Seminarski Maturski Diplomski Rad

Pretraga Zabava O nama Kontakt
 
Nafta PDF Štampa
Nafta spada u tečna goriva. Gusta uljasta tečnost, nalazi se ispod zemlje. Nastala je raspadanjem biljnih I životinjskih uginulih organizama na odgovarajućoj temperaturi I pritisku, bez kiseonika. Stvara se taloženjem. U zemlji se nalaze rezervoari (gnezda) nafte, na dubinama od 9000m u svetu, kod nas na 5000m. Pratioci nafte su prirodni, zemni gas (metan, etan, propan, butan), može biti praćena azotom, vodonikom, ugljen monoksidom, slanom vodom (ima korozivno dejstvo). Sirova nafta se mora prečistiti pre upotrebe. Po hemijskom sastavu nafta je, smeša ugljovodonika kao što su alkani, cikloalkani, aromatični ugljovodonici, benzen. Neke nafte sadrže I gvoždje, nikal I molibden(katalitički otrovi). Osnovne osobine nafte su svetložuta-crvema ili mrka crna boja. Lake nafte, one poseduju niže ugljovodonike u sebi su svetlije boje, a teške sa višim ugljovodonicima su tamnije boje. Miris može biti prijatan I neprijatan, prijatan od aromatičnih ugljovodonika (podseća na kedar), a neprijatan od sumpora I njegovih jedinjenja. Gustina nafte je 0.7 – 0.9 cm3, lakša je od vode (1,4 gustina gruzijske, meksičke nafte). Viskozitet se kreće od lakše pokretljivih do teških, zavisno od njihovog sastava. Toplotna moć nafte je 40.000 – 48.000 kj/kg. Nafta spada u izolatore. Molekulska masa je 240-290. Klasifikacija prema sadržaju sumopra:

-         NS, nisko sumporne

-         SS, srednje sumoprne

-         VS, visoko sumporne

-         VSS,veoma visoko sumporne

 

Kvalitet nafte zavisi od sadržaja NaCl i sumpora, koja količina benzina nastaje prilikom destilacije.

 

Transport:

-         morski transport, tankerima se prenose veće količine nafte

-         rečni transport, kao i kod morskog, tankerima se prenose velike količine

-         železnica I autocisterne, ne preose se velike količine i to na manje razdaljine

-         naftovodi, sistem cevi, automatizovan proces, najpopularniji vid, transportuje se iz jedne u drugu državu, veće količine, velika razdaljina

 

Skladištenje:

- u rezervoarima, cisternama, metalne buradi. Ispod ili iznad zemlje. Mora se truditi da budu što dalje od nasteljenih mesta.


Prerada se sadrži iz tri postupka:

-         primarna prerada

-         sekundarna prerada

-         dorada

 

  1. Preradom 80% odlazi na goruva, a 20% na masti, ulja, petrol, koks. Dva postupka:

-         Sirova nafta ulazi u zagrejanu peć I zagreva se na temperaturi od 380 stepeni I pritisku od 100 kpa, zatim ulazi u frakcionu kolonu tako zagrejana, jedan deo u vidu pare, I deo u tečnosti. Što se penje ka vrhu frakcione kolone temperatura je niža, najviša je na dnu. Na vrhu se nalazi otvor gde izlazi para nafte. Tu se nalazi rafinerijski gas, temperatura 35 stepeni(propan I butan). Sledeća frakcija se destiluje, izlazi benzin, temperatura od 35-200 stepeni. Benzin može biti laki od 35-150 I teški od 150-200 stepeni, laki se koristi za motorne benzine, pogone, sirovina za petrohemijsku industriju, a teški kao rastvarač nafte, ulazi u sastav dizel goriva. Sledeća frakcija se destiluje na temperaturi od 150-280 stepeni I tu izlazi petroleon, ulazi u sastav dizel goriva, koristi se za pogon automobila, traktora. Sledeća gasna ulja mogu biti laka  (220-350 stepeni), to su D1 I D2, I teška (350-380 stepeni) D3 I D4. Na dnu ostaje atmosferski ostatak, nakon frakcione destilacije. Koristi se kao ulje za loženje, mazut. Kao sirovina za vakuum I kao sirovina za krekovanje.

-         Atmosferki ostatak ulazi u peć pod 380 stepeni I pritiskom manjim od atmosferskog, I opet ulazi u frakcionu kolonu, kao proizvod nastaju razne vrste ulja. Mašinsko, cilindrično, ne mogu se koristiti zbog sumpora, smole, katran, ona se prečiščavaju, pa nastaju motorna, hidraulična ulja, koja mogu da služe sada za podmazivanje. Ostatak na kraju je tečnost, bitumen/asfalt, koristi se za krovove, puteve. Čvrsti ugljovodonici, prave se parafinske sveće, za premazivanje obuće, podova. Parafinsko ulje, vazelin po sastavu.

 

  1. Sekundarna prerada ima dva postupka I cilj je da se ovom preradom dobiju ugljovodonici kojih ema, kako bi se poboljšao kvalitet:

-         Krekovanje, proces cepanja viših ugljovodonika na povišenoj temperaturi I pritisku uz katalizatore.

-         Reforming proces, dobijaju se benzini većeg oktanskog broja.

 

3.   Dorada, služi da se proizvodima iz primarne I sekundarne prerade dodaju aditivi (antikorozivne, antidetonatorske, antioksidacione supstance I organske boje).

Komentari (0)Add Comment
feedRSS link na komentare

Napišite komentar

busy