Seminarski Maturski Diplomski Rad

Pretraga Zabava O nama Kontakt
 
Pravo EU - Pitanja II kolokvijum - odgovori PDF Štampa

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

PRAVO EU – 2008/2009

PITANJA ZA DRUGI KOLOKVIJUM

  1. Institucije EU koje bi se mogle nazvati skoro izvornim, nalazimo u ranim fazama razvoja EU, odnosno u: Ugovoru o EEZ, ali i u Ugovoru o EU iz 1992. godine jesu: Evropski savet, Savet ministara (Savet EU), Komisija, Parlament i Sud pravde
  2. Institucija/e EU koje je klasifikuje/u kao izvorne su: Evropski savet, Savet ministara (Savet EU), Komisija, Parlament i Sud pravde
  3. Evropski savet nije bio predviđen kao organ u osnivačkim ugovorima. Tek je Jedinstveni evropski akt uvrstio Evropski savet kao organ Zajednice.
  4. Dalja institucionalizacija Evropskog saveta učvršćena je Ugovorom iz Mastrihta, kada dobija ulogu političke/og vlade Unije.
  5. Evropski savet sastavljen je od šefova država ili vlada država članica. Pored njih, u njegov sastav ulazi predsednik Komisije.
  6. U administrativnim poslovima Evropskom savetu stoji na raspolaganju: Sekretarijat Saveta ministara
  7. Evropski savet se sastaje najmanje 2 puta godišnje.
  8. Evropski savet o svom radu i donetim odlukama podnosi izveštaj Evropskom parlamentu posle svakog sastanka.
  9. Evropski savet odlučuje o: zajedničkim strategijama koje će Unija primenjivati u domenima u kojima države članice imaju značajne zajedničke interese (tome da li su pojedine članice ispunile uslov za prelazak na jedinsvtenu valutu).
  10. Odluke u Evropskom savetu, po pravilu, donose se: jednoglasno (citat iz knjige: Ne postoji u Ugovoru, izuzev pobrjanih retkih slučajeva, predviđena procedura donošenja odluka u Evropskom savetu, mada treba reći da skoro postoji opšta saglasnost o tome da se njegove odluke donose, po pravilu, jednoglasno).
  11. Da li je Evropski savet podložan kontroli Suda pravde EU? Ne
  12. Predstavnici država članica EU u Savetu EU moraju biti na najmanje ministarskom nivou.
  13. Savet EU nema stalan sastav.
  14. Savetom EU predsedava, naizmenično, 6 meseci svaka država članica.
  15. Administrativne poslove Saveta EU obavlja: Generalni sekretarijat, na čijem čelu se nalazi Generalni sekretar
  16. Centralno zakonodavno telo u EU je: Savet
  17. Odluku o raspisivanju izbora za Evropski parlament donosi: Savet
  18. Kada se u Savetu EU odlučuje o osetljivim sferama iz oblasti drugog i trećeg stuba saradnje primenje se sledeći vid odlučivanja: jednoglasnost
  19. Kada se u Savetu EU odlučuje o proceduralnim pitanjima primenjuje se sledeći vid odlučivanja: prosta većina
  20. Odlučivanje kvalifikovanom većinom u Savetu EU podrazumeva da se glasovi država članica vrednuju prema: broju stanovnika.
  21. COREPER sačinjavaju službenici visokog ranga, po pravilu, to su ambasadori država članica.
  22. Stalni organ koji obavlja pripremne poslove za Savet EU je: komitet stalnih predstavnika
  23. Komisija EU je podeljena na Generalne direktorate koji su pojedinačno na bazi portfelja odgovorni za pojedine sektore politike EU.
  24. Komisija EU se sastaje u: Briselu
  25. Koji organ sačinjava preporuke za Savet EU i Parlament EU? Komisija
  26. Imenovani predsednik i članovi Komisije EU kao celina podležu odobrenju Evropskog parlamenta.
  27. Predsednika i članove Komisije EU postavlja Savet odlučujući kvalifikovanom većinom.
  28. Dužnosti (funkcije) Komisije EU su po svom kvalitetu različite. Prva grupa: se naziva, sledeći duh f-nalizma, motorom ili inicijatorom komunitarnih akcija. Komisija predlaže Savetu donošenje odluka. Taj tip odluka se označava kao komplementaran i pridodat.
  29. Dužnosti (funkcije) Komisije EU su po svom kvalitetu različite. Druga grupa: obuhvata staranje o primei osnivačkih ugovora. Komisija je u neku ruku zaštitnica tih dokumenata, jer su države članice obavezne da preduzmu odgovarajuće mere za sprovođenje obaveza koje proizilaze iz ugovora. Komisija je, takoše, zadužena da se brine o politici konkurencije i da u skladu sa tom obavezom za slučaj povreda primenjuje sankcije i penale prema državama članicama i pojedincima.
  30. Dužnosti (funkcije) Komisije EU su po svom kvalitetu različite. Treća grupa: bi se mogla označiti kao izvršna. Komisija ima ovlašćenja da posle donošenja pojedine odluke od strane Saveta nadgleda u formi supervizije njenu implementaciju. U tu svrhu ona se pomaže raznovrsnim telima, kao npr. komitetima i menadžmentom. Deluje uglavnom u formi odgovarajućih preporuka i raznovrsnim formi supervizije.
  31. Parlament EU ima sedište u: Strazburu
  32. Parlament EU se bira svake 5. godine direktnim izborima u svakoj državi članici.
  33. Odlučujuću ulogu u pitanjima usvajanja budžeta igra: Parlament
  34. Asambleja se zvao koji organ EU? Parlament
  35. Postupak koodlučivanja u EU se prema većem broju autora naziva: tri čitanja
  36. Sedište Evropskog suda pravde je u: Luksemburgu
  37. U sastav Evropskog suda pravde ulazi koliko sudija? Po jedan iz svake države članice - 27
  38. Nadležnost Suda pravde EU je: obavezna
  39. Evropski sud pravde ima funkciju tumača osnivačkih ugovora. Tačno
  40. Evropski sud pravde je netipična (sui generis) sudska institucija koja ima karakteristike različite od: i od nacionalnih i od međunarodnih sudova.
  41. Nadležnost Evropskog suda pravde se deli na: onu po direktnim tužbama i nadležnost po prethodnim pitanjima
  42. U postupcima Evropskog suda pravde po direktnim tužbama moguće je identifikovati četiri faze. Prva faza je: pismeni postupak
  43. U postupcima Evropskog suda pravde po direktnim tužbama moguće je identifikovati četiri faze. Druga faza je: pripremno istraživanje – dokazni postupak
  44. U postupcima Evropskog suda pravde po direktnim tužbama moguće je identifikovati četiri faze. Treća faza je: usmeni pretres
  45. U postupcima Evropskog suda pravde po direktnim tužbama moguće je identifikovati četiri faze. Četvrta faza je: donošenje presude
  46. Pred Evropskim sudom pravde se mogu voditi posebni sledeći postupci: postupak po prigovoru treće strane, postupak po osnovu otkrivanja nove činjenice, tumačenje presude.
  47. Evropska centralna banka pod kursom stabilnih cena podrazumeva godišnji rast usklađenih potrošačkih cena koji je manji od: 2%
  48. Da li nacionalne centralne banke moraju slediti politiku Evropske centralne banke? Da
  49. Da li Evropska centralna banka raspolaže sa sopstvenim sredstvima i kapitalom? Da
  50. Efikasnost rada Evropske centralne banke ocenjuje: Evropski parlament
  51. Organi Evropske centralne banke su: Savet guvernera i Izvršni odbor
  52. Osnovni cilj/evi Evropske investicione banke je/su: da finansira projekte koji doprnose skladnom razvoju zajedničkog tržišta i (ovde je verovatno trebalo da piše – ulaže) u projekte u manje razvijenim regionima.
  53. Glavni organ/i Evropske investicione banke je/su: Savet guvernera, Administrativni savet i Upravni komitet
  54. Nadležnost ovog organa Evropske investicione banke obuhvata donošenje odluka o davanju garancija, kredita i pozajmica. Koji je to organ? Administrativni savet
  55. Koji organ EU predstavlja regione, iako države članice različito tretiraju njegovu ulogu dajući joj, ponekad, i centralističku dimenziju? Komitet regiona i lokalnih vlasti
  56. Koji organ EU se naziva finansijskom savešću EU? Revizorski sud
  57. Protiv odluka Suda prve instance EU ne mogu se izjaviti žalbe Evropskom sudu. Netačno
  58. Postoje tri kategorije dozvoljenih žalbenih razloga na odluku Suda prve instance EU. On/oni su: zbog nenadležnosti suda prve instance, zbog materijalne povrede prava Eu i zbog povreda pravila postupka.
  59. Ustrojstvo Ombusmana EU uglavnom je bazirano na skandinavskoj pravnoj tradiciji.
  60. Pravo EU u oblasti konkurencije moglo bi se podeliti na: ono koje se fokusira na aktivnosti države, odnosno vlada, i ono koje se odnosi na aktivnosti privatnih subjekata.
  61. Esencijalni element/ti političke konkurencije na teritoriji EU je/su: obezbeđivanje ostvarivanja 4 fundamentalne slobode (najvažniji element), zabrana sklapanja antikonkurencijskih sporazuma, zabrana zloupotrebe dominantnog položaja, obaveza država da ne učestvuju u podržavanju mera koje bi bile uzork stvaranja ekskluzivnog položaja domaćih firmi, onemogućavanje sklapanja sporazuma o paralelnoj trgovini između dve zemlje
  62. Nadležnosti Komisije u oblasti konkurencije su značajne iz razloga mogućnosti sprečavanja kartelnih sporazuma i udruženja interesnog karaktera u raznim oblicima.
  63. Šta su karteli? Sporazumi koje sklapaju konkurentne firme o smanjenju konkurencije među njima. Oni su klasnični sporazumi protiv konkurencije. To su, po pravilu, tajni sporazumi, ali se javljaju i u okvirima mehanizama koji zamagljuju njihovu stvarnu prirodu.
  64. Karteli sadrže dogovore o: fiksnim cenama, podeli tržišta i zaštiti domaćeg tržišta od stranih proizvođača.
  65. Naročito su pogubni kartelni sporazumi o podeli tržišta, jer za posledicu imaju rušenje dostignutog stepena integracija.
  66. Kartelni sporazumi o podeli tržišta održavaju relativno visoke cene i niske performanse, što je protivno interesima potrošača.
  67. Karteli su se ranije sklapali na državnom nivou. Tačno
  68. Protivno ekonomskoj logici članovi kartela žele da prodaju manje proizvoda po višim cenama.
  69. Okviri evropske politike u okviru prava zaštite životne sredine odnose se na postizanje sledećih ciljeva: očuvanje, zaštita i poboljšanje kvaliteta životne sredine; zaštita ljudskog zdravlja; oprezno i racionalno korišćenje prirodnih resursa; unapređenje na međunarodnom planu mera za suočavanje sa regionalnim i planetarnim problemima životne sredine.
  70. Politika EU u oblasti zaštite životne sredine zasniva se na načelu: predostrožnosti i preventivne akcije
  71. Da li se u EU plaća kazna za zagađenje životne sredine? Da
  72. U Amsterdamskom ugovoru je navedeno da se politika zaštite životne sredine mora integrisati u politiku Unije pod nazivom: održivi razvoj
  73. Unijske aktivnosti u životnoj sredini obično su se preduzimale na osnovu direktiva. Ipak, pojavila su se mišljenja da se u ovoj oblasti više primenjuju: uredbe
  74. Zaštita prava potrošača odvija se na nekoliko polja aktivnosti. On/oni je/su: potrošačke reklame, neregularni ugovori, kvalitet proizvoda.
  75. Evropski socijalni dijalog, kroz pravo na udruživanje, postiže se pravom na informisanje, konsultovanje i participacijom radnika.

 

 

Komentari (0)Add Comment
feedRSS link na komentare

Napišite komentar

busy