Seminarski Maturski Diplomski Rad

ČLAN 1.

Odeljak 1. Sva, ovim Ustavom dodeljena, zakonodavna vlast pripada Kongresu Sjedinjenih Država, koji se sastoji od Senata i Predstavničkog doma.

Odeljak 2. 1. Predstavnički dom čine članovi koje svake druge godine bira narod pojedinih država, a u svakoj pojedinoj državi birači treba da imaju svojstva koja se traže od članova izbornog tela, najbrojnije grane državnog zakonodavnog tela.

2. Niko ne može da bude izabran za člana Predstavničkog doma ako nije navršio dvadeset pet godina života i nije bio sedam godina građanin Sjedinjenih Država, i ko u vreme izbora nije stanovnik države u kojoj se bira.

3. Broj članova Predstavničkog doma i iznos neposrednih poreza raspoređuju se na pojedine države koje mogu da budu uključene u ovaj savez, srazmerno naseljenosti svake od njih, koja se određuje kada se ukupnom broju slobodnih lica, uključujući ona koja su se obavezala na službu za određeni broj godina, a isključujući neoporezovane Indijance, dodaju tri petine ostalih lica. Stvarno prebrojavanje vrši se u roku od tri godine posle prvog zasedanja Kongresa Sjedinjenih Država i svakih sledećih deset godina, na način koji se propisuje zakonom. Broj članova Predstavničkog doma ne može da bude veći od jednog na svakih trideset hiljada, ali svaka država mora da ima najmanje jednog člana Predstavničkog doma; i dok se takvo prebrojavanje ne obavi, država Nju Hempšir ima pravo da bira tri, Masačusets osam, Rod Ajlend i Plantaže Providens jednog, Konektikat pet, Njujork šest, Nju Džersi četiri, Pensilvanija osam, Delaver jednog, Merilend šest, Virdžinija deset, Severna Karolina pet i Džordžija tri.

4. Kad se uprazni neko mesto člana Predstavničkog doma bilo koje države, izvršna vlast dotične države raspisuje izbore za popunu upražnjenog mesta.

5. Predstavnički dom bira svog predsednika i druge službenike i ima isključivo pravo pokretanja postupka za krivično gonjenje službenih lica.

Odeljak 3. 1. Senat Sjedinjenih Država se sastoji od po dva senatora iz svake države, koje bira zakonodavna vlast dotične države na šest godina; i svaki senator ima pravo na po jedan glas.

2. Odmah po svome sastanku posle prvih izbora, oni se dele što je moguće ravnomernije u tri grupe. Mesta senatora prve grupe upražnjuju se po isteku druge godine, senatora druge grupe po isteku četvrte godine, a treće grupe po isteku šeste godine, tako da se svake druge godine može da bira jedna trećina; i ako se neko mesto uprazni usled ostavke ili drugog uzroka, u vreme kada zakonodavna vlast neke države ne zaseda, izvršna vlast te države može da vrši povremena imenovanja do idućeg sastanka zakonodavnog tela, kojima se popunjavaju takva upražnjena mesta.

3. Niko ne može da bude senator ko nije navršio trideset godina života i ko nije devet godina bio građanin Sjedinjenih Država, i ko u vreme izbora nije stanovnik države za koju se bira.

4. Potpredsednik Sjedinjenih Država je predsednik Senata, ali nema pravo glasa, sem kada su glasovi jednako podeljeni.

5. Senat bira svoje druge službenike, a tako isto i predsednika pro tempore, u odsustvu potpredsednika, ili za vreme dok on vrši dužnost predsednika Sjedinjenih Država.

6. Senat ima isključivo pravo da sudi po svim zahtevima za krivično gonjenje službenih lica. Dok zaseda u tom cilju, njegovi članovi su pod zakletvom ili svečanom izjavom. Kada se sudi predsedniku Sjedinjenih Država, predsedava predsednik Vrhovnog suda; niko ne može da bude osuđen bez saglasnosti dve trećine prisutnih članova.

7. Odluka u slučajevima krivičnog gonjenja ne može da ide dalje od uklanjanja s položaja i razrešenja držanja i posedovanja počasnog zvanja, odgovorne dužnosti i plaćene službe Sjedinjenih Država; okrivljena stranka ipak podleže optužbi, suđenju, osudi i kazni po odredbama zakona.

Odeljak 4. 1. Vreme, mesto i način održavanja zbora za senatore i članove Predstavničkog doma propisuje u svakoj državi njena zakonodavna vlast, ali Kongres može u svako doba zakonom da donese ili izmeni te propise, osim odredaba koje se odnose na mesta biranja senatora.

2. Kongres se sastaje najmanje jednom godišnje, a to zasedanje se održava prvog ponedeljka u decembru, sem ako se zakonom ne odredi neki drugi dan.

Odeljak 5. 1. Svaki dom daje autoritativno mišljenje o izborima, izbornim rezultatima i izbornom cenzusu svojih članova, a većina svakog od domova čini kvorum potreban za rad, ali manji broj može da odlaže rad iz dana u dan i da bude ovlašćen da primorava odsutne članove na pohađanje sednica, na način i primenom kazni koje svaki dom odredi za shodno.

2. Svaki dom može da propiše odredbe svoga poslovnika, da kažnjava svoje članove zbog povrede reda i da isključi nekog člana, uz saglasnost dve trećine poslanika.

3. Svaki dom vodi zapisnik o svom radu i s vremena na vreme ga objavljuje, uz izuzetak onih delova za koje se, po mišljenju doma, iziskuje tajnost, a glasanje sa da ili ne članova jednog ili drugog doma o bilo kakvom pitanju, na zahtev jedne petine prisutnih članova, unosi se u zapisnik.

4. U vreme zasedanja Kongresa nijedan dom ne može bez pristanka drugog doma da odloži rad duže od tri dana, niti da se premesti u drugo mesto iz onog gde oba doma zasedaju.

Odeljak 6. 1. Senatori i članovi Predstavničkog doma dobijaju naknadu za svoj rad, koja se određuje zakonom, a isplaćuje je blagajna Sjedinjenih Država. U svim slučajevima, sem u slučaju izdaje, zločina i povrede javnog mira, oni ne mogu da budu uhapšeni dok prisustvuju zasedanju svojih domova, i kad dolaze i odlaze iz njih, a za svaki svoj govor ili raspravu u oba doma neće odgovarati ni pred kim.

2. Nijedan senator ni član Predstavničkog doma ne može, u mandatnom roku za koji je izabran, da bude postavljen na bilo kakvu dužnost u službi vlade Sjedinjenih Država koja bi bila stvorena ili čiji bi uzgredni prihodi od toga bili uvećani za to vreme, i nijedno lice koje vrši neku službeničku dužnost u Sjedinjenim Državama ne može da postane član bilo kog doma za vreme trajanja njegove službe.

Odeljak 7. 1. Svi predlozi zakona o ubiranju prihoda prave se u Predstavničkom domu, ali Senat može da predlaže ili da se saglašava sa amandmanima, kao i u pogledu drugih predloga zakona.

2. Svaki zakonski predlog koji prođe kroz Predstavnički dom i Senat, pre nego što postane zakon, podnosi se predsedniku Sjedinjenih Država; ako se s njim saglasi, on ga potpisuje, a ako se ne saglasi, vraća ga sa svojim primedbama onom domu u kome je bio sačinjen, koji u celosti unosi primedbe u svoj zapisnik i ponovo ga pretresa. Ako se posle takvog ponovnog pretresanja dve trećine tog doma saglase da prihvate predlog zakona, on se, zajedno sa svim primedbama, šalje drugom domu koji ga na isti način ponovo pretresa, pa ako ga prihvate dve trećine tog doma, on postaje zakon. Ali u svim takvim slučajevima glasanje se u oba doma vrši sa da ili ne, a imena lica koja glasaju za i protiv zakonskog predloga unose se u zapisnik svakog doma zasebno. Ako predsednik ne vrati neki izglasani zakonski predlog u roku od deset dana (ne računajući nedelje) otkako je dostavljen, on postaje zakon kao da ga je i potpisao, sem ako Kongres ne spreči njegovo vraćanje odlaganjem svog rada, u kom slučaju on ne postaje zakon.

3. Svaka odluka, rezolucija ili glasanje za koje je potrebna saglasnost Senata i Predstavničkog doma (izuzimajući pitanje odlaganja sednica) podnose se predsedniku Sjedinjenih Država, i oni postaju punovažni tek kada ih on potvrdi ili – u slučaju da odbije – kada ih ponovo izglasaju dve trećine članova Senata i Predstavničkog doma, prema pravilima i ograničenjima propisanim za slučaj predloga zakona.

Odeljak 8. Kongres ima pravo:

1. da ustanovljava i ubira poreze, carine, trošarine, da plaća dugove i stara se o zajedničkoj odbrani i o opštem blagostanju Sjedinjenih Država; međutim, sve carine, takse i trošarine su jednoobrazne na celoj teritoriji Sjedinjenih Država;
2. da zaključuje zajmove u ime Sjedinjenih Država;
3. da reguliše trgovinu sa stranim državama i između pojedinih država, kao i sa indijanskim plemenima;
4. da uvodi jednoobrazni sistem o primanju u državljanstvo i jednoobrazne zakone u pogledu bankrotstva na celoj teritoriji Sjedinjenih Država;
5. da kuje novac, određuje njegovu vrednost i vrednost stranih valuta i da utvrđuje sistem tegova i mera;
6. da preduzima mere za kažnjavanje zbog falsifikovanja hartija od vrednosti i novca u opticaju Sjedinjenih Država;
7. da ustanovljava poštanske urede i poštanske puteve;
8. da podstiče unapređivanje nauke i korisnih umetnosti, obezbeđujući piscima i pronalazačima isključivo pravo, na ograničeno vreme, na njihova dela i pronalaske;
9. da osniva sudove niže od Vrhovnog suda;
10. da određuje i kažnjava gusarenje i krivična dela na otvorenom moru i povrede međunarodnih prava;
11. da objavljuje rat, da izdaje dozvole za hvatanje neprijateljskih brodova i donosi propise o zapleni na kopnu i na moru;
12. da okuplja i održava vojsku, ali novac određen za tu svrhu ne sme se davati za vreme duže od dve godine;
13. da ustanovljuje i izdržava mornaricu;
14. da donosi propise o upravljanju i organizaciji kopnenih i pomorskih snaga;
15. da se stara o pozivanju zemaljske odbrane radi izvršavanja zakona Sjedinjenih Država, ugušivanja ustanka i odbijanja invazija;
16. da se stara o organizovanju, naoružavanju i disciplini zemaljske odbrane i o rukovođenju onim njenim delovima koji su bili upotrebljeni u službi Sjedinjenih Država, ostavljajući svakoj državi pravo na postavljanje oficira i obučavanje zemaljske odbrane na način koji propiše Kongres;
17. da vrši isključivu zakonodavnu vlast u svim slučajevima nad onom oblasti (ne većom od deset kvadratnih milja) koja ustupanjem od strane Kongresa postane sedište vlade Sjedinjenih Država, i da vrši istu vlast nad svim mestima pribavljenim pristankom zakonodavnog tela države u kojoj se ona nalaze za podizanje utvrđenja, slagališta, arsenala, dokova i drugih potrebnih zdanja; i
18. da donosi zakone koji će biti potrebni i podobni za izvršavanje navedenih ovlašćenja koja ovaj Ustav daje vladi Sjedinjenih Država ili pojedinom resoru ili službenom licu.

Odeljak 9. 1. Seoba ili useljavanje lica koja neka od postojećih država nađe za shodno da primi ne može da bude zabranjena od strane Kongresa pre 1808. godine, ali se može odrediti porez ili taksa na takvo useljavanje, ne veći od deset dolara po osobi.

2. Privilegija tužbe habeas korpus ne sme staviti van snage, sem kada u slučajevima pobune ili invazije to iziskuje javna bezbednost.

3. Ne može se donositi nikakav zakon o oduzimanju imovine i lišavanju građanskih prava, kao ni zakon eks post fakto.

4. Ne može se razrezivati nikakav porez po glavi niti drugi kakav neposredni porez, sem u srazmeri sa popisom ili spiskom stanovnika koji je gore predviđen.

5. Nikakav porez ni carina ne mogu se naplaćivati na predmete izvezene iz bilo koje države.

6. Nikakva povlastica o trgovini ili prihodima ne može se bilo kakvim propisima davati lukama jedne države u odnosu na luke neke druge države, niti su brodovi koji plove u jednu državu ili iz nje obavezni da deklarišu robu, plaćaju pristanišnu taksu ili carine u drugoj državi.

7. Nikakav novac se ne sme uzimati iz državne blagajne, sem na osnovu sredstava dodeljenih zakonom, a redovan izveštaj i račun primanja i izdavanja državnog novca mora se objavljivati s vremena na vreme.

8. Sjedinjene Države ne mogu dodeljivati nikakvu plemićku titulu, i nijedno lice koje u njima ima neku plaćenu službu ili odgovorno mesto ne može bez odobrenja Kongresa da primi nikakav poklon, nagradu, zvanje ni titulu bilo kakve vrste ni od kog kralja, vladara ili strane države.

Odeljak 10. 1. Nijedna država ne može da sklapa bilo kakav ugovor, savez ili konfederaciju, zatim da izdaje dozvolu za zarobljavanje neprijateljskih brodova, da kuje novac, daje kreditna pisma, upotrebljava bilo šta drugo sem zlatnog i srebrnog novca kao zakonsko sredstvo za plaćanje dugova, da donosi zakone o oduzimanju imanja ili lišavanja građanskih prava, te zakon eks post fakto ili zakon koji slabi ugovorne obaveze, ili da dodeljuje plemićke titule.

2. Nijedna država ne može bez pristanka Kongresa da razrezuje bilo kakve dažbine ili carine na uvoz ili izvoz, sem onih koje mogu da budu neophodne za izvršenje njenih zakona o nadzoru, a čisti prihod od dažbina koje bilo koja država razreže na uvoz ili izvoz biće stavljen na raspolaganje blagajni Sjedinjenih Država; svi takvi zakoni podležu reviziji i kontroli Kongresa.

3. Nijedna država ne može bez pristanka Kongresa da razrezuje nikakve dažbine na tonažu, da drži vojsku ili ratne brodove u vreme mira, da sklapa sporazume ili ugovore s drugim državama ili stranim silama, niti da se upušta u rat, sem u slučaju stvarnog napada na nju ili takve bliske opasnosti koja ne trpi odlaganja.

ČLAN 2.

Odeljak 1. Izvršna vlast pripada predsedniku Sjedinjenih Američkih Država. On vrši svoje funkcije u roku od četiri godine i zajedno sa potpredsednikom, biranim za isti rok, bira se na sledeći način:

2. Svaka država imenuje, na način koji će njeno zakonodavno telo da odredi, određeni broj članova izbornog tela jednak celokupnom broju senatora i članova Predstavničkog doma na koji ta država ima pravo u Kongresu; za članove izbornog tela ne može da se imenuje nijedan senator ili član Predstavničkog doma, ni lice koje vrši neku državnu funkciju u Sjedinjenim Državama, bilo poverljivu ili plaćenu.

Članovi izbornog tela se sastaju u svojim državama i tajno glasaju za dva lica, od kojih bar jedno ne sme da bude stanovnik iste države koje i oni. Oni prave spisak svih lica za koja se glasalo i broja glasova datih za svako od njih; taj spisak potpisuju i overavaju, pa zapečaćen dostavljaju u sedište vlade Sjedinjenih Država, upućeno predsedniku Senata. Predsednik Senata, u prisustvu Senata i Predstavničkog doma, otvara sve overene spiskove, pa se zatim glasovi prebrojavaju. Lice koje ima najveći broj glasova postaje predsednik, ako taj broj glasova predstavlja većinu od ukupnog broja naimenovanih članova izbornog tela, a ako ih ima više koji imaju tu većinu i imaju jednak broj glasova, onda Predstavnički dom odmah tajnim glasanjem bira jednog od njih za predsednika; ako nijedno lice nema većinu, onda između petorice sa najvećim brojem glasova na spisku Predstavnički dom na sličan način bira predsednika. Ali, prilikom biranja predsednika, glasovi se uzimaju po državama, pri čemu predstavništvo svake države ima samo jedan glas; kvorum za ovu svrhu sastoji se od člana ili članova dve trećine država, a za izbor je potrebna većina svih država. U svakom slučaju, lice koje posle izbora predsednika bude imalo najveći broj glasova članova izbornog tela postaje potpredsednik. Ali, ako ostanu dva ili više lica koja imaju podjednak broj glasova, Senat tajnim glasanjem bira potpredsednika među njima.

3. Kongres može da odredi vreme biranja članova izbornog tela i dan kada oni treba da glasaju; taj dan je isti na celom području Sjedinjenih Država.

4. Niko sem građanina domoroca ili građanina Sjedinjenih Država ne može u vreme donošenja ovog Ustava da bude biran na položaj predsednika; niko ne može da bude biran na taj položaj ako nije napunio trideset pet godina života i ako tokom četrnaest godina nije bio stanovnik Sjedinjenih Država.

5. U slučaju smenjivanja predsednika s položaja ili u slučaju njegove smrti, ostavke ili nesposobnosti da vrši vlast i ispunjava dužnosti pomenutog položaja, taj položaj se prenosi na potpredsednika, a Kongres može zakonom da odredi za slučaj smenjivanja, smrti, ostavke ili nesposobnosti i predsednika i potpredsednika koje će službeno lice tada da vrši dužnost predsednika, i to službeno lice će vršiti predsedničku dužnost dok nesposobnost ne prestane ili dok se ne izabere novi predsednik.

6. Predsednik u utvrđenim rokovima prima naknadu za svoju službu, a ona se ne može ni povećati ni smanjiti u toku perioda za koji je izabran; za to vreme on ne sme da prima nikakvu drugu nagradu od Sjedinjenih Država ili od bilo koje države.

7. Pre nego što počne da vrši svoju dužnost, on polaže sledeću zakletvu ili daje svečanu izjavu: Svečano se zaklinjem (ili izjavljujem) da ću verno vršiti dužnost predsednika Sjedinjenih Država, da ću, što mogu bolje, čuvati, štititi i braniti Ustav Sjedinjenih Država.

Odeljak 2. 1. Predsednik je vrhovni zapovednik vojske i ratne mornarice Sjedinjenih Država, kao i zemaljske odbrane pojedinih država, kada (vojska i ratna mornarica) budu pozvane u aktivnu službu Sjedinjenih Država; on može da zahteva pismeno mišljenje od starešina svakog upravnog resora o svakom predmetu koji se odnosi na poslove njegove nadležnosti; on ima pravo na odlaganje izvršenja kazni i pomilovanje za krivična dela protiv Sjedinjenih Država, sem u slučajevima krivičnog gonjenja.

2. On ima pravo, uz mišljenje i pristanak Senata, da sklapa međunarodne ugovore, pod uslovom da dve trećine prisutnih senatora da svoju saglasnost; on određuje i, uz mišljenje i pristanak Senata, imenuje ambasadore, druge diplomatske predstavnike i konzule, sudije Vrhovnog suda i sve druge službenike Sjedinjenih Država za čije imenovanje nije u ovom Ustavu drukčije predviđeno, a za koje se to odredi zakonom, ali Kongres može zakonom da prenese pravo imenovanja nižih službenika, kada nađe za shodno, na samog predsednika, na redovne sudove ili na starešine pojedinih grana državne uprave.

3. Predsednik ima pravo da popunjava ona mesta koja se uprazne za vreme dok Senat ne zaseda, poveravajući dužnosti koje ističu krajem narednog zasedanja.

Odeljak 3. Predsednik povremeno obaveštava Kongres o stanju Sjedinjenih Država i iznosi pred njega na razmatranje mere za koje nađe da bi bile potrebne i korisne; on može u izvanrednim prilikama da saziva oba doma ili bilo koji od njih, a u slučaju neslaganja između njih u pogledu vremena odlaganja zasedanja, on može to zasedanje da odloži za vreme koje nađe za umesno; on prima ambasadore i druge diplomatske predstavnike, stara se da se zakoni tačno izvršuju i postavlja na dužnost sve službenike Sjedinjenih Država.

Odeljak 4. Predsednik, potpredsednik i drugi državni službenici Sjedinjenih Država biće uklonjeni s položaja u slučaju diskvalifikacije zbog izdaje, podmićivanja i drugih teških zločina i krivičnih dela.

ČLAN 3.

Odeljak 1. Sudska vlast Sjedinjenih Država se poverava jednom Vrhovnom sudu i onim nižim sudovima koje Kongres može povremeno da određuje i ustanovljava. Sudije i Vrhovnog i nižih sudova zadržavaju svoja zvanja dogod se dostojno vladaju, i u određenim rokovima dobijaju za svoju službu naknadu koja se ne može smanjivati za vreme trajanja njihove službe.

Odeljak 2. 1. Sudska vlast se prostire na sve slučajeve, po zakonu i pravičnosti, koji proističu iz ovog Ustava, zakona Sjedinjenih Država i ugovora zaključenih ili koji će se zaključiti po njihovom ovlašćenju, zatim na sve slučajeve koji se odnose na ambasadore, druge diplomatske predstavnike i konzule, na sve slučajeve admiraliteta i pomorskog prava, na sporove u kojima su Sjedinjene Države stranka, na sporove između dveju ili više država, između jedne države i građana neke druge države, između građana raznih država, između građana iste države koji polažu pravo na zemljište na osnovu koncesija dobijenih od drugih država, i između jedne države ili njenih građana i stranih država, građana ili podanika.

2. U svim slučajevima koji se odnose na ambasadore i druge diplomatske predstavnike i konzule, kao i u onima u kojima je neka država stranka, Vrhovni sud će suditi u prvom stepenu. U svim drugim, gore pomenutim slučajevima, Vrhovni sud rešava po žalbi, i to i u pogledu primene prava i u pogledu činjenica, uz one izuzetke i prema onim propisima koje Kongres donese.

3. Suđenje za sva krivična dela, sem slučajeva diskvalifikacije u Kongresu, vrši se uz učešće porote: takvo suđenje se vrši u državi u kojoj je navedeno delo izvršeno, a ako delo nije izvršeno ni u jednoj državi, suđenje se vrši na onom mestu ili mestima koje Kongres zakonom odredi.

Odeljak 3. 1. Izdaja Sjedinjenih Država se sastoji samo u vođenju rata protiv njih ili u priklanjanju njihovim neprijateljima, ukazivanjem pomoći i podrške. Niko ne može da bude osuđen za izdaju bez svedočenja dva svedoka o očitom delu izdaje ili bez priznanja na javnom pretresu pred sudom.

2. Kongres ima ovlašćenje da propiše kaznu za izdaju, ali nikakva kazna zbog izdaje u ovom pogledu ne sme da pogađa potomstvo krivca, sem za života osuđenog lica.