| Prvi kolokvijum iz računovodstva 2 |
 |
 |
|
4. Vrste bilansnih promena
Zavisno od toga kakvo dejstvo imaju nastali poslovni događaji na bilans, razlikujemo četiri vrste bilansnih promena i to:
Pri tome pojedini poslovni događaji ne utiču na rezultat poslovanja preduzeća, kao što je npr. kupovina materijala ili vraćanje kredita banci. U prvom slučaju, samo je došlo do promene u sredstvima, odnosno sredstva u novčanom obliku su zamenjena sredstvima u obliku materijala, a prilikom vraćanja kredita došlo je do smanjenja novčanih sredstava na tekućem računu uz nestanak obaveze po osnovu kredita. Pomenuti događaji su neutralni u odnosu na uspeh preduzeća. Takve promene nazivaju se ekvivalentne promene.
S druge strane, pojedini poslovni događaji utiču na uspeh poslovanja, odnosno utiču na visinu sopstvenog kapitala (kapital vlasnika) i nazivaju se neekvivaletne promene. U slučaju kada vlasnici preduzeća ulažu kapital ili povlače kapital, menja se visina sopstvenog kapitala, ali promena soptvenog kapitala nije posledica uspeha poslovanja, te je reč o ekvivalentnim promenama.
4.1. Povećanje aktive uz istovremeno povećanje pasive
Povećanje aktive uz istovremeno povećanje pasive, označava priliv sredstava iz okruženja u preduzeće. Povećanje sredstava, a time i izvora tih sredstava, nastaje kao posledica:
a) Ulaganje od strane vlasnika preduzeća predstavlja poslovni događaj koji dovodi do povećanja sredstava u preduzeću u obliku gotovine, opreme, zgrade, licence ili nekog drugog oblika, što se evidentira u aktivi, a kako izvor (poreklo) te imovine potiče od vlasnika preduzeća, u pasivi će se povećati vlasnički tj. sopstveni kapital. S obzirom da povećanje sopstvenog kapitala nije posledica uspešnog poslovanja preduzeća, ovakav poslovni događaj je sa stanovišta uticaja na rezultat poslovanja neutralan.
Pretpostavimo da Aleksandar Petrović osniva inokosno preduzeće za programiranje (izradu softvera), te uplaćuje na tekući račun 10.000 dinara. Bilansno posmatrano, došlo je do formiranja aktive za iznos uplaćenih sredstava i do formiranja vlasničkog (sopstvenog) kapitala u pasivi.
Aktiva (sredstva) Bilans 1 Pasiva (izvori) Tekući račun 10.000 Sopstveni kapital 10.000 Ukupna aktiva 10.000 Ukupna pasiva 10.000
b) Zaduženje predstavlja poslovni događaj koji za posledicu ima povećanje sredstava u preduzeću u obliku gotovine, opreme, robe ili nekog drugog oblika, što sa stanovišta bilansa znači da je došlo do povećanja aktive. Kako preduzeće ima obavezu da vrati novčana sredstva banci ukoliko je u pitanju zaduženje po osnovu kredita, odnosno da plati dobavljaču za isporučeni materijal, robu ili sredstvo u nekom drugom obliku, istovremeno će se u pasivi povećati obaveze za isti iznos. Budući da povećanje sredstava po osnovu zaduženja ne čini vlasnika preduzeća bogatijim nego što je to bio pre zaduženja, i ovaj događaj je sa stanovišta uticaja uspešnost poslovanja neutralan.
Osnovano preduzeće je po osnovu odobrenog kratkoročnog kredita banke kupilo PC računar (osnovno sredstvo) u vrednosti od 5.000 dinara. Bilansno posmatrano, došlo je do povećanja aktive za osnovno sredstvo uz istovremeno povećanje pasive po osnovu obaveze prema banci.
Aktiva (sredstva) Bilans 2 Pasiva (izvori) Tekući račun 10.000 Sopstveni kapital 10.000 Osnovna sredstva 5.000 Kratkoročni kredit 5.000 Ukupna aktiva 15.000 Ukupna pasiva 15.000
Preduzeće je naručilo 20 kompakt diskova od preduzeća Informatičar. Preduzeće Informatičar je isporučilo diskove i fakturu (račun) na 100 dinara. Znači da se imovina preduzeća povećala za 100 dinara. Kako preduzeće još nije izmirilo (platilo) svoju obavezu prema dobavljaču, u pasivi se evidentiraju obaveze prema dobavlajču u visini od 100 dinara.
Aktiva (sredstva) Bilans 3 Pasiva (izvori) Tekući račun 10.000 Sopstveni kapital 10.000 Osnovna sredstva 5.000 Kratkoročni kredit 5.000 Materijal 100 Dobavljači 100 Ukupna aktiva 15.100 Ukupna pasiva 15.100
Iz ovoga možemo izvući jedno pravilo koje glasi: povećanje aktive zbog povećanja pasive mora se uvek odraziti na povećanje zbira bilansa.
c) Povećanje sredstva po osnovu ostvarene dobiti predstavlja povećanje vlasničkog (sopstvenog) kapitala nastalo iz poslovanja preduzeća. S obzirom na to da je u pitanju promena koja je posledica uspešnosti poslovanja preduzeća, o njoj će biti više reči naknadno.
4.2. Smanjenje aktive uz istovremeno smanjenje pasive
Smanjenje aktive uz istovremeno smanjenje pasive označava odliv, tj. smanjenje sredstava u preduzeću i smanjenje izvora (pasive), uz izmenu njihove strukture. Do smanjenja sredstava dolazi:
a) U zavisnosti od pravne forme preduzeća, vlasnici imaju različite mogućnosti za povlačenje sredstava iz preduzeća. Svako povlačenje sredstava iz preduzeća od strane vlasnika preduzeća, za preduzeće predstavlja nepovratan odliv sredstava, najčešće, ali ne i obavezno, u obliku gotovine. Ovo smanjenje aktive posmatrano sa aspekta pasive predstavlja smanjenje vlasničkog (sopstvenog) kapitala. S obzirom na to da ovo smanjenje kapitala nije posledica neuspešnog poslovanja preduzeća, već posledica odluke vlasnika da povuče iz preduzeća deo sredstava kojim je preduzeće raspolagalo, ovakav poslovni događaj je sa stanovišta uspešnosti poslovanja neutralan.
Pretpostavimo da je vlasnik preduzeća za lične potrebe podigao sa tekućeg računa 100 dinara.
Aktiva (sredstva) Bilans 4 Pasiva (izvori) Tekući račun 9.900 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Kratkoročni kredit 5.000 Materijal 100 Dobavljači 100 Ukupna aktiva 15.000 Ukupna pasiva 15.000
Naravno, istovremeno smanjenje aktive i pasive za isti iznos će imati za posledicu smanjenje bilansnog zbira za taj iznos.
b) Razduženje nastaje kada preduzeće izmiri npr. svoje obaveze prema banci, ukoliko je u pitanju vraćanje glavnice primljenog kredita, prema dobavljačima ukoliko je u pitanju plaćanje po fakturi za primljen materijal, robu, osnovno sredstvo ili neku izvršenu uslugu i sl. Izmirivanjem svoje obaveze preduzeću se smanjuju sredstva u obliku gotovine, što predstavlja smanjenje aktive, a istovremeno dolazi i smanjenje obaveza za isti iznos u pasivi. Ovakav događaj je sa stanovišta rezultata poslovanja neutralan.
Pretpostavimo sada da je vlasnik preduzeća odlučio da odmah isplati polovinu svoje obaveze prema banci (pretpostavljamo da banka preduzeću nije obračunala kamatu).
Sada će se u bilansu smanjiti aktiva zbog odliva gotovine, ali će se istovremeno smanjiti i obaveze prema banci, iskazane u pasivi, za taj iznos.
Aktiva (sredstva) Bilans 5 Pasiva (izvori) Tekući račun 7.400 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Kratkoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 100 Ukupna aktiva 12.500 Ukupna pasiva 12.500
c) Poslovanje sa gubitkom znači da je u procesu poslovanja preduzeće izgubilo deo svojih sredstava. Preduzeće je poslovalo sa gubitkom ukoliko je sopstveni kapital (sopstveni kapital = imovina – obaveze) na kraju obračunskog perioda manji nego što je bio na početku obračunskog perioda, a da to smanjenje sopstvenog kapitala nije posledica povlačenja vlasnika. Gubitak označava gubitak sredstava u aktivi, što posmatrano sa aspekta pasive znači gubitak sopstvenog (vlasničkog) kapitala. Posledica gubitka je to da su vlasnici preduzeća nepovratno izgubili deo sredstava koje su uložili u preduzeće. Pošto je u pitanju događaj nastao kao posledica neuspešnog poslovanja preduzeća, o njemu će biti više reči naknadno.
4.3. Promene u strukturi aktive (povećanje aktive uz istovremeno smanjenje aktive za isti iznos)
Promene u strukturi aktive nastaju pretvaranjem jednog oblika sredstava u drugi. Dakle, ne dolazi ni do kakvih promena u pasivi bilansa (u izvorima finansiranja), već isključivo u promeni strukture sredstava. Bilansni zbir ostaje, prema tome, nepromenjen.
Pretpostavimo sada da se sa tekućeg računa podigne 500 dinara. To znači da će se sredstva ne tekućem računu smanjiti za 500 dinara, ali znači i da će se sada na blagajni preduzeća nalaziti 500 dinara.
Aktiva (sredstva) Bilans 6 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.900 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Kratkoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 100 Blagajna 500 Ukupna aktiva 12.500 Ukupna pasiva 12.500
4.4. Promene u strukturi pasive (povećanje pasive uz istovremeno smanjenje pasive za isti iznos)
Promene u strukturi pasive nastaju pretvaranjem jednog izvora finansiranja sredstava u drugi izvor. Dakle, jedan oblik izvora se povećava, a drugi se smanjuje za isti iznos. Prema tome, ni u ovom slučaju ne dolazi do promene bilansnog zbira. Pri tome, može doći do: a) pretvaranje jedne obaveze u drugu, b) pretvaranje soptvenog kapitala u obaveze, ili c) pretvaranja obaveza u sopstveni kapital.
a) Ukoliko je reč o izmeni u strukturi obaveza zamenom jedne vrste obaveza drugom, do zamene obaveza može nastupiti kod istog poverioca ili kod različitih poverilaca.
Na molbu vlasnika, banka nam je konvertovala kratkoročni kredit u dugoročni kredit (produžila rok otplate na rok duži od godinu dana).
Aktiva (sredstva) Bilans 7 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.900 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 100 Blagajna 500 Ukupna aktiva 12.500 Ukupna pasiva 12.500
b) Pretvaranje sopstvenog kapitala u obaveze znači da je izgubljen deo sopstvenog kapitala. Pošto je reč o promeni koja je od uticaja na rezultat poslovanja, o tome će biti reči u narednom delu.
c) Pretvaranje obaveza u sopstveni kapital znači da je došlo do povećanja sopstvenog kapitala, odnosno da je reč o promeni koja je od uticaja na rezultat poslovanja, te će shodno tome biti predmet razmatranje narednog dela.
4.5. Evidentiranje ekonomskih promena (događaja) koje utiču na rezultat poslovanja – neekvivalentne promene
Prikazani poslovni događaji nisu uticali niti na povećanje niti na smanjenje vlasničkog (sopstvenog) kapitala kao posledice ostvarenog rezultata poslovanja preduzeća. Vlasnici, međutim, u preduzeća ulažu sredstva, odnosno posmatrano sa aspekta pasive – kapital, sa ciljem njegovog uvećavanja.
Poslovni događaji koji utiču na rezultat poslovanja, bilansno posmatrano, nastaju kao:
Kako je sopstveni kapital razlika između imovine iskazane u aktivi i obaveza iskazanih u pasivi, sopstveni kapital će se uvećati svaki put kada dođe do povećanja imovine koje nije praćeno povećanjem obaveza ili kada dođe do smanjenja obaveza koje nije praćeno smanjenjem imovine.
S druge strane, sopstveni kapital će se umanjiti kada dođe do smanjenja imovine koje nije praćeno smanjem obaveza ili kada dođe do povećanja obaveza koje nije praćeno povećanjem imovine.
Prihodima se nazivaju sva povećanja sopstvenog kapitala nastala kao posledica poslovanja preduzeća (dakle ne po osnovu vlasničkih ulaganja), a rashodima smanjenja sopstvenog kapitala nastala kao posledica poslovanja preduzeća.
4.5.1. Obuhvatanja rashoda i prihoda na poziciji sopstveni kapital
Posmatrano sa aspekta bilansnih promena, neekvivalentne promene nastaju:
4.5.1.1. Povećanje aktive uz istovremeno povećanje pasive zbog nastanka prihoda
Uzmimo da je naše preduzeće izradilo i prodalo softver (program) za vođenje knjigovodstva preduzeću „Računovođa”. Softver je isporučen uz fakturu koja glasi na 1.000 dinara. Preduzeće „Računovođa” treba da svoju obavezu izmiri u roku od 15 dana. Rečeno je da je trenutak prodaje onaj trenutak kada preduzeće ispuni svoju ugovornu obavezu, odnosno isporuči proizvod (uslugu) na ugovoreno mesto i ispostavi fakturu, bez obzira na to što kupac proizvoda (usluge) još uvek nije platio, odnosno nije izmirio svoju obavezu.
Prodajom proizvoda (usluge) preduzeće je steklo potraživanje od kupca. Ovo potraživanje, kao i svaka druga imovina se vodi u aktivi, što znači da je došlo do povećanja aktive. Pozicija potraživanja od kupaca se u knjigovodstvu skraćeno zove – Kupci. S obzirom na to da za novostečenu imovinu (u obliku potraživanja) preduzeće nema nikakvu obavezu ni prema kome, to znači da je vlasnik preduzeća bogatiji za 1000 dinara, odnosno da se sopstveni kapital povećao za taj iznos.
Aktiva (sredstva) Bilans 8 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.900 Sopstveni kapital 10.900 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 100 Blagajna 500 Kupci 1.000 Ukupna aktiva 13.500 Ukupna pasiva 13.500
4.5.1.2. Smanjenje aktive uz istovremeno smanjenje pasive zbog nastanka rashoda
Svako preduzeće u toku svog poslovanja mora određena sredstva i da utroši. Troškovi su vrednosno izraženi utrošci, a prema metodi ukupnih troškova koja se kod nas primenjuje, svi troškovi obračunskog perioda predstavljaju rashode obračunskog perioda. Zbog toga ćemo u ovom delu udžbenika izjednačiti pojam troškova sa pojmom rashoda.
Pretpostavimo sada da je naše preduzeće sa tekućeg računa uplatilo 100 dinara na račun Elektrodistribucije za troškove struje. Plaćanjem troškova električne energije preduzeću se smanjio iznos novčanih sredstava sa tekućeg računa, što znači da je došlo do smanjenja aktive. Kako ovo smanjenje aktive nije nastalo izmirenjem neke obaveze, već se smanjila imovina vlasnika preduzeća, odnosno vlasnički (sopstveni) kapital, za 100 dinara će se umanjiti pozicija sopstvenog kapitala u pasivi.
Aktiva (sredstva) Bilans 9 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.800 Sopstveni kapital 10.800 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 100 Blagajna 500 Kupci 1.000 Ukupna aktiva 13.400 Ukupna pasiva 13.400
4.5.1.3. Pretvaranje obaveza u sopstveni kapital zbog nastalog prihoda
Pretpostavimo sada da isporučilac (prodavac) diskova odobri našem preduzeću knjižnim pismom 10 dinara na ime ugovorne kazne zbog kašnjenja sa isporukom diskova. Odobrenje knjižnim pismom znači da je prodavac odobrio umanjenje fakturisane vrednosti (cene) diskova. To znači da sada obaveza našeg preduzeća ne iznosi više 100 dinara već 90 dinara, odnosno došlo je do smanjenja obaveza. S obzirom da umanjenje obaveza nije praćeno i smanjenjem sredstava preduzeća, proizilazi da je vlasnik preduzeća zbog umanjene obaveze postao bogatiji, odnosno da se sopstveni kapital uvećao za tih 10 dinara.
Aktiva (sredstva) Bilans 10 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.800 Sopstveni kapital 10.810 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 90 Blagajna 500 Kupci 1.000 Ukupna aktiva 13.400 Ukupna pasiva 13.400
Naravno da kad god je u pitanju promena u strukturi pasive ili promena u strukturi aktive ne dolazi do promene bilansnog zbira.
4.5.1.4. Pretvaranje sopstvenog kapitala u obaveze zbog nastalog rashoda
Kada se povećaju obaveze preduzeća, a da se pri tome nisu povećala sredstva preduzeća, to znači da će preduzeće morati da te obaveze izmiri, odnosno da će nastati odliv sredstava po tom osnovu, a to za vlasnika preduzeća znači da je osiromašio za nastale obaveze. Pretpostavimo da je preduzeće kažnjeno sa 5 dinara (stiglo rešenje) zbog neadekvatne protivpožarne zaštite. U pasivi su nastale obaveze za 5 dinara, a s obzirom na to da nastanak ovih obaveza nije propraćen nikakvim prilivom sredstava, znači da se sopstveni kapital smanjio za 5 dinara.
Aktiva (sredstva) Bilans 11 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.800 Sopstveni kapital 10.805 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 90 Blagajna 500 Obaveze za kaznu 5 Kupci 1.000 Ukupna aktiva 13.400 Ukupna pasiva 13.400
4.5.2. Raščlanjavanje sopstvenog kapitala i obuhvatanje prihoda i rashoda preko računa gubitka i dobitka
Osnovni zadatak knjigovodstva je utvrđivanje finansijskog rezultata. Kada bi vlasnik prikazanog preduzeća želeo da utvrdi finansijski rezutat za određeni period, on bi morao da oduzme od vrednosti sopstvenog kapitala iz poslednjeg bilansa vrednost sopstvenog kapitala iz bilansa prethodnog perioda. Problem koji se ovde pojavljuje jeste taj što razlika između vrednosti sopstvenog kapitala prethodnog perioda i vrednosti sopstvenog kapitala prema poslednjem bilansu nije jednaka ostvarenom finansijskom rezultatu ukoliko je u tom periodu došlo do novih vlasničkih uloga ili do povlačenja vlasničkih uloga. Jer dodatno ulaganje vlasnika ne predstavlja pozitivan rezultat poslovanja preduzeća, niti povlačenje uloga vlasnika predstavlja ostvaren negativan rezultat poslovanja. Dakle, povećanje ili smanjenje sopstvenog kapitala ustanovljeno direktnim sučeljavanjem sopstvenog kapitala na kraju sa iznosom na početku perioda, potrebno je korigovati za sva ulaganja vlasnika (novi ulozi) i za sva povlačenja uloga vlasnika. Ovako izračunat finansijski rezultat ne bi imao veliku informacionu vrednost, jer bi ostalo nepoznato na koji način je došlo do povećanja, odnosno smanjenja sopstvenog kapitala. Dakle, evidentiranje poslovnih događaja (promena) direktno preko računa sopstvenog kapitala onemogućava utvrđivanje finansijskog rezultata direktnim sučeljavanjem sopstvenog kapitala na kraju sa iznosom na početku perioda.
Ovaj problem je rešen uvođenjem prihoda i rashoda. Evidentiranjem prihoda i rashoda na posebnoj bilansnoj poziciji – finansijski rezultat, omogućava se uvid u ostvareni finansijski rezultat (novoformirani kapital) u svakom trenutku, bez dopunskog rada oko izdavanja efekata usled povećanja i smanjenja transfera kapitala. Prihodi, prema tome, predstavljaju prirast sopstvenog kapitala ostvaren poslovanjem preduzeća, a rashodi smanjenje sopstvenog kapitala nastalo kao posledica poslovanja, dok se novi ulozi i povlačenje uloga od strane vlasnika evidentiraju neposredno na poziciji sopstveni kapital. Na ovaj način je omogućeno neposredno utvrđivanje finansijskog rezultata, a razvrstavanjem prihoda i rashoda na poslovne, finansijske i vanredne dobija se segmentiran finansijski rezultat zadovoljavajućeg informacionog sadržaja. Prema tome, finansijski rezultat se utvrđuje kao razlika između prihoda i rashoda
Dakle, umesto registovanja promena neposredno na sopstvenom kapitalu, povećanje sopstvenog kapitala ostvareno poslovanjem preduzeća će se obuhvatati preko samostalnih pozicija rashoda i prihoda. Rashodi i prihodi se ne obuhvataju u bilansu stanja, već na bilansu uspeha, koji, dakle, predstavlja potkonto sopstvenog kapitala.
Sve poslovne promene koje dovode do pojave rashoda i prihoda nazivaju se neekvivalentne promene, dok se sve promene koje tangiraju isključivo račune aktive i/ili račune pasive nazivaju ekvivalentne promene.
Uočljivo je to da prve dve vrste bilansnih promena (povećanje aktive uz istovremeno povećanje pasive i smanjenje aktive uz istovremeno smanjenje pasive), ukoliko je reč o neekvivalentnim promenama, na sledeći način utiču na bilans:
4.5.2.1. Povećanje aktive usled pojave prihoda
Prodaja softvera je prva promena koja tangira račun uspeha. Umesto neposrednog povećavanja sopstvenog kapitala, sada će se sopstveni kapital posredno povećati evidentiranjem prihoda na računu gubitka i gubitka.
Prodaja softvera za 1.000 dinara će se sada evidentirati na sledeći način.
Aktiva (sredstva) Bilans 8 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.900 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 100 Blagajna 500 Kupci 1.000 Ukupna aktiva 13.500 Ukupna pasiva 12.500
Rashodi Račun uspeha 1 Prihodi Prihodi od prodaje 1.000
Naravno, sada bilans br. 8. nije pravi bilans jer ga ne odlikuje ravnoteža leve i desne strane. Ravnoteža bi se uspostavila dodavanjem prihoda u pasivu bilansa.
4.5.2.2. Smanjenje aktive usled pojave rashoda
Uplata od 100 dinara na račun Elektrodistribucije za troškove električne energije bi se dala evidentirati na sledeći način:
Aktiva (sredstva) Bilans 9 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.800 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 100 Blagajna 500 Kupci 1.000 Ukupna aktiva 13.400 Ukupna pasiva 12.500
Rashodi Račun uspeha 2 Prihodi Troškovi-Rashodi 100 Prihodi od prodaje 1.000
4.5.2.3. Smanjenje pasive usled pojave prihoda
Sada će se pristiglo knjižno odobrenje na 10 dinara evidentirati na sledeći način:
Aktiva (sredstva) Bilans 10 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.800 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 90 Blagajna 500 Kupci 1.000 Ukupna aktiva 13.400 Ukupna pasiva 12.490
Rashodi Račun uspeha 3 Prihodi Troškovi–Rashodi 100 Prihodi od prodaje 1.000 Ostali prihodi 10
4.5.2.4. Povećanje pasive usled pojave rashoda
Pristiglo rešenje inspekcije kojom se kažnjava preduzeće sa 5 dinara zbog neadekvatne protivpožarne zaštite će se sada evidentirati na sledeći način:
Aktiva (sredstva) Bilans 11 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.800 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 90 Blagajna 500 Obaveze za kaznu 5 Kupci 1.000 Ukupna aktiva 13.400 Ukupna pasiva 12.495
Rashodi Račun uspeha 4 Prihodi Troškovi–Rashodi 100 Prihodi od prodaje 1.000 Ostali rashodi 5 Ostali prihodi 10
4.5.3. Zaključivanje računa gubitka i dobitka i integrisanje rezultata u bilans
Postavlja se pitanje kako na kraju obračunskog perioda prihodi i rashodi utiču na bilans, odnosno kako se likvidiraju. S obzirom na to da je račun gubitka i dobitka (račun uspeha) analitički konto sopstvenog kapitala, nužno ga je pri zaključivanju poslovnih knjiga integrisati u sopstveni kapital u bilansu stanja. To se radi tako što se unese razlika, saldo, na manju stranu.
Rashodi Račun uspeha 5 Prihodi Troškovi–Rashodi 100 Prihodi od prodaje 1.000 Ostali rashodi 5 Ostali prihodi 10 Prenos dobitka 905
Kada su prihodi veći od rashoda, znači da je preduzeće ostvarilo dobitak, a kada su rashodi veći od prihoda, preduzeće je izgubilo deo soptvenog kapitala, odnosno poslovalo je sa gubitkom.
Aktiva (sredstva) Bilans 12 Pasiva (izvori) Tekući račun 6.800 Sopstveni kapital 9.900 Osnovna sredstva 5.000 Dugoročni kredit 2.500 Materijal 100 Dobavljači 90 Blagajna 500 Obaveze za kaznu 5 Kupci 1.000 Preneti dobitak 905 Ukupna aktiva 13.400 Ukupna pasiva 13.400
Nakon integrisanja finansijskog rezultata u bilans stanja, ponovo je uspostavljena bilansna ravnoteža.
Naravno da utvrđivanju uspeha obračunskog perioda mora da prethodi evidentiranje svih rashoda i prihoda perioda. Rashode perioda čine poslovni rashodi, finansijski rashodi i vanredni rashodi. U poslovne rashode perioda, prema našim propisima, spadaju svi troškovi po vrstama (troškovi materijala, troškovi ličnih dohodaka zaposlenih, troškovi amortizacije i rezervisanja, troškovi raznih usluga koje su izvršile druga preduzeća). Finansijske rashode čine rashodi po osnovu kamata, negativnih kursnih razlika i dr., dok vanredne rashode čine rashodi po osnovu katastrofa i elementarnih nepogoda i ostalih retkih i neočekivanih događaja.[1] Mi smo u našem primeru apstrahovali sve ostale rashode perioda u cilju povećavanja preglednosti i jasnosti.
Uočljivo je da, za razliku od bilansa stanja koji pokazuje stanje sredstava i izvora na određeni dan, bilans uspeha predstavlja nominalni, obračunski, kumulativni finansijski izveštaj, sastavljen za određeni vremenski period. 4.6. Primer otvaranja bilansa i evidentiranja poslovnih događaja putem sukcesivnih bilansa
Na osnovu izvršenog popisa utvrđeno je da uslužno preduzeće „Etilen” za hemijsko čišćenje, vlasnika Bojana Prvulovića na dan 01.01.2005. godine, ima sledeća sredstva i izvore sredstava:
Sredstva Vrednost u dinarima
Izvori sredstava
Na osnovu datog popisa – inventara sastaviti početni bilans stanja.
Aktiva Bilans stanja 0 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 386.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 30.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 40.000 4. Potraživanja od kupaca 15.000 4. Dobavljači 20.000 5. Tekući (poslovni) račun 20.000 6. Blagajna 1.000 476.000 476.000
Bilans iz prikazanog primera se nalazi u ravnoteži, što ukazuje na to da su sve bilansne pozicije pravilno unete.
Evidentirajte sledeće poslovne događaje (promene) koji su nastali tokom januara tekuće godine putem sukcesivnih bilansa. Izvršiti evidentiranje poslovnih promena obuhvatanjem prihoda i rashoda neposredno preko pozicije sopstveni kapital, a zatim pomoću računa gubitka i dobitka.
1) Vlasnik preduzeća je iz ličnih izvora uplatio na tekući (poslovni) račun preduzeća 2.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 1 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 388.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 30.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 40.000 4. Potraživanja od kupaca 15.000 4. Dobavljači 20.000 5. Tekući (poslovni) račun 22.000 6. Blagajna 1.000 478.000 478.000
Šta se dogodilo u bilansu nakon ovog poslovnog događaja? Za iznos uplaćenih sredstva povećala su se novčana sredstva na tekućem računu preduzeća (aktiva), uz istovremeno povećanje vlasničkog (sopstvenog) kapitala za isti iznos (pasiva). S obzirom na to da je došlo do priliva sredstava iz okruženja u preduzeće, reč je o povećanju aktive uz istovremeno povećanje pasive. Zbir bilansa je zbog priliva sredstva spolja porastao za 2000 dinara.
2) Po fakturi dobavljača br. 9 kupljen je materijal za 10.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 2 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 388.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 30.000 3. Materijal 50.000 3. Kratkoročni krediti 40.000 4. Potraživanja od kupaca 15.000 4. Dobavljači 30.000 5. Tekući (poslovni) račun 22.000 6. Blagajna 1.000 488.000 488.000
Iz priloženog se vidi da je i ovaj događaj doveo do povećanja sredstava u aktivi i povećanja za isti iznos jedne pozicije pasive. Za iznos nabavljenog materijala povećana je postojeća zaliha materijala, tj. aktiva. Međutim, istovremeno je porasla i obaveza preduzeća prema dobavljačima za isti iznos, odnosno pasiva. Sve ostale bilansne pozicije miruju. S obzirom na to da je došlo do priliva sredstava iz okruženja u preduzeće, ponovo je u pitanju povećanje aktive uz istovremeno povećanje pasive. Zbir bilansa je zbog priliva sredstva spolja porastao za 10.000 dinara.
3) Prema izvodu banke br. 2, plaćeno je dobavljačima 5.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 3 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 388.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 30.000 3. Materijal 50.000 3. Kratkoročni krediti 40.000 4. Potraživanja od kupaca 15.000 4. Dobavljači 25.000 5. Tekući (poslovni) račun 17.000 6. Blagajna 1.000 483.000 483.000
Ova promena je izazvala smanjenje novčanih sredstava sa tekućeg računa (aktiva), uz istovremeno smanjenje obaveza prema dobavljačima za isti iznos (pasiva). U pitanju je, prema tome smanjenje aktive uz istovremeno smanjenje pasive. Odlivanje sredstva iz preduzeća imalo je za posledicu smanjenje zbira bilansa.
4) Vlasnik preduzeća je za lične potreba podigao sa tekućeg računa 1.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 4 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 30.000 3. Materijal 50.000 3. Kratkoročni krediti 40.000 4. Potraživanja od kupaca 15.000 4. Dobavljači 25.000 5. Tekući (poslovni) račun 16.000 6. Blagajna 1.000 482.000 482.000
Prema tome, došlo je do smanjenja sredstava u aktivi uz smanjenje sopstvenog kapitala u pasivi. Prirodno, opet je došlo i do smanjenja zbira bilansa.
5) Po izvodu br. 5 kupac je platio 8.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 5 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 30.000 3. Materijal 50.000 3. Kratkoročni krediti 40.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 25.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 1.000 482.000 482.000
6) Na molbu vlasnika, banka nam je konvertovala kratkoročni kredit od 10.000 dinara. u dugoročni kredit.
Aktiva Bilans stanja 6 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 50.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 25.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 1.000 482.000 482.000
U pitanju je zamena jedne vrste obaveza (kratkoročnog kredita) za drugu vrstu obaveza (kratkoročnog kredita) kod istog poverioca. Sa aspekta bilansnih promena u pitanju je treći tip bilansnih promena – promena u strukturi pasive, u kom slučaju ne dolazi do promene bilansnog zbira.
a) Obuhvatanja rashoda i prihoda na poziciji sopstveni kapital
7) Po trebovanju materijala br. 1 utrošeno je materijala za 10.000 dinara.
Tokom poslovanja preduzeća dolazi do trošenja sredstava, što predstavlja po pravilu uslov za odvijanje poslovnog procesa. Kako je sopstveni kapital jednak razlici imovine i obaveza, svako smanjenje imovine, bez smanjivanja obaveza, znači da je nastupilo smanjenje sopstvenog kapitala. Dakle, reč je o drugoj vrsti bilansnih promena – smanjenje aktive uz istovremeno smanjenje pasive.
Aktiva Bilans stanja 7 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 377.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 25.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 1.000 472.000 472.000
8) Stigao je račun br. 5 za utrošenu električnu energiju u tekućem mesecu na 2.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 8 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 375.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 27.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 1.000 472.000 472.000
Ovaj događaj je doveo do četvrtog tipa bilansnih promena – promene u strukturi pasive. Dakle, povećavanje obaveza, bez povećanja sredstava označava smanjenje sopstvenog kapitala.
9) Na blagajnu je uplaćeno za izvršene usluge pranja 20.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 9 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 395.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 27.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 21.000 492.000 492.000
U slučaju prodaje (relalizacije) proizvoda (robe), odnosno u našem primeru usluga, dolazi do povećanja sredstava, u obliku novca u blagajni ili potraživanja od kupaca, ukoliko je usluga fakturisana a nije naplaćena. Kako je sopstveni kapital jednak razlici imovine i obaveza, svako povećanje imovine, bez povećanja obaveza, znači da je došlo do povećanja sopstvenog kapitala. Dakle, reč je o prvoj vrsti bilansnih promena – povećanje aktive uz istovremeno povećanje pasive.
10) Dobavljač za materijal nas knjižnim pismom br. 6. obaveštava da nam je odobrio 100 dinara na ime ugovorene kazne zbog zakašnjenja u isporuci materijala.
Aktiva Bilans stanja 10 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 395.100 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 26.900 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 21.000 492.000 492.000
Kako je sopstveni kapital jednak razlici imovine i obaveza, svako smanjenje obaveza koje ne dovodi do smanjenja imovine, označava da je došlo do povećanja sopstvenog kapitala. Ovaj događaj je doveo do četvrte vrste bilansnih promena – promene u strukturi pasive.
11) Za primljenu fakturu za električnu energiju, koja nije plaćena u ugovorenom roku, Elektroprivreda je obračunala zateznu kamatu u iznosu od 100 dinara.
Aktiva Bilans stanja 11 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 395.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 27.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 21.000 492.000 492.000
Imajući u vidu da preduzeće nije platilo zateznu kamatu, njene obaveze prema svom dobavljaču Elektrodistribuciji se povećavaju za iznos zatezne kamate. S obzirom da ovo povećanje obaveza (pasive) nije praćeno povećanjem imovine, reč je o smanjenju sopstvenog kapitala, odnosno o bilansnoj promeni broj četiri – promena u strukturi pasive. Kada zatezna kamata bude plaćena, tada će doći do smanjenja obaveze prema dobavljaču uz istovremeno smanjenje novca na tekućem računu.
b) Raščlanjavanje sopstvenog kapitala i obuhvatanje prihoda i rashoda putem računa gubitka i gubitka
Sada će se promene br. 7, 8, 9, 10 i 11 obuhvatiti na sledeći način:
7. Po trebovanju materijala br. 1 utrošeno je materijala za 10.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 7 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 25.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 1.000 472.000 482.000
Ovi troškovi – rashodi će se dakle, obuvatiti izvan bilansa stanja, na računu dobitka i gubitka.
Rashodi Račun dobitka i gubitka 1 Prihodi
1. Poslovni rashodi 10.000
Uvođenjem računa dobitka i gubitka, bilans stanja više nije u automatskoj ravnoteži nakon prve tzv. neekvivalentne promene. Ravnoteža ne postoji, jer se povećanje i smanjenje sopstvenog kapitala više ne evidentira neposredno na poziciji sopstvenog kapitala, već posredno preko prihoda i rashoda. Stoga, ravnoteža postoji tek kada se finansijski rezultat integriše u sopstveni kapital.
8. Stigao je račun br. 5 za utrošenu električnu energiju u tekućem mesecu na 2.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 8 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 27.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 1.000 472.000 484.000
Rashodi Račun dobitka i gubitka 2 Prihodi
1. Poslovni rashodi 12.000
9. Na blagajnu je uplaćeno za izvršene usluge pranja 20.000 dinara.
Aktiva Bilans stanja 9 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 27.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 21.000 492.000 484.000
Rashodi Račun dobitka i gubitka 3 Prihodi
1. Poslovni rashodi 12.000 1.Prihodi od prodaje roba i usluga 20.000
10. Dobavljač za materijal nas knjižnim pismom br. 6. obaveštava da nam je odobrio 100 dinara na ime ugovorene kazne zbog zakašnjenja u isporuci materijala.
Aktiva Bilans stanja 10 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 26.900 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 21.000 492.000 483.900
Rashodi Račun dobitka i gubitka 4 Prihodi
1. Poslovni rashodi 12.000 1. Prihodi od prodaje roba i usluga 20.000 Ostali prihodi 100
11. Za primljenu fakturu za električnu energiju, koja nije plaćena u ugovorenom roku, Elektroprivreda je obračunala zateznu kamatu u iznosu od 100 dinara.
Aktiva Bilans stanja 11 Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 27.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 6. Blagajna 21.000 492.000 484.000
Rashodi Račun dobitka i gubitka 5 Prihodi
1. Poslovni rashodi 12.000 1. Prihodi od prodaje roba i usluga 20.000 2.Finansijski rashodi 100 Ostali prihodi 100
I u jedanaestoj promeni, opet imamo slučaj povećanja pasive usled pojave rashoda. Dakle, prihodi nastaju ili povećanjem aktive, pri čemu ne dolazi do promena u obavezama preduzeća, ili usled smanjenja obaveza, pri čemu ne dolazi do promena nad imovinom preduzeća.
S druge strane rashodi nastaju ili smanjenjem imovine preduzeća, pri čemu ne dolazi do smanjenja obaveza, ili povećanjem obaveza koje nije praćeno povećanjem imovine.
c) Zaključivanje računa gubitka i dobitka i integrisanje rezultata u bilans
Rashodi Bilans uspeha za period od 01.01.2005–31.12.2005. Prihodi
1. Poslovni rashodi 12.000 1. Prihodi od prodaje roba i usluga 20.000 2. Ostali rashodi 100 2. Ostali prihodi 100 3. Prenos dobitka 8.000
Aktiva Bilans stanja na dan 01.01.2006. Pasiva
1. Građevinski objekti 100.000 1. Sopstveni kapital 387.000 2. Oprema 300.000 2. Dugoročni krediti 40.000 3. Materijal 40.000 3. Kratkoročni krediti 30.000 4. Potraživanja od kupaca 7.000 4. Dobavljači 27.000 5. Tekući (poslovni) račun 24.000 5. Dobit 8.000 6. Blagajna 21.000 492.000 492.000
[1] Rashodi će biti elaborirani u glavi: Obuhvatanje troškova i rashoda.
Podesi kao favorit
Bookmark
Čitanja: 6519 Komentari (0)
 Napišite komentar
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
RSS link na komentare
Pretraga čitaonice
Novo u čitaonici
- Sporazum o uslovima saradnje
- Seminarski Radovi
- 100% Kvalitetni Diplomski radovi, Seminarski, Maturski Radovi.
- Uplati mi dopunu - Nova vrsta SMS prevare
- Minecraf Cheap Dedicated Servers - FenixVPS
- Mi radimo internet marketing - hocete kupce?
- MATURSKI RAD
- Kako Lijepo Napisati Maturalni Rad
- Isplata AlertPay-a za Srbiju i Hrvatsku
- Šta će poslodavci zahtevati u 2013.?
- Ova zanimanja će vam najlakše doneti posao
Komentari
|
• Kontakt Dobar dan! Zanima me koliko bi kostao i ako je moguce napist... |
|
• 20000 milja pod morem - Žil V... Hvala sto ste ovo prepricali |
|
• DUGA - Dinko Šimunović Lijepo opisan piščev život,  no ipak bi se moglo malo ...
|