaki prevoz robe u vazdusnom saobracaju kao dokaz da je zakljucen ugovor o prevozu stvari u vazdusnom saobracaju i da je roba predata na prevoz vozaru. Medjutim postojanje tovarnog lista ne utice na punovaznost ugovora o vazdusnom prevozu. On takodje moze biti prenosivi i neprenosivi

Tovarni list u pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi –Neprenosivi – Predstavlja neprenosivu prevoznu ispravu kojom brodar potvrdjuje da je primio na prevoz robu koja je navedena u ispravi i kojm on na sebe preuzima obavezu da shodno uslovima sadrzanim u toj ispravi robu preveze i preda primaocu koji je nznacen u ispravi. Do skora je u po morskoj plovidbi kao glavna prevozna isprava dominirala teretnica koja se razlikuje od tovarnog lista u vise segmenata. Tovarni list u pomorskoj plovidbi je najcesce neprenosiv te nema odlike HOV. Tovarni list se izdaje u jednom originalu a teretnica se moze izdati u vise. Teretnica je jednostrani pravni akt koji potpisuje brodar dok je tovarni list dvostran tj potpisuju ga i vozar i krcatelj. Tovarni list je cesto sigurnija isprava od teretnice jer prati posiljku robe i sprecava situacije gubljenja kradje tereta i slucajeva da se vise lica pojavi sa zahtevom za pedaju robe. Ipak tamo gde postoji potreba za prenosom prava na robi teretnica je i dalje nezamenjljiva isprava. Tovarni list se u pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi izdaje u jednom originalnom primerku s tim sto isti primerak potpisuju i brodar i krcatelj. On po svom sadrzaju odgovara skracenom obliku teretnice (short form bill of lading) u praksi je uobicajeno da se kao i teretnica popunjava od strane brodara koji ima pravo da u njga unese sve primedbe u vezi sa teretom

Puskica

Komentari (0)

RSS link na komentare

Ime

Email

Komentar

smanji | povećaj

Dodaj komentar