Seminarski Maturski Diplomski Rad

AMANDMANI

Prvih deset amandmana čine Zakon o pravima

AMANDMAN 1.

1791. godina

Kongres ne može da donosi nikakav zakon o ustanovljenju državne religije, kao ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere, a ni zakon koji ograničava slobodu govora ili štampe ili pravo naroda na mirne zborove i na upućivanje peticije vladi za ispravljanje nepravdi.

AMANDMAN 2.

1791. godina

Pošto je dobro organizovana zemaljska odbrana potrebna za bezbednost slobodne države, ne sme se kršiti pravo naroda da drži i nosi oružje.

AMANDMAN 3.

1791. godina

Nijedan vojnik u vreme mira ne sme da stanuje u privatnoj kući bez pristanka vlasnika, a ni u vreme rata, sem ako se to propiše zakonom.

AMANDMAN 4.

1791. godina

Ne sme se neopravdanim pretresima u zaplenom kršiti pravo građana na bezbednost ličnosti, stanova, hartije od vrednosti, imovine i nalog za to se ne sme izdavati, sem u slučaju verovatnog osnova potkrepljenog zakletvom ili svečanom izjavom, uz tačan opis mesta na kome treba izvršiti pretresanje lica ili stvari koje treba zapleniti.

AMANDMAN 5.

1791. godina

Niko ne može da bude pozvan da odgovara za težak zločin ili neki drugi kažnjiv zločin, sem na osnovu prijave ili optužbe velike porote, izuzev za krivična dela izvršena u kopnenim ili pomorskim snagama ili zemaljskoj odbrani, i to za vreme aktivne službe u doba rata ili javne opasnosti; niko ne sme da zbog istog krivičnog dela bude dvaput izložen opasnosti po život, niti se sme naterati u bilo kakvom krivičnom suđenju da svedoči protiv samoga sebe, niti lišavati života, slobode i imovine bez propisanog zakonskog postupka; ne može se ni privatna svojina oduzeti u javnom interesu bez pravične naknade.

AMANDMAN 6.

1791. godina

U svim krivičnim gonjenjima optuženi uživa pravo na brzo i javno suđenje od strane nepristrasne porote države i oblasti u kojoj je krivično delo izvršeno, a ta oblast će prethodno biti zakonom utvrđena, i ima pravo da bude obavešten o prirodi i osnovi optužbe, pravo da bude suočen sa svedocima protiv sebe, pravo da se obavezno privedu svedoci u njegovu korist i pravo na pomoć savetom u svojoj odbrani.

AMANDMAN 7.

1791. godina

U parnicama po običajnom pravu, gde sporna suma premaša dvadeset dolara, rezerviše se pravo na suđenje s porotom, i nikakva činjenica koju porota ispita neće biti ponovo ispitivana pred bilo kojim sudom Sjedinjenih Država, sem u skladu sa pravilima običajnog prava.

AMANDMAN 8.

1791. godina

Ne smeju se tražiti prekomerne novčane kaucije, niti propisivati neumerene novčane kazne, ni određivati surove i neuobičajene kazne.

AMANDMAN 9.

1791. godina

Nabrajanje u Ustavu izvesnih prava se ne sme tumačiti tako da se ospore ili umanje druga prava koja je narod zadržao.

AMANDMAN 10.

1791. godina

Prava koja nisu ovim Ustavom data Sjedinjenim Državama, niti su uskraćena državama, ostavljena su svakoj pojedinoj državi ili narodu.

AMANDMAN 11.

1795. godina

Ne može se tumačiti da se sudska vlast Sjedinjenih Država proteže na ma koji spor po zakonu ili po pravu pravičnosti, koji pokreću ili vode protiv jedne od Sjedinjenih Država građani neke druge države ili građani i podanici neke strane države.

AMANDMAN 12.

1804. godina

Članovi izbornog tela se sastaju svaki u svojoj državi i glasaju tajno za predsednika i potpredsednika, od kojih bar jedan ne sme da bude stanovnik iste države koje su i oni; oni u svojim glasačkim listićima imenuju lice za koje glasaju kao predsednika, a na zasebnim listićima imenuju lice za koje glasaju za potpredsednika, i sastavljaju zasebne spiskove svih lica koja su dobila glasove za predsednika i svih lica koja su dobila glasove za potpredsednika, kao i broja glasova datih za svakoga od njih, zatim te spiskove potpisuju, overavaju i zapečaćene šalju u sedište vlade Sjedinjenih Država na adresu predsednika Senata; u prisustvu Senata i Predstavničkog doma, predsednik Senata otvara sve poslate spiskove, pa se zatim prebrojavaju glasovi. Predsednikom postaje lice koje dobije najveći broj glasova za predsednika, ako takav broj predstavlja većinu celokupnog broja naimenovanih članova izbornog tela, a ako niko nema takvu većinu, onda između lica koja imaju najveći broj glasova , ali ne više od tri lica sa spiska onih za koje se glasalo da budu predsednici – Predstavnički dom glasačkim listićima odmah bira predsednika. Ali, prilikom biranja predsednika, glasovi se računaju po državama, pri čemu predstavništvo svake države ima po jedan glas; kvorum za ovu svrhu se sastoji od po jednog člana ili više članova is dve trećine država, a za izbor je potrebna većina svih država. Ukoliko Predstavnički dom, u slučaju kada je pravo biranja prešlo na njega, ne izabere predsednika do četvrtog dana sledećeg meseca marta, tada potpredsednik vrši dužnost predsednika kao u slučaju smrti ili druge zdravstvene onesposobljenosti predsednika. Lice koje bude dobilo najveći broj glasova kao potpredsednik, postaje potpredsednik ako taj broj bude predstavljao većinu celokupnog broja naimenovanih članova izbornog tela, a u slučaju da nijedno lice ne dobije većinu, onda Senat bira potpredsednika iѕmeđu dva lica na spisku koja su dobila najviše glasova; kvorum za ovu svrhu se sastoji od dve trećine ukupnog broja senatora, a za izbor je potrebna većina celokupnog broja. Ali, niko ko ne ispunjava Ustavom propisane uslove za predsednika ne može da bude izabran za potpredsednika Sjedinjenih Država.

AMANDMAN 13.

1865. godina

Odeljak 1. U Sjedinjenim Državama ili na bilo kom mestu podložnom njihovoj vlasti ne sme da postoji ropstvo niti prinudno služenje, sem kao kazna za zločin za koji krivac bude propisno osuđen.

Odeljak 2. Kongres ima pravo da odgovarajućim zakonodavstvom obezbedi poštovanje ovog člana.

AMANDMAN 14.

1868. godina

Odeljak 1. Sva lica rođena ili naturalizovana u Sjedinjenim Državama i podložna njihovoj vlasti jesu građani Sjedinjenih Država i one države u kojoj prebivaju. Nijedna država ne sme donositi ili primenjivati zakone koji uskraćuju pravo i zaštitu građanima Sjedinjenih Država; nijedna država ne sme nijedno lice da liši života, slobode ili imovine bez propisanog zakonskog postupka, niti može ikome da uskrati ravnopravnu zakonsku zaštitu u granicama svoje vlasti.

Odeljak 2. Članovi Predstavničkog doma se raspodeljuju na pojedine države prema broju stanovnika svake od njih, pri čemu se računa celokupan broj stanovnika u svakoj državi, izuzev Indijanaca koji ne plaćaju porez. Ali, ako se pravo glasa na bilo kojim izborima za naimenovanje članova izbornog tela za izbor predsednika ili potpredsednika Sjedinjenih Država, članova Predstavničkog doma u Kongresu ili upravnih i sudskih funkcionera pojedine države ili članova njenog zakonodavnog tela ospori bilo kojim muškarcima takve države koji imaju dvadeset i jednu godinu a građani su Sjedinjenih Država, ili na bilo koji način uskrati, sem zbog učešća u pobuni ili zbog drugog zločina, osnova za njeno predstavništvo se smanjuje u srazmeri prema kojoj se broj takvih muških građana odnosi prema celokupnom broju muškaraca takve države, koji su napunili dvadeset i jednu godinu života.

Odeljak 3. Niko ne može da bude senator ili član Predstavničkog doma u Kongresu ili član izbornog tela za izbor predsednika i potpredsednika, niti može da vrši bilo kakvu dužnost, bilo građansku ili vojnu, u Sjedinjenim Državama ili u bilo kojoj od država, ako je posle položene zakletve da će se pridržavati Ustava Sjedinjenih Država – kao član Kongresa, ili kao službenik Sjedinjenih Država, ili kao član zakonodavnog tela bilo koje države, ili kao izvršni sudski činovnik neke od država – uzeo učešća u ustanku ili pobuni protiv Ustava, ili pružio pomoć ili podršku njegovim neprijateljima. Ali Kongres može dvotrećinskom većinom glasova svakog doma da ukloni ovakvu smetnju.

Odeljak 4. Punovažnost državnog duga Sjedinjenih Država, zakonom odobrenog, uključujući obaveze u obliku penzija i nagrada za službu ugušivanja ustanka i pobuna, ne dovodi se u pitanje. Ali, ni Sjedinjene Države ni ma koja od država ne mogu primiti na sebe niti da plate bilo kakav dug ili obavezu stvorenu u cilju pomaganja ustanka ili pobune protiv Sjedinjenih Država, ili bilo kakav zahtev za naknadu štete zbog gubitka ili oslobođenja robova: svi takvi dugovi, obaveze i potraživanja smatraju se nezakonitim i ništavnim.

Odeljak 5. Kongres ima pravo da odgovarajućim zakonima sprovede u život odredbe ovog člana.

AMANDMAN 15.

1870. godina

Odeljak 1. Pravo glasa građana Sjedinjenih Država ne mogu ni Sjedinjene Države niti bilo koja od država da uskrati ili ograniči zbog rase, boje ili ranijeg robovanja.

Odeljak 2. Kongres ima pravo da odgovarajućim zakonima sprovede u život odredbe ovog člana.

AMANDMAN 16.

1913. godina

Kongres ima pravo da propisuje i ubira porez na prihode dobijene iz bilo kakvih izvora, bez raspodele na pojedine države i bez obzira na bilo kakav cenzus i popis.

AMANDMAN 17.

1913. godina

Senat Sjedinjenih Država sačinjavaju po dva senatora iz svake države, koje bira narod te države, i to na čest godina; svaki senator ima po jedan glas. Članovi izbornog tela u svakoj državi moraju da imaju svojstva potrebna članovima izbornog tela najbrojnijeg zakonodavnog tela dotične države.

Kada se uprazni predstavništvo neke države u Senatu, izvršna vlast te države raspisuje izbore da bi popunila to prazno mesto; međutim, zakonodavno telo svake države može da ovlasti svoju izvršnu vlast da privremeno odredi predstavnika dok narod ne popuni prazna mesta putem izbora kakve propisuje zakonodavno telo.

Ovaj amandman se ne može tumačiti tako da utiče na izbor ili trajanje mandata nekog senatora izabranog pre nego što ovaj amandman postane punovažan kao sastavni deo Ustava.

AMANDMAN 18.

1919. godina

Odeljak 1.Godinu dana posle ratifikovanja ovog člana zabranjuje se u svrhu potrošnje proizvodnja, prodaja ili prenošenje opojnih pića na teritoriji Sjedinjenih Država, i na teritorijama pod njihovom vlašću, kao i uvoz u teritorije i izvoz iz njih.

Odeljak 2. Kongres i pojedine države imaju istovremeno pravo da odgovarajućim zakonima sprovedu u život odredbe ovog člana.

Odeljak 3. Ovaj član se neće sprovoditi ako ga ne odobre kao amandman Ustavu, u roku od sedam godina od dana kada ga Kongres podnese državama, zakonodavna tela onoliko država koliko je određeno u Ustavu.

AMANDMAN 19.

1920. godina

Pravo glasa građana Sjedinjenih Država, Sjedinjene Države ili bilo koja od država neće uskratiti ili ograničiti na osnovu pola.

Kongres ima pravo da odgovarajućim zakonima sprovede u život odredbe ovog člana.

AMANDMAN 20.

1933. godina

Odeljak 1. Mandat predsednika i potpredsednika ističe u podne 20. dana meseca januara, a mandat senatora i članova Predstavničkog doma u podne 3. dana meseca januara, i to u godinama u kojima bi ti rokovi istekli da ovaj član nije bio ratifikovan, i od tada počinju mandati njihovih naslednika.

Odeljak 2. Kongres se sastaje bar jednom svake godine, i to zasedanje počinje u podne 3. dana meseca januara, ukoliko Kongres zakonom ne odredi koji drugi dan.

Odeljak 3. Ako do vremena određenog za početak predsednikovog mandata izabrani predsednik premine, potpredsednik postaje predsednik. Ako predsednik ne bude izabran do vremena određenog za početak njegovog mandata, ili ako izabrani predsednik ne ispunjava uslove, onda potpredsednik vrši dužnost predsednika dok predsednik ne stekne uslove; u slučaju da ni predsednik ni potpredsednik ne ispunjavaju uslove, Kongres može zakonom da odredi ko će da vrši tu dužnost, i to lice će na osnovu toga da vrši dužnost predsednika dok predsednik ili potpredsednik ne stekne uslove.

Odeljak 4. Kongres može zakonom da propiše kako će se postupiti za slučaj smrti nekog od onih lica između kojih Predstavnički dom može da izabere predsednika kada pravo izbora pređe na taj dom, kao i za slučaj smrti lica između kojih Senat može da izabere predsednika kada na njega pređe pravo izbora.

Odeljak 5. Odredbe odeljka 1 i 2 stupaju na snagu 15. dana meseca oktobra koji dođe posle ratifikovanja ovog člana.

Odeljak 6. Ovaj član se neće primenjivati ako ga kao amandman Ustavu ne usvoje zakonodavna tela tri četvrtine država, i to u toku sedam godina od dana njegovog podnošenja.

AMANDMAN 21.

1933. godina

Odeljak 1. Ukida se osamnaesti amandman Ustava Sjedinjenih Država.

Odeljak 2. Ovim se zabranjuje svaki prenos ili uvoz u bilo koju državu, teritoriju ili posed Sjedinjenih Država, u cilju isporuke ili upotrebe, opojnih pića, ako nisu u skladu sa njihovim zakonima.

Odeljak 3. Ovaj član se neće primenjivati ako ga ne odobre kao amandman Ustavu skupštine onoliko država koliko je predviđeno u Ustavu, i to u roku od sedam godina od dana u koji će ga Kongres podneti državama.

AMANDMAN 22.

1951. godina

Odeljak 1. Nijedno lice ne može da bude izabrano na položaj predsednika više od dva puta, i nijedno lice koje je bilo na položaju predsednika ili vršilo dužnost predsednika više od dve godine od roka na koji je neko drugo lice izabrano za predsednika ne može da bude izabrano na položaj predsednika više od jednog puta. Ali, ovaj član se ne primenjuje na lice koje se nalazi na položaju predsednika kada je Kongres predložio ovaj član, ili vrši dužnost predsednika za vreme roka u kome ovaj član stupa na snagu, ukoliko ostane na položaju predsednika ili vrši dužnost predsednika za vreme tog roka.

Odeljak 2. Ovaj član neće stupiti na snagu ako ga kao amandman Ustavu ne ratifikuju zakonodavna tela tri četvrtine država, u toku sedam godina od dana u koji ga je Kongres predložio državama.

AMANDMAN 23.

1961. godina

Odeljak 1. Oblast Kolumbija, u kojoj se nalazi sedište vlade Sjedinjenih Država, odrediće na način koji Kongres reguliše:

Broj izbornika za izbor predsednika i potpredsednika biće jednak celokupnom broju senatora i poslanika u Kongresu na koje bi Oblast Kolumbija imala pravo ukoliko bi imala status savezne države, ali ni u kom slučaju veći od najmanje naseljene države; oni će biti dodati izbornicima koje imenuju savezne države, ali će se tretirati, u cilju izbora predsednika i potpredsednika, kao da su izbornici koje imenuje savezna država; oni će se okupljati u Oblasti Kolumbija i obavljati one dužnosti koje predviđa član 12. amandmana.

Odeljak 2. Ovlašćuje se Kongres da ovaj član stavi na snagu donošenjem odgovarajućih zakonskih odredbi.

AMANDMAN 24.

1964. godina

Odeljak 1. Sjedinjene Države ili bilo koja savezna država neće uskratiti ili umanjiti pravo građana Sjedinjenih Država da glasaju, na preliminarnim ili nekim drugim izborima za predsednika ili potpredsednika, za izbornike koji biraju predsednika ili potpredsednika, za senatora ili poslanika u Kongresu zbog toga što nisu platili glasački ili neki drugi porez.

Odeljak 2. Ovlašćuje se Kongres da ovaj član stavi na snagu donošenjem odgovarajućih zakonskih odredbi.

AMANDMAN 25.

1967. godina

Odeljak 1. U slučaju predsednikovog uklanjanja sa položaja, njegove smrti ili ostavke, potpredsednik će postati predsednik.

Odeljak 2. Kad god se uprazni položaj potpredsednika, predsednik će imenovati potpredsednika koji će stupiti na ovaj položaj čim se njegovo naimenovanje potvrdi većinom glasova u oba doma Kongresa.

Odeljak 3. Kad god predsednik uputi predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja, i dok im ne uputi pismenu izjavu sa suprotnim sadržajem, ovu vlast i dužnosti vršiće potpredsednik u svojstvu vršioca dužnosti predsednika.

Odeljak 4. Kad god potpredsednik i većina glavnih funkcionera izvršnih sekretarijata, ili drugih tela koja Kongres može zakonom da predvidi, upute predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da predsednik nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja, potpredsednik će odmah preuzeti ovlašćenja i dužnosti ovog položaja u svojstvu vršioca dužnosti predsednika.

Posle toga, kad predsednik uputi predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da ne postoji nesposobnost, on će ponovo preuzeti vlast i dužnosti svog položaja, sem ukoliko potpredsednik i većina glavnih funkcionera izvršnih sekretarijata, ili drugih tela koja Kongres može zakonom da predvidi, ne upute u roku od četiri dana predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da predsednik nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja. Na osnovu toga, Kongres će doneti odluku po ovom pitanju, i u tom cilju će se sastati u roku od 48 časova, ukoliko nije u toku zasedanja. Ako Kongres, u roku od 21 dana po prijemu poslednje pismene izjave, ili ako Kongres ne zaseda unutar 21 dana pošto se zatraži saziv Kongresa, odluči sa dve trećine glasova oba doma da predsednik nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja, potpredsednik će nastaviti da vrši iste u svojstvu vršioca dužnosti predsednika; u suprotnom, predsednik će nastaviti da vrši vlast i dužnosti svog položaja.

AMANDMAN 26.

1971. godina

Odeljak 1. Sjedinjene Države, ili bilo koja savezna država, neće uskratiti ili umanjiti pravo građana Sjedinjenih Država koji imaju osamnaest ili više godina života da glasaju, a da je razlog tome životno doba.

Odeljak 2. Ovlašćuje se Kongres da ovaj član stavi na snagu donošenjem odgovarajućih zakonski odredbi.

AMANDMAN 27.

1992. godina

Član 1, odeljak 6, stav 1. Nijedan zakonski akt kojim se menja plata senatora ili poslanika neće stupiti na snagu dok se ne izaberu poslanici.

Komentari (0)

RSS link na komentare

Ime

Email

Komentar

smanji | povećaj

Dodaj komentar