|
Zaharije Orfelin rodjen je u Vukovaru, bio je istoričar, umetnik, kaligraf, pesnik, pisac udžbenika, pedagoški pisac, grafičar.
Napisao je prvi slovenski bukvar.
1768. objavio je u Veneciji „Slavenosrpski magazin“, prvi časopis na čitavom slovenskom jugu (i kod nas). Pisao je na slavenosrpskom jeziku.
Značajno delo „Žitija Petra velikog“, objavio u Veneciji 1772. godine.
Tema pesme „Plač Serbiji“ je u pravo plač srbije, koja je izgubila slobodu i staru slavu. Lirski subjekt pesme je Srbija koja proliva gorke suze nad svojom sudbinom, i nad sudbinom svoga naroda. Govori u prvom licu jednine ženskog roda. Sbija je data u slici nejake žene koju su ponizili, isprebijali, zube joj polomili.
Srbija je personifikovana, pemsa je rodoljubiva.
Književni uzor: Orfelin je ovu pesmu napisao op uzoru na biblijski plač proroka Jeremije (stari zavet). Jeremija plače nad opustošenim i osramoćenim Jerusalimom koji je razorio i osvojio Vavilonski vladar Navuhodonosor (586 godina p.n.e.), a Orfelin plače nad porobljenom Srbijom čiji su se sinovi radjali u 18. veku.
U pesmi se prepliću dve vremenske radnje, prošlost i sadašnjost. Slike prošlosti srbije: nekad slavna i ugodna, svi su je poštovali, plašili su je se, a sada osramoćena porobljena, pusta.
Pesma je izgradjena po principu kontrasta. Nedaće srpskog naroda: razoreni gradovi, nestanak vladara, nema vodje, oborena oružja, nekadašnji prijatelji postali su neprijatelji. U nesreći svi su je zaboravili i napustili. Srbi nemaju škole, crkve opustošene, žive u mraku.
Stilske figure:
hiperbola „Samo Bog može da pomogne Srbiji“
apostorofa „O bože“, nepristupnim licima se zove u pomoć.
Pesma je pisana u katrenima, stih poljski trinaesterac. Cezura je iza sedam slova, rima je parna.
 |
RSS link na komentare
no ipak bi se moglo malo ...